Да ли видите и оно што се очима не види?

ВОЗАЧИ аутомобила обично не могу да виде иза непрегледне кривине. Али уз помоћ огледала постављеног на кривини, може се приметити да ли неко долази из супротног смера и тако спречити несрећа. Слично томе, људи у ствари не могу да виде невидљивог Створитеља. Постоји ли неки начин да сазнамо да он постоји?

Један писац из првог века споменуо је како можемо запазити оно што не можемо видети. Он је написао: „[Божја] невидљива својства јасно се виде од стварања света наовамо, будући да се запажају по ономе што је начињено, наиме његова вечна моћ и Божанство, тако да они немају изговора“ (Римљанима 1:20).

Размислите о томе. Да ли видите да се у стварима које нас окружују и које људи нису у стању да створе одражава интелигенција? Да ли вам такве ствари помажу да „очима свог разумевања“ видите да постоји неко ко је већи од човека? Осмотримо неке примере (Ефешанима 1:18, King James Version).

Учимо од стварства

Да ли сте се дивили лепоти величанственог, звезданог неба у ноћи без месечине, и да ли у томе видите доказ о Величанственом Творцу? „Небеса славу Божју објављују, дела руку његових небески простор гласи“, ускликнуо је посматрач из древних времена. „Кад небеса твоја гледам, дело прста твојих, и месец и звезде што си поставио, шта је човек да га се опоменеш, син човечји да се о њему бринеш?“ (Псалам 8:4, 5; 19:2).

Сасвим је нормално да се дивимо делима стварања која су и сувише чудесна да би их људи копирали.  Један чувени стих каже: „Само Бог дрво створити зна.“ Па ипак, далеко чудесније стварство је беба, која настаје без икаквог стваралачког усмеравања родитеља. Кад се сперматозоид оца сједини с јајном ћелијом мајке, у ДНК новоформиране ћелије брзо се формирају нацрти за развој детета. Једном је у вези с упутствима у ДНК речено: „Кад би се исписала, испунила би хиљаду књига од по 600 страна.“

То је само почетак. Првобитна ћелија се дели на две, затим на четири, па на осам и тако даље. После око 270 дана рађа се беба која има на милијарде живих ћелија које се могу сврстати у преко 200 категорија. Помислимо само да је првобитна ћелија имала у себи информације потребне за стварање свих тих разноразних врста ћелија и да се оне развију баш у право време! Да ли вас то наводи да хвалите нашег Створитеља? Запазите како га је хвалио псалмиста који је написао: „Ти си утробе моје створио, и саставио ме у утроби мајке моје. Хвалим те што сам тако дивно саздан“ (Псалам 139:13-16).

Они који проучавају та „чуда“ осећају извесно страхопоштовање. Др Џејмс Х. Хатон, бивши председник Медицинских удружења Чикага и државе Илиноис, рекао је да је био запрепашћен „магичном способношћу [гена и хромозома ћелије] да на нове ћелије пренесу оне податке које желе да репродукују. Стварно је дивно што наши истраживачи успевају да сазнају нешто о тим стварима. Али те феномене је морала да осмисли нека Божанска Интелигенција“.

Др Хатон је наставио: „У ендокринологији, што је моја специјалност, проучавање функција и поремећаја ендокриних жлезда доприноси мом уверењу да нека Божанска Сила мора бити одговорна за чудесну сложеност и функцију тих виталних органа.“ Он је закључио: „Кад размишљам о тим чудима, чини ми се да имам убедљив разлог да верујем да је нека свемоћна и свезнајућа сила осмислила свемир, да га је покренула и да га надгледа.“

Након ових запажања, др Хатон је питао: „Да ли је то Бог као стварна особа, који запажа сваког врапца који падне на земљу?“ Он је одговорио: „Некако сумњам у то. А и не верујем да Он обраћа неку посебну пажњу на моје релативно небитне свакодневне активности.“

Зашто многи признају да се у „чудима“ стварања јасно види интелигенција, али доводе у питање постојање Бога као стварне особе, који је заинтересован за човечанство?

Да ли Бог заиста брине за нас?

Многи резонују тако да ако има Бога, он не би допустио да људи толико пате. Људи често питају: „Где је био Бог кад нам је требао?“ Један човек који је преживео Други светски рат, у коме су нацисти побили на милионе људи, био је толико ојађен патњом коју је видео да је рекао: „Кад бисте могли лизнути моје срце, отровало би вас.“

Зато се многи налазе у дилеми. Као што је посматрач из древних времена кога смо раније споменули приметио, постоје очигледни докази о постојању Створитеља, докази које можемо видети када истражимо изванредан ред и конструкцију ствари. Ипак, ако је Он Бог који брине за нас, како може дозволити такве ужасне патње? Да бисмо то разумели и да бисмо обожавали Бога на исправан начин, морамо добити задовољавајућ одговор на то важно питање. Где можемо пронаћи тај одговор?

Позивамо вас да набавите брошуру Да ли Бог заиста брине за нас? На 32. страни овог часописа можете сазнати како да наручите ту брошуру. Уверени смо да ћете пажљивим истраживањем тема „Зашто Бог допушта патњу“ и „Какав је резултат побуне?“ добити задовољавајуће одговоре.

[Слике на 10. страни]

Да ли у овим стварима видите доказе за постојање Створитеља?