Шећерна трска — горостас међу травкама

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ШТА бисмо без шећера? Било би претеривање ако бисмо рекли да би свет стао — али, уколико би нестало шећера, многи начини исхране морали би се драстично променити. Да, данас је у многим деловима света конзумирање шећера постало део свакодневног живота, што је довело до тога да производња шећера постане једна општепозната индустријска грана.

Милиони људи, од Кубе до Индије и од Бразила па до Африке саде и секу шећерну трску. У ствари, једно време је производња шећера заузимала место највеће и најуносније индустријске гране у свету. Могло би се рећи да је шећерна трска тако обликовала свет као мало која друга биљка.

Да ли желите да сазнате нешто више о овој чудесној биљки. Онда нам се придружите у посети области Квинсланд у Аустралији где расте шећерна трска. Иако шећерну трску ова област даје у скромном обиму, ефикасно ратарство и методе производње направили су од ове области једног од највећих извозника непрерађеног шећера у свету.

Посета земљи шећерне трске

Ваздух је топао и влажан. Тропско сунце пржи по пољу зреле шећерне трске. Док траје сабирање плодова, велика машина налик комбајну полако се креће кроз високу шећерну трску, одсеца стабљике и исечену трску ставља у једну приколицу која иде поред ње. Ускоро из посечене трске потекне шећерни сок, и слаткасти мирис који подсећа на мирис плесни испуњава ваздух. Тада драгоцени сок из ове чудновате траве започиње свој пут од поља до шећернице на вашем столу.

Не тако давно, трска се овде у Аустралији мукотрпно ручно секла као што се још увек ручно сече у многим другим земљама где успева. Замислите тај призор. Радници ручно секу трску. Ред знојавих секача трске полако иде кроз поље шећерне трске. Готово војничком прецизношћу, радници једном руком хватају свежњеве усправних стабљика трске, а онда их снажно повуку у страну како би се видео заједнички део из ког су израсле. Фију, цак! Фију, цак! Радници снажним замасима витлају мачетама и одсецају стабљике у близини земље. Бацајући их у правилне редове, радници одлазе до следеће стабљике из које су израсле шећерне трске, то јест до следећег свежња. Ова ситуација се широм света постепено мења будући да је сада све више земаља у процесу механизације.

Област где у Аустралији успева шећерна трска углавном је приобални део дугачак 2 100 километара који је највећим делом у равни с чувеним Великим коралским  спрудом. (Видите чланак „Посета Великом коралском спруду“ у Пробудите се! од 8. јуна 1991. /енгл./) Топло и влажно време током целе године омогућава шећерној трсци да напредује, а дуж обале углавном на малим породичним фармама раштрканим попут гроздова на виновој лози живи око 6 500 узгајивача.

Након дуге вожње, у средишњем делу приморја Квинсланда у даљини видимо Бундаберг, град шећера. Док се пењемо на једно брдо, дочекује нас панорама која одузима дах — докле год поглед сеже простире се море усталасалих шећерних трски! Какве нијансе боја! Трска је на различитим пољима у различитом степену зрелости, тако да поља образују један пачворк у виду мозаика јасних тонова зелене боје и боје злата, а све то је прошарано бојом чоколаде на пољима која су ове године остала незасејана или су недавно раскрчена.

Јули је најхладнији месец у години и управо је започела сезона сече и сабирања. То ће трајати све до децембра док трска сазрева у различитим етапама. Сада нестрпљиво чекамо да посетимо једну шећерану како бисмо видели шта се дешава с исеченом шећерном трском. Али, пре него што то урадимо, било би добро да нешто научимо о самој шећерној трсци. Зато смо одлучили да прво свратимо у лабораторију шећеране подигнуту у овом региону. Овде научници развијају нове варијетете трске и врше истраживања како би побољшали узгајање и производњу шећерне трске.

Њено порекло и узгајање

У станици за испитивање шећера, један пријазан агроном је срећан што може нешто да нас научи о самој шећерној трсци и да нам објасни како она расте. Шећерна трска, која је прво расла у кишним шумама југоисточне Азије и Нове Гвинеје, јесте џин из породице трава у коју спадају различите врсте, као што је трава за травњаке, житарице и дрвенасти бамбуси. Све ове биљке путем фотосинтезе стварају шећер у својим листовима. Па ипак, шећерна трска се од њих разликује по томе што то чини у огромним количинама, а онда тај шећер складишти као сладак сок у свом влакнастом стаблу.

Узгајање шећерне трске је било надалеко познато у древној Индији. Тамо су у освајачким трупама Александра Великог, 327. пре н. е., писари записали да су становници „жвакали једну чудесну трску, која је давала неку врсту меда без било какве помоћи пчела“. Док су у 15. веку истраживања и напредак на светском пољу достизали пуни замах, производња шећера се ширила попут пламена. Данас постоји хиљаде варијетета трске, а преко 80 земаља учествује у њеном годишњем приносу од милијарду тона.

