Гледиште Библије

Медитација која је корисна

„НЕКА СУ ТИ УГОДНЕ РЕЧИ УСТА МОЈИХ, И ПРЕД ТОБОМ РАЗМИШЉАЊА [„МЕДИТАЦИЈА“, NW ] СРЦА МОГА, ЈЕХОВА, ГРАДЕ МОЈ И ИЗБАВИТЕЉУ МОЈ!“ (ПСАЛАМ 19:15).

ШТА ти подразумеваш под „медитацијом“? Ако се држиш учења неких источњачких религија, можда верујеш да је то нешто што прочишћава мисли или доноси неко посебно просветљење. Медитација која се практикује у будизму подстиче на то да се из ума избаце све мисли. За друге облике медитације каже се да подстичу на то да се ум испуни „универзалним истинама мудрости“.

Библијско гледиште о медитацији је другачије. У ком смислу? Размотри библијски пример човека по имену Исак, који је у 40. години живота имао о много чему да медитира. Постање 24:63 каже: „Једно вече... беше изишао у поље да се Богу моли [„да медитира“, NW].“ Нема разлога да се закључи да је Исак испразнио свој ум од сваке мисли или да је само размишљао о некој нејасној ’универзалној истини мудрости‘. Исак је вероватно размишљао о специфичним стварима, можда о будућности, о губитку мајке или о томе с ким ће се оженити. Увече је користио нешто свог слободног времена да медитира, вероватно о овим важним стварима. У Библији је медитација више од пуког сањарења.

Медитација подразумева много више

Осмотри пример псалмисте Давида. Он се суочио с низом на изглед несавладивих проблема, и добро је знао да му је као несавршеном човеку потребна Божја помоћ да би исправно поступао. Шта га је ојачало у овим тешким околностима? По ономе што стоји у Псалму 19:15, Давид је рекао: „Нека су ти угодне речи уста мојих, и пред тобом размишљања  [„медитација“, NW] срца мога, Јехова, граде мој и избавитељу мој!“ Хебрејска реч која се преводи са „медитација“ долази од корена речи која дословно значи „говорити са собом“. Да, Давид је ’говорио са собом‘ о Јехови, његовом поступању, делима, законима и о његовој праведности (Псалам 143:5, NW).

Исто тако, рани хришћани су одвајање времена за медитирање о духовним стварима сматрали делом свог обожавања. Апостол Павле је охрабрио: „Што је год истинито, што год заслужује озбиљну пажњу, што је год праведно, што је год честито, што је год допадљиво, о чему се год добро говори, која год крепост има и што је год вредно хвале, о томе размишљајте“ (Филипљанима 4:8). Наравно, да бисмо изграђујуће размишљали, ствари о којима је Павле говорио треба некако да уђу у наше мисли. Како?

Псалмиста даје одговор. У Псалму 1:1, 2 читамо: „Блажен човек који по савету бездушника не ходи... већ му закон Јеховин омиле и дан и ноћ о закону Јеховином мисли [„чита га“, NW].“ Да, псалмиста је редовно читао Божји закон. Зато је могао да медитира о стварима које је сазнао о Створитељу.

Медитирање данас

Читање Библије је од непроцењиве вредности, али након читања морамо медитирати, дубоко размишљати, то јест ’говорити са собом‘ о ономе што смо прочитали. Као што је варење потребно да бисмо имали пуну корист од хране коју уносимо, медитација је потребна ако хоћемо да упијемо оно што прочитамо у Библији. Права медитација подразумева више од тога да само отклонимо негативне мисли. Она нам такође омогућује да размотримо на Библији темељена решења за наше проблеме. Таква медитација нам може помоћи да се успешно изборимо са свакодневним бригама (Матеј 6:25-32).

Псалмиста Давид је схватио улогу медитације у угађању Богу. Рекао је: „Уста праведника мудрост објављују“ (Псалам 37:30). Да, медитација је знак распознавања једног верног обожаваоца. Када нас Бог сматра праведнима то је прави благослов који доноси духовне благодати. На пример, Библија каже да је „Пут... праведника као блистава светлост чији сјај до пуног дана расте“ (Пословице 4:18). Стога послушан хришћанин који ’мудрост објављује‘ може да се нада томе да ће све боље разумети Библију.

Библија такође охрабрује хришћане да медитирају о својим библијским одговорностима. Апостол Павле је рекао Тимотеју: „Размишљај о тим стварима; буди заокупљен њима, да твој напредак свима буде очигледан. Стално пази на себе и на своје поучавање. Остани код тих ствари, јер чинећи то спашћеш и себе и оне који те слушају“ (1. Тимотеју 4:15, 16). Да, оно што кажемо и урадимо може дубоко да утиче на друге.

Очигледно имамо много разлога да се бавимо дубоким, концентрисаним размишљањем о важним стварима. Битно је да помно размишљамо о својим прошлим искуствима, о тренутним стварима и о нашој будућности. Али изнад свега, наше медитирање ће нам донети највеће просветљење ако своје мисли усредсредимо на мудрост нашег Створитеља Јехове Бога.

[Слика на 20. страни]

Роденов „Мислилац“