Поглед у свет

Живети за миленијум

„С великом сигурношћу се може рећи да ће људи који су озбиљно болесни доживети да виде значајне догађаје“, каже Ричард Сузмен с Националног института за старије особе у Бетезди (Мериленд, САД). „Механизми су мистерија али феномен је прилично реалан.“ Очигледно због решености да доживе 2000. годину, број људи који су умрли током прве седмице нове године био је већи од просека, како извештава лондонски The Guardian. У Британији је те седмице умрло 65 посто људи више, а број смртних случајева у Њујорку је порастао за преко 50 посто у односу на прву седмицу 1999. Роберт Батлер, председник Међународног центра за дуговечност, рекао је да је овакав пораст забележен широм света. Он је додао: „Воља за животом може бити веома јака.“

Компјутерска навигација

Захваљујући електронској технологији, бродовима за пловидбу можда више неће бити потребне гомиле мапа на папиру, запажа лондонски The Daily Telegraph. Новембра 1999, Међународна организација за поморство дала је, преко Немачке хидрографске канцеларије, прву дозволу за коришћење једног потпуно компјутеризованог система за навигацију брода. Уместо мапа на папиру, компјутер нуди две електронске верзије — једну скенирану копију папирне мапе и једну дигиталну верзију познату као векторска мапа. Кључна предност електронске мапе је у томе што у сваком тренутку тачно показује место на коме се брод налази. Стављањем радарске шеме преко монитора компјутера, навигатори имају додатну проверу опасности на њиховој маршрути. Један капетан брода, одушевљен овим напретком, рекао је: „То олакшава наш посао... тако да се више можемо концентрисати на управљање, кретање саобраћаја, друге бродове и, када се приближавамо луци, на то шта ради наш кормилар.“

Ванземаљци највероватније не постоје

„Последњих неколико деценија, све већи број астронома износи гледиште да негде међу звездама вероватно постоје ванземаљске цивилизације“, каже The New York Times. „Ово веровање у ванземаљце не само што је проузроковало појаву безбројних књига, филмова и телевизијских емисија... већ и дуг научни лов помоћу великих, параболичних антена којима се претражује небо не би ли се ухватили слабашни радио-сигнали од интелигентних ванземаљаца.“ Како кажу два уважена научника, др Питер Ворд и др Доналд Браунли, аутори књиге Rare Earth, та потрага ће највероватније доживети неуспех. Они кажу да нова открића у астрономији, палеонтологији и геологији показују „да су Земљин састав и њена стабилност изузетно ретки“ и да другде нема погодних услова за сложене животне облике. „Коначно смо гласно рекли оно што је толико много њих тако дуго мислило — да је сложени живот, у најмању руку, редак“, каже др Ворд. Др Браунли додаје: „Људи кажу да је Сунце типична звезда. То није тачно. Скоро све средине у свемиру су ужасне по живот. Еденски врт може постојати само на местима као што је Земља.“

Библија преведена на више језика

„Библија остаје најпревођенија књига на свету“, запажају мексичке новине Excelsior. Према Немачком библијском друштву, Библија је у 1999. преведена на још 21 језик, што је сада бар у деловима, чини доступном на 2 233 језика. Од овог броја, „Стари завет и Нови завет су у целини преведени на 371 језик, 5 више у односу на 1998“. Где се говоре сви ти језици? „Највећа разноликост превода налази се у Африци са 627, затим следи Азија са 553, Аустралија/Пацифик са 396, Латинска Америка/Кариби са 384, Европа са 197, и Сједињене Државе са 73“, кажу новине. Па ипак, „Библија није преведена чак ни на половину језика који се говоре на земљи“. А зашто? Зато што релативно мали број људи говори те језике, и превођење Библије на њих је изазов. Поред тога, многи људи говоре два језика и ако Библија није штампана на једном од њихових језика, могу је читати на другом.

