Пређи на садржај

Пређи на садржај

’Писали сте о мом животу!‘

’Писали сте о мом животу!‘

’Писали сте о мом животу!‘

Пробудите се! годинама објављује чланке о разним болестима. Наравно, он није медицински часопис и зато не даје предност једној врсти лечења над другом. Па ипак, када говори о неком обољењу, овај часопис настоји да опише проблем, идентификује његове узроке и пружи библијски и практичан савет који ће користити оболелима и њиховим старатељима.

На пример, у издању од 8. јуна 1998. објављен је чланак „Фибромијалгија — разумети је и живети с њом“, који је широм света наишао на одзив. У ствари, писма захвалности стизала су чак месецима након што је чланак објављен. „Осетила сам као да ми је велики камен пао са срца“, написала је једна жена. „То је било као да сте писали о мом животу!“, написала је друга, додајући: „Сада знам како да се борим са овом болешћу.“

И стручњаци су ценили чланак. Заменик председника за медицинска питања при Фонду артритичара у Сједињеним Државама написао је: „Мислим да је чланак о фибромијалгији уравнотежен, комплетан и прилично добар. Поздрављам и то што сте повезали библијске стихове и истакли колико је важна вере у овом стању, као и у свим другим здравственим стањима.“

Примљено је још много писама. Следе неки исечци.

„Мој лекар ме охрабрио да читам све што могу да пронађем о овој теми. Ваш чланак је најбољи који сам прочитала“ (Л. Р.).

’Многи су ме питали о мојој болести. Обично бих им дала једну брошурицу. Сада могу да их упутим на ово издање Пробудите се! Апсолутно ништа друго није тако утешно!‘ (К. К.).

’Чланак ме је уверио да нисам промашај и да ме Јехова још увек сматра вредном‘ (Д. К.).

„Први пут сам осетила да други разумеју кроз шта пролазим“ (К. Х.).

’Утешно је знати да нисмо једини који патимо‘ (К. А.).

’Осећам се јако лоше зато што не могу да учиним оно што сам некада могла. Држаћу овај чланак поред кревета како бих га читала увек изнова када ми буде потребно охрабрење‘ (К. Б.).

’Све до сада, игнорисала сам бол колико год је могуће, радила колико сам могла, да бих потом колабирала. Ваш приступ томе је бољи‘ (М. К.).

„Имам 14 година, а када сам имала 12 установљено је да имам фибромијалгију. Сузе су ми наврле на очи када сам схватила да Јехова брине о нама. Молим вас наставите да пишете охрабрујуће чланке као што је овај!“ (К. А. М.).