Пређи на садржај

Пређи на садржај

Помоћи онима који имају MCS

Помоћи онима који имају MCS

Помоћи онима који имају MCS

ОСЕТЉИВОСТ на уобичајене супстанце, било да је реч о колоњској води или средствима за чишћење, за оболеле представља нешто више од пуког медицинског проблема; то је за њих и друштвени проблем. Људи су по природи дружељубиви, међутим, многострука осетљивост на хемикалије (MCS) присиљава многе иначе срдачне, веселе људе да живе животом самотњака. „Имала сам и друге здравствене потешкоће у прошлости“, каже Шели, која болује од MCS-а, „али је овај проблем најгори. Најтежа је изолованост.“

Нажалост, на оболеле од MCS-а понекад се гледа као на чудаке. Један разлог је наравно тај што је MCS сложен феномен с којим се свет још није упознао. Али, непознавање MCS-а није разлог да будемо сумњичави према онима који од тога болују. Журнал American Family Physician каже: „Према овим симптомима, ови болесници заиста болују.“

Уместо да гледа подозриво на људе који имају MCS зато што је њихова болест загонетна и недовољно схваћена, мудра особа треба да се води начелом из Пословица 18:13: „Који одговара пре неголи чује, лудост чини и забуну на се вуче.“ Колико је боље непристрано показивати хришћанску љубав према свима који су болесни! Никада нећемо зажалити што смо показивали такву љубав, шта год да медицина открије у будућности.

Показивати љубав налик Христовој

Хришћанска љубав је попут дијаманта с прелепим фасетама које одговарају свакој прилици или потреби. Када неки пријатељ има MCS, наша хришћанска љубав треба да засија с пуно саосећања, омогућујући нам да се ставимо у ситуацију оболеле особе. Осим тога, љубав „не тражи сопствене користи“ — или боље речено, сопствена права. Она на прво место ставља добробит других. Она нам помаже да будемо ’дуготрпљиви, да све подносимо, све верујемо и да све трпимо‘. Таква љубав „никад не затаји“ (1. Коринћанима 13:4-8).

Мери нема MCS, али неки њени пријатељи болују од тога. „Ако мене питате, ја волим парфеме“, пише Мери, „али радије их не користим када посећујем оне који болују од MCS-а.“ У свом стилу, опонашајући Исуса, Мери говори: „Хоћу да помогнем“ (Марко 1:41). Тревор је још у детињству добио MCS. Његова мајка каже: „Људи с којима сам радила трудили су се и показивали су обзир према мом сину.“ Џој, Јеховина сведокиња која живи у Аустралији и тешко је оболела од MCS-а, каже да је храбре пријатељи и рођаци који је редовно посећују и показују разумевање за њене проблеме.

С друге стране, људи са MCS-ом треба да се труде да буду стрпљиви према онима који су у њиховој близини напарфемисани. Ернест, цитиран у претходном чланку, рекао је за Пробудите се!: „Наша болест је бреме које морамо носити. И други људи имају проблеме, зато ценимо када нам помажу око наших проблема.“ Да, позив на сарадњу, а не присиљавање, увек је најбољи начин. „Када ме неко напарфемисан или намирисан колоњском водом упита зашто изгледам тако лоше, ја му кажем да ’имам проблеме с мирисима и изгледа да ће ми се стање вечерас погоршати‘“, каже Лорејн. „За разборите људе то је често довољно.“ Наравно, то не значи да ако болујете од MCS-а не можете љубазно подсетити пријатеље да вам је потребна њихова помоћ.

Гледајући позитивну страну свега, раније цитирана Пем пише: „Све што сада подносимо само је привремено.“ Зашто је Пем рекла „само је привремено“? Зато што има на Библији темељену наду да ће ускоро Божје Краљевство очистити Земљу од свих патњи. Оно ће искоренити чак и смрт — нешто с чим се и најздравији људи морају на крају суочити (Данило 2:44; Откривење 21:3, 4).

У међувремену, сви они који морају да трпе неку болест за коју тренутно не постоји лек, могу да се радују времену кад под владавином Божјег Краљевства „нико од становника неће рећи: болестан сам“ (Исаија 33:24ДК). Док истрајавамо упркос свим кушњама које нас сналазе у овом садашњем систему ствари, тежимо сви ка томе да будемо попут Исуса и да се усредсредимо на награду која је постављена пред нас (Јеврејима 12:2; Јаков 1:2-4).

[Оквир⁄Слика на 9. страни]

Узајамно показивати љубав

Ако неки ваш пријатељ или рођак има многоструку осетљивост на хемикалије (MCS) или ако је ви имате, следећа библијска начела могу бити од помоћи:

„Све, дакле, што желите да људи чине вама, тако чините и ви њима“ (Матеј 7:12).

„Воли свог ближњег као самога себе“ (Матеј 22:39).

„Пазимо једни на друге подстичући се на љубав и добра дела, не остављајући своје састанке, као што неки имају обичај, већ охрабрујући једни друге, и то тим више што видите да се приближава дан“ (Јеврејима 10:24, 25). Свима нам је потребно духовно охрабрење, поготово када смо болесни. Похвално је што се многи хришћани оболели од MCS-а труде да присуствују хришћанским састанцима; други код којих је болест узнапредовала понекад прате састанак помоћу телефонске везе. У другим случајевима у Дворанама Краљевства обезбеђене су просторије без икаквих мириса за људе оболеле од MCS-а. Али то можда није увек могуће или практично.

„Не заборављајте чинити добро... јер се таквим жртвама угађа Богу“ (Јеврејима 13:16). Запазите да чинити добро, често захтева лично жртвовање. Да ли сте спремни да се жртвујете како бисте помогли некоме са MCS-ом? С друге стране, људи са MCS-ом треба да буду разумни у томе колико очекују од других. На пример, хришћанске старешине не могу доносити неке законе када се ради о коришћењу парфема и колоњских вода, нити увек давати обавештења о томе. Осим тога, на скупштинске састанке долазе новозаинтересоване особе и посетиоци који су намирисани — а ми им изражавамо добродошлицу. Сигурно не бисмо желели да их узнемиравамо или допринесемо томе да се осећају нелагодно због тога што су намирисани.

„Тражи мир и тежи за њим“ (1. Петрова 3:11). Очигледно, здравствена питања не одузимају хришћанима мир. „Али мудрост одозго је... мирољубива, разумна... пуна милосрђа“, каже Јаков 3:17. Мирољубиве особе, било да имају MCS или не, неће одлазити у крајности нити ће бити превише захтевне када је реч о коришћењу или о некоришћењу хемикалија. Слично томе, разумне особе које су ’пуне милосрђа‘ такође ће избегавати инсистирање на својим правима да се намиришу ако схватају да то може да утиче на здравље неке друге особе. На овај начин они показују да жуде за „мирним условима“ и да „творе мир“ (Јаков 3:18).

С друге стране, крут, неразуман став, било од стране оболелог од MCS-а или неке друге особе, служи попут клина који раставља људе. Такав став никоме не користи и може чак наудити добром односу с Богом (1. Јованова 4:20).

Наравно, хришћани имају велико благо — Јеховин свети дух. Док се редовно моле Јехови за његов дух они развијају дивне плодове тог духа, нарочито љубав — „савршену везу јединства“ (Колошанима 3:14). Истовремено, они стрпљиво дозвољавају да тај дух и у другима гаји особине налик Христовим (Галатима 5:22, 23).

[Слика на 10. страни]

Људима са MCS-ом потребни су пријатељи исто колико и другима