Сађење је у већини делова света веома мукотрпан физички рад. Зреле стабљике  шећерне трске секу се по дужини од око 40 центиметара и саде у бразде раздвојене око 1,5 метар. Из сваког одсеченог дела то јест младице израсте нова стабљика са око 8 до 12 младица трске које сазревају у току 12 до 16 месеци. Шетња кроз густо збијено поље зреле трске може да буде једно страшно искуство. Стабљике трске с начичканим лишћем пружају се у висину до 4 метра. Да ли је то само шуштање ветра или можда змије или неког глодара? За сваки случај, можда је време да се повучете на чистину!

Врше се истраживања како би се нашло начина да се сузбију трскине штеточине и болести. Многа оваква настојања, премда не и сва, имала су донекле успеха. На пример, да би се истребиле штетне бубе које нападају трску, власти су 1935. донеле голему губавицу у северни Квинсланд. На несрећу, та жаба је више волела другу храну које је било у изобиљу него бубе које су нападале трску, тако да се све више размножавала и на крају и сама постала највећа штеточина у целој североисточној Аустралији.

Палите је пре сече?

Мало касније, након што падне вече, у чуду гледамо како локални фармер пали ватру на свом пољу зреле трске. За неколико секунди мало поље постаје разбуктала ватра чији пламенови поскакују високо у ноћно небо. Паљењем трске одстрањује се нежељено лишће и друге ствари које би могле да успоравају сечу и процесе обраде. Међутим, однедавно је све учесталија сеча без спектакуларног претходног паљења. Тај метод се зове сеча зелене трске. Не само што он побољшава шећер већ и на тлу оставља заштитни покривач од лишћа који је за узврат користан у сузбијању ерозија тла и корова.

Иако се у многим земљама у којима се данас узгаја шећерна трска летина и даље сабира ручно, ипак је све више земаља у којима се сеча сада обавља помоћу огромних машина за сечу трске. Ове џиновске машине крче себи пут кроз високе трске, одсецају врхове и поткресују стабљике, а онда их аутоматски секу на кратке мотке то јест комаде, спремне за обраду у шећерани. Иако човек применом тешког метода ручног сечења у просеку може да исече 5 тона трске на дан, машине за сечу трске могу без потешкоћа да посеку и до 300 тона дневно. Ова индустријска  биљка може да успева и да се сече неколико година у току сезоне, све док производња шећера не опадне те биљке тада треба заменити.

Када се трска исече јако је битна брзина, будући да шећер у посеченој трсци брзо пропада. Да би се олакшао брз транспорт до шећерана, у подручјима Квинсланда где успева шећерна трска, на услузи стоји око 4 100 километара дуга трамвајска пруга уског колосека. Док се крећу ладањским пределима и вуку многе вагоне дупке напуњене шећерном трском, минијатурне локомотиве које саобраћају овим трасама представљају један живобојан призор.

Кроз шећерану

Обилазак шећеране је интересантно искуство. Прво што видимо су редови вагона трске који чекају да буду испражњени. Огромни резачи и ваљци дробе трску и цеде шећерни сок из влакана. Преостала влакна, то јест отпаци, суше се и користе као гориво за целу шећерану. Вишак се продаје произвођачима папира и грађевинског материјала, а они га онда користе за производњу својих производа.

Затим се уклања нечистоћа из шећерног сока и остаје прочишћена течност. Прерађени отпаци, такозвани муљ, користи се као ђубриво. Још један нуспродукт, меласа, користи се као сточна храна или као сировина у дестилацији рума и индустријског алкохола. Многостраност шећерне трске и ефикасност процеса обраде заиста је упечатљиво.

Та течност се затим претвара у сируп тако што се течност кува све док не нестане вишак воде и онда се додају сићушни кристали шећера. Ови кристали расту до жељене величине. Онда се уклањају из ове смесе и суше. Производ је непрерађени, жути шећер. Даљње прерађивање претвориће овај непрерађени шећер у познати прерађени бели шећер који се налази на многим трпезама.

Можда ће ваш чај или кафа бити мало слађи након овог веома занимљивог и поучног обиласка земље шећерне трске. Наравно, уколико сте дијабетичар, онда морате да га се одрекнете и можда користите неку замену.

Заиста смо импресионирани многостраношћу и довитљивошћу Онога који је смислио, а онда проузроковао да у оволиком обиљу израсте ова чудновата биљка, шећерна трска — један прави горостас међу травкама!

[Оквир на 22. страни]

Да ли је то репа или трска?

Шећер се добија из две главне светске културе. Шећерна трска углавном расте у тропским крајевима и обухвата барем 65 посто производње шећера у свету. Преосталих 35 посто добија се из шећерне репе која успева у хладнијим појасевима, као што су источна и западна Европа и северна Америка. Што се тиче хемијског састава, ови шећери су истоветни.

[Слика на 23. страни]

Шећерна трска се пре сече пали

[Слика на 23. страни]

Машина за сечу трске. Трактор вуче приколицу

[Извор слике на 21. страни]

Све фотографије на странама 21-4: Queensland Sugar Corporation