Поглед у свет

Најновији подаци о глади у свету

„Светска здравствена организација (WHO) процењује да се отприлике половина светског становништва — како богатог тако и сиромашног — на овај или онај начин слабо храни“, извештава State of the World 2000. Процењује се да 1,2 милијарде људи широм света пати од неисхрањености. Штавише, каже се да још неколико милијарди људи пати од ’прикривене глади‘, што се односи на оне који се на изглед адекватно хране, али су погођени недостатком основних витамина и минерала. „Још увек опстаје мит да је глад последица недостатка залиха хране“, каже Институт за посматрање света, који саставља годишњи извештај State of the World. „Реалност је да је глад производ људских одлука... Да ли људи имају довољно за пристојан живот, који статус имају жене и да ли су владе одговорне свом народу — све ово има далеко већи утицај на то ко једе а ко не, него што то има пољопривредни потенцијал земље.“

Самоубиство у Француској

„У Француској је тридесет посто одраслих размишљало да изврши самоубиство“, извештавају новине Le Monde. У овој анкети о самоубиству, која је у Француској спроведена први пут, 13 посто испитаника рекло је да су озбиљно размишљали о самоубиству, док је 17 посто признало да им је то долазило на ум. Међутим, према Мишелу Дебуу, професору судске медицине на универзитетској болници у Сент Етјену, праве бројке су много веће, због тога што су многи склони да због осећаја кривице скривају такве мисли. Већина анкетираних сматра да је самоубиство „очајнички поступак“ који је више проузрокован социјалним проблемима него породичним околностима. У Француској сваке година у просеку има 160 000 покушаја самоубиства од којих 12 000 успе.

Религија по укусу

Једна студија коју је направио анкетер Џорџ Галуп мл., показује да већина људи у Сједињеним Државама на религију гледа као на „мешану салату“. Уместо да следе „традиционалне системе веровања, људи у [Северној] Америци ’бирају‘ у шта желе да верују, често тако што комбинују идеје унутар једне религије или спајају две или више религија у један лични систем веровања“, извештавају канадске новине National Post. Студија такође открива да „постоји упадљив недостатак спознања о Библији, основним доктринама и традицијама сопствене религије“ и да је „често вера која се исповеда површна, јер људи не знају у шта верују или зашто верују“, кажу новине. Реџиналд Биби, професор социологије на Универзитету у Летбриџу (Алберта, Канада), каже: „Огромна већина и даље налази себе у преовладавајућој католичкој и протестантској традицији, али селективно бира веровања, обичаје и стручне услуге — као што су крштења, венчања и сахране.“

Кафа и отрови

Према недавном истраживању, из воде са чесме кафа може уклонити „78 до 90 посто растворених тешких метала, као што су олово и бакар, и то зато што талог кафе, с ненаелектрисаним или негативно наелектрисаним молекулима, привлачи позитивно наелектрисане тешке метале“, извештавају новине Australian. „Што је кафа јача, то је одстрањивање веће“, каже хемичар за природну околину др Мајк Маклохлин. Слични експерименти су спроведени и с кесицама чаја, али док чај извлачи око једне трећине олова, изгледа да нема много ефекта на бакар.

Снешко Белић на Сабат?

Велике снежне падавине у Израелу прошле зиме ставиле су пред тамошње ортодоксне Јевреје нека замршена питања: да ли је грудвање дозвољено на Сабат? Шта је с прављењем Снешка Белића? Према новинској агенцији IsraelWire, бивши главни рабин у Израелу Мордехај Елијаху наступио је с неким смерницама за оне вернике који нису сигурни шта је дозвољено,  а шта није. Рабин је објаснио да је прављење Снешка Белића „рад“, иако се ради само из забаве. Тако ова активност потпада под Сабатна ограничења. С друге стране, грудвање не представља рад те је стога дозвољено. Али, под једним условом. Сви учесници у грудвању морају да пристану на то, чиме се искључује гађање пролазника.

Мозак одраслих производи нове нервне ћелије?

„Деценијама је преовладавало мишљење да се људи рађају са свим ћелијама мозга које ће икада имати“, каже The New York Times. Иако су већ 1965. године експерименти на неким животињама указали да њихови мозгови производе нове нервне ћелије, многи неуролози су веровали да се то не дешава код људи. Међутим, током прошле деценије, повећао се број доказа да мозак заиста производи нове нервне ћелије и да се стално обнавља. Истраживачи су прошле године открили да се нове ћелије формирају у оном делу људског мозга који је повезан с краткорочним памћењем. Неки научници сада верују да се „мозак стално обнавља“.

Акутан стрес повезан са злостављањем деце

„Жене које су физички или сексуално злостављане у детињству, целог живота могу имати поремећену реакцију на стрес“, извештава The Dallas Morning News. Истраживачи са Универзитета Емори у Атланти, упоредили су нивое хормона стреса и рад срца код жена које су биле злостављане са онима које нису биле, док су обављале неки стресни задатак. Код оних које су у детињству биле злостављане, као реакција на стрес јавили су се упадљиво повишени нивои хормона стреса и убрзани рад срца. Истраживачи закључују да „можда постоји неки сталан биохемијски поремећај у начину на који њихова тела реагују на стрес и како га регулишу“, кажу новине.

Тешке ђачке торбе

Једна студија Америчке академије ортопедских хирурга показала је да постоји блиска повезаност између бола у леђима и раменима код деце и тешких ђачких торби која нека од њих носе. Пошто торбе натоваре школским књигама, храном и пићем, музичким инструментима и одећом за пресвлачење, нека деца носе терет и до 18 килограма. Педијатри упозоравају да деца која иду у основну школу могу имати озбиљне проблеме с леђима, укључујући и криву кичму, уколико у школу свакодневно носе тако тежак терет. Неки специјалисти предлажу директорима и наставницима да тежина торби које ђаци носе не износи више од 20 посто телесне тежине детета или да торбе имају „точкиће, каишеве за кукове и чак да на леђима имају јастучиће“, извештавају новине Excelsior из града Мексика.

Вино старо три века

У рушевинама једне зграде у Лондону која је уништена 1682. године пронађене су две флаше вина, извештава лондонски The Times. Чеп је на једној иструлио и вино које је било унутра претворило се у сирће. Али други чеп, кога су на месту држали жица и восак, савршено је затварао флашу. На једној специјалној дегустацији вина коју је приредио Лондонски музеј, стручњаци за вино дегустирали су нешто од овог вековима старог пића које је из флаше извучено шприцем. Закључили су да је попут суве мадере и изјавили су да му је укус „свеж, благ, живахан и добро одмерен“.

Реке света у озбиљној невољи

„Више од половине највећих светских река пресушује или су загађене“, извештавају новине USA Today. Многи речни токови су „озбиљно исцрпљени и загађени“ због прекомерног и погрешног коришћења земљишта и воде, каже Светска комисија за воду за 21. век. Загађивање ових природних ресурса „представља претњу за здравље и издржавање људи који их користе за наводњавање, и за пијаћу и индустријску воду“, каже комисија. Интересантно, од 500 главних река широм света, две „најздравије“ су Амазон у Јужној Америци и Конго у Африци. Из ког разлога? „Обе имају мало индустријских центара близу обала“, запажа се у извештају.