Педесет година сликања на порцелану

ИСПРИЧАО АЛФРЕД ЛИПЕРТ

МАЈКА је желела да будем тесар. Али мој наставник ју је наговарао да ми нађе посао у фабрици за ручну израду порцелана, која је била близу нас у Мајсену (Немачка). Зашто је био тако упоран? Зато што је својим оштрим оком запазио да имам талента за цртање. Волим моју мајку, али драго ми је што је учитељ успео да је наговори. Тако сам са 14 година почео да учим како да сликам на једном од најлепших ручно израђених порцелана на свету.

Порцелан се у Мајсену израђује већ скоро 300 година. Овде је 1710. године отворена прва фабрика у Европи за израду правог порцелана. Око 30 година касније, фабрика је основала школу у којој су млади могли да уче уметност сликања на порцелану. У овој школи, која још увек постоји и којом и сад управља Мајсенска фабрика за ручну израду порцелана, почео сам своје прве бојажљиве потезе као сликар на порцелану.

У школи сам такође научио финесе скицирања и сликања цвећа, дрвећа, животиња и птица. Ово поучавање пружило ми је основу за мој каснији рад.

С глазуром или без ње?

Порцелан је прозирна керамика на којој се може сликати на два основна начина. Може се сликати пре него што се на керамику стави глазура. Али порцелан без глазуре је порозан и упија боју, тако да сликање захтева висок степен концентрације пошто се већина грешака не може исправити. С друге стране, може се сликати и када је стављена глазура на порцелан. Сликање цветних дезена на овакав начин постало је моја специјалност. Овај рад је укључивао не само сликање него и дизајнирање појединачних букета за сваки предмет од порцелана. Тако сликар, пошто је научио да усмери мисли и да не дозволи да му нешто одвраћа пажњу, учи да користи своју машту да би сачинио нешто лепо.

Након неколико година сликања цветних дезена коначно сам прешао на најтежу од свих врста сликања — то је сликање живих створења. Ту се стварно исплатило то што сам раније учио да сликам животиње и птице.

 Најузбудљивији изазов

Сликање животиња, риба и птица јесте узбудљив изазов зато што свако створење мора да изгледа као да је живо, а не статично као цвет или дрво. Уметник мора да зна нешто о анатомији и навикама животиња и птица које слика. Примера ради, многи призори које сликам приказују дивљач, укључујући и јелена са огромним роговима.

Нема бољег начина да сазнате нешто о животињама него да их сами посматрате. Пре неколико година намеравао сам да урадим низ слика с рибама, тако да сам купио акваријум и ставио у њега разне врсте риба. Супруга и ја смо сатима седели поред тог акваријума посматрајући покрете и начин живота свих тих риба. Почео сам да их сликам тек када сам их упознао.

Шта једног сликара чини добрим?

Понекад ме пријатељи питају шта чини добрим једног сликара који слика на порцелану. Несумњиво, он треба да има дара за уметност, оштро око и смирену руку. Али потребно му је и више од тога. Да би неко био успешан сликар мора имати исправан став према себи, свом раду и другим људима. Добар сликар јесте мајстор који себе тера да марљиво ради на побољшању својих вештина. Он једно зна: или ће их користити или ће их изгубити. Он никад не престаје да учи, будући да слуша шта други кажу и прихвата њихов савет.

Још једна ствар на крају. Искусан уметник је осетљив на жеље муштерије. Људи који купују ручно израђен порцелан не желе нешто свакидашње што ће држати неко време и онда бацити и заменити нечим другим. Муштерија жели једно уметничко дело, предмет од културне вредности — нешто што јој плени поглед, греје срце и обогаћује живот. Сликар је срећан кад може да удовољи тим жељама.

Сликање води до вере у Бога

Мој посао сликара дао ми је подстицај да поближе осмотрим Библију и да развијем јаку веру у Бога. Како? Па, повремено сам радио са експертима који проучавају живот птица, скицирао сам и сликао илустрације за књиге које су они издавали. Када сам почео да радим те илустрације веровао сам у еволуцију. Али блиски контакти с неколико аутора водили су до разговора о пореклу живота. Такви разговори су променили моје гледиште.

Посебно је на мене утицало то што, иако су сви експерти веровали у еволуцију, сваки је имао своју теорију која је често била противречна теорији других експерата. Колико ја могу да видим, теорија еволуције није једнообразна. Отуда сам закључио да ако експерти не могу наћи једнообразно објашњење за еволуцију, како би то ико други могао? Тако је еволуција за мене умрла природном смрћу. Једина алтернатива еволуцији јесте та да је живот на земљи дело стварања. Тако сам почео да верујем у нашег Створитеља.

Тако ми је драго што су људи сада задовољни мојим радом и то ме испуњава. Моја љубав према сликању никада неће престати, нити ће престати моја љубав према порцелану.

[Извор слике на 17. страни]

Слике на 16. и 17. страни: Mit freundlicher Genehmigung der Staatlichen Porzellan-Manufaktur Meissen GmbH