Бачена муниција

Италијански рибари недавно су извукли улов који би  више волели да нису извукли — хемијско оружје. Како каже Валерио Калцолаио, подсекретар Италијанског министарства за околину, „од 1946. до 70-их... редовна пракса за одлагање застареле муниције била је бацање у море“. Процењује се да код источне обале Италије на дну Јадрана лежи око 20 000 бомби. До 1997, 5 италијанских рибара је погинуло, а њих 236 је затражило болничко лечење што је последица деловања цурења смртоносних хемикалија из зарђале муниције коју су извадили својим мрежама. Проблем још горим чини непознати број бомби које су борбени авиони током недавног балканског сукоба бацили у исте воде, а неке од њих су већ „уловљене“ рибарским мрежама. Нису погођене само италијанске воде. Процењује се да на дну балтичког мора лежи 100 000 тона хемијског оружја, а зна се да слична ђубришта постоје у приобалним водама Јапана, Сједињених Држава и Велике Британије.

Надуване бројке

„Не верујте увек ономе што прочитате у новинама“, каже The Economist. Новинари „нису увек тачни“. То се посебно односи на статистике, нарочито на оне које се тичу катастрофа. Зашто? „У ратном хаосу или када се у периоду мира догоди нека катастрофа, наравно да је немогуће знати тачан број погинулих или повређених“, каже чланак. Да би задовољили људску знатижељу, новинари дају процене, често високе, и „како време одмиче ретко кад их смањују“. Из ког разлога? „Новинари желе да рекламирају своје приче, уредници своје новине, хуманитарци своје агенције. Чак и владини званичници желе да освоје симпатије.“ Часопис предлаже да се читаоци „чувају — сумњиве тачности, очигледног надувавања и константне склоности новинара ка преувеличавању“. Он додаје: „Ма колику моћ штампа у глобалу поседовала, када се ради о убијању људи, перо је заиста моћније од мача.“

Будите на опрезу с кућним љубимцима

Према француском дневнику Le Monde, 52 посто домаћинстава у Француској има кућне љубимце. Међутим, недавна студија једне групе ветеринара на Институту релативног имунитета животиња у Мазон-Алфору (Француска), показује да су гљивице и паразити које носе 8,4 милиона француских мачака и 7,9 милиона паса, одговорни за различите болести својих власника. То укључује лишајеве, глисте, шугу, лишманиозу и токсоплазмозу. Последња код трудница може изазвати побачаје или деформације фетуса. Извештај такође спомиње многе алергијске реакције за које су одговорни кућни љубимци, и инфекције које су последица уједа паса — у Француској око 100 000 годишње.

Екосистем уста

„Научници са Станфордског универзитета открили су 37 нових и јединствених организама у једном од најразноликијих екосистема на земљи: људским устима“, извештава The Toronto Star. Ово повећава број познатих оралних бактерија на преко 500, што је „таква разноликост да може парирати тропским кишним шумама, на које се често гледа као на врхунац биолошког богатства“. Да ли су бактерије штетне? Након откривања нових организама у зубном каменцу, микробиолог др Дејвид Релмен, каже: „Таква разноликост је прилично охрабрујућа јер пружа биолошку стабилност и заштиту.“ Star додаје да се за већину бактерија „сматра да пружају пријатан осећај, заштиту и храну“. Само неке од њих проузрокују проблеме као што су каријес, болести десни и непријатан задах.

Ратови у порасту

„Број ратова је у 1999. наставио да расте“, извештавају немачке новине Siegener Zeitung. Група за истраживање узрока рата, на Хамбуршком универзитету, у 1999. избројала је 35 оружаних сукоба, 3 више у односу на претходну годину. Од тога их је 14 било у Африци, 12 у Азији, један је био у Европи, а други су били на Блиском истоку и у Латинској Америци. Група за истраживање каже да се крај ратовању не назире. У ствари, „осам ратова појавило се на овој годишњој листи први пут, између којих су окршаји у Чеченији, Непалу, Киргистану и Нигерији“. Један разлог је то што се неки узроци сукоба дуго кувају испод површине пре него што ескалирају у оружани сукоб или рат у правом смислу те речи.