Пређи на садржај

Пређи на садржај

Језици — мостови и зидови у комуникацији

Језици — мостови и зидови у комуникацији

Језици — мостови и зидови у комуникацији

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

„Ниједан историјски запис не може да нам пружи тако тачну представу о судбинама људи, њиховом друштвеном устројству и њиховим веровањима и осећањима, као што то може анализа њиховог језика“ (МАРТИН АЛОНСО).

ЈЕЗИК — његово порекло, разноликост и динамична природа — фасцинирао је изучаваоце током историје. У ствари, њихови изрази фасцинираности као и већина историјских записа сачувани су баш захваљујући језику. Нема сумње, језик је основно средство споразумевања међу људима.

Неки лингвисти процењују да се сада у свету говори око 6 000 или више језика, не рачунајући локалне дијалекте. Језик који говори највећи број људи до сада је мандарински кинески који премашује 800 милиона говорника. Следећа четири најзаступљенија су енглески, шпански, хинди, бенгалски, не стриктно по наведеном редоследу.

Шта се дешава када различите културе и, наравно, њихови језици изненада дођу у контакт? А како, с друге стране, изоловање група утиче на њихове језике? Хајде да осмотримо како се при споразумевању граде мостови — али и зидови.

Пиџин, креолски и лингва франка

Колонизација, трговина између држава па чак и заточеништво у концентрационим логорима навело је људе да осете потребу да премосте комуникациони јаз, с обзиром да нису имали заједнички језик. Зато су почели да користе један скраћени, то јест поједностављени облик језичког изражавања. Избацили су замршене ствари из граматике, користили мање речи и ограничили их на подручја од заједничког интереса. Тако је настао пиџин. Пиџин, максимално скраћени језик, јесте језик који има свој сопствени лингвистички систем. Али, уколико нестане потреба која је довела до његовог нестанка, он може изумрети.

Кад пиџин постане главни језик неког становништва, додају се нове речи и преуређује се граматика. То онда постаје креолски. Креолски језици, за разлику од пиџина, одражавају културу једног народа. Данас у свету постоји много пиџина и креолских језика — темељених на енглеском, француском, португалском, свахили и другим језицима. Неки су чак постали важни језици у некој земљи, као што је рецимо језик ток писин у Папуа-Новој Гвинеји и бислама у Вануатуу.

Други мостови који помажу у споразумевању јесу лингва франке. Лингва франка је један заједнички језик који користе групе које имају различит матерњи језик. У Централноафричкој Републици, на пример, људи који говоре различите локалне језике могу да се споразумеју помоћу сангоа. Дипломате користе енглески и француски као лингва франку. Пиџини су лингва франке, а то могу бити и креолски језици.

У регијама унутар једне земље могу се користити локални варијетети националног језика, такозвани дијалекти. Што је та регија изолованија, то разлике могу да буду изражајније. С временом неки дијалекти почну толико да се разликују од првобитног језика регије да постају језик. У неким случајевима лингвистима није лако да разликују језик од дијалекта. Поред тога, пошто се језик стално мења, дијалекти каткад могу да изумру након што престану да се користе, а с њима изумире и део једне историје.

Језик је дар од Бога (Излазак 4:11). Фасцинантан ток мењања језика показује колико је тај дар флексибилан. Такође из језика можемо научити да ниједна група људи није изнад друге, и да не постоји нешто као нижи језик. Баш као што је то случај и са осталим даровима од Бога, језик могу да користе сви људи, без обзира на културу или крај где живе. Језици свих људи су већ од самог почетка били довољно целовити да служе својој сврси. Сваки од њих је вредан поштовања, без обзира на то колико га људи користи.

Историјски и друштвени чиниоци

Да су људи друштвена бића види се по језику. Стога, када постоји дотицај различитих култура — што је тако честа појава — њихови језици генерацијама чувају доказ таквог дотицаја.

На пример, путем својих многобројних речи арапског порекла, шпански, који се сматра измењеном верзијом латинског, чува белег на муслиманско освајање шпанске територије. У шпанском се могу открити и трагови грчког, енглеског, француског као и других језика. Надаље, шпански који се говори у Америци има трагове древних становника тог континента. На пример, тамошњи шпански има много речи из језика нахуатл, језика астечке Средње Америке.

Баш као што људе њихов матерњи језик поистовећује с неком нацијом па чак и подручјем, исто тако их он може идентификовати с неком групом, као што су на пример стручне, трговачке, културне и спортске, па чак и с криминалистичким организацијама. Списак је практично неограничен. Лингвисти ове посебне варијетете називају жаргон или сленг, а понекад чак и дијалект.

Међутим, када између нација и етничких, односно културних група постоји непријатељство, језик више није мост. Тада може да постане зид који доприноси подели међу људима.

Будућност језика̂

Комуникација је сложена ствар. С једне стране, савремени тренд је усмерен на рушење лингвистичких зидова, претежно због мас-медија. Према делу Encyclopædia Britannica свака седма особа сада говори енглески као свој први или други језик. Отуда је он најкоришћенији лингва франка на свету. То што га људи користе омогућава им шири опсег комуницирања и размене корисних информација.

С друге стране, лингвистички зидови су допринели поделама, мржњи и ратовима. The World Book Encyclopedia износи: „Ако би сви људи говорили истим језиком... међу земљама би расла добра воља.“ Наравно, за такву добру вољу била би потребна много дубља промена него само коришћење једног лингва франке. Само би мудри Створитељ језика̂ могао остварити то да сви људи говоре истим језиком.

Библија, Божје главно средство комуницирања с људима, јасно показује да ће он ускоро одстранити овај садашњи зли систем ствари и заменити га владавином с неба — својим Краљевством (Данило 2:44). Та владавина ће ујединити цело човечанство у један праведан нови систем ствари овде на земљи у којем ће владати мир (Матеј 6:9, 10; 2. Петрова 3:10-13).

Чак и сада један чист духовни језик — истина о Јехови Богу и његовим намерама — уједињује милионе људи свих језика, нација и њихових некадашњих религија (Софонија 3:9). Зато изгледа логично да ће Бог у свом новом свету ујединити човечанство и тиме што ће се постарати да сви људи имају заједнички језик, те ће тако неутралисати оно што је учинио у Вавелу.

[Оквир на 12. страни]

Порекло језика̂

Свемудри Створитељ, Јехова Бог, прво је створио језик у небеском, анђеоском подручју (Јов 1:6-12; 1. Коринћанима 13:1). Када је створио људе, у њих је усадио један фонд речи и способност да га обогаћују. Не постоји никакав доказ о било каквом примитивном људском језику који се састојао од гроктања и мумлања. Осмотри шта Encyclopædia Britannica објашњава о сумерском, најстаријем познатом писаном језику: „Сумерски глагол, са својим... разним префиксима, инфиксима и суфиксима пружа једну веома сложену слику.“

Око 20. века пре н. е., људи су, супротно Божјој заповести да се рашире и ’напуне земљу‘, покушали да завладају целим друштвом у Сенарској равници у Месопотамији и у религиозне сврхе почели градити Вавилонску кулу. Када је Бог помешао њихов заједнички језик настали су многи различити језици и тако је он осујетио њихове опасне и штетне планове (Постање 1:28; 11:1-9).

Библијски извештај не говори да су сви језици потекли из једног прајезика. У Сенару је Бог увео многе нове речи и језичке обрасце, што је довело до разноликих језика. Зато би било узалудно покушавати утврдити један изворни језик из ког су се развили сви остали.

[Слика на 12. страни]

У Вавелу је Бог помешао језик бунтовних људи