Трагање за савршеним друштвом

БИЛО би предивно видети бољи свет, препун људи без боли, болести и инвалидности! Друштво у целини без криминала или борби. Људску породицу без смрти.

Очигледно је да би постизање таквих циљева захтевало веће промене унутар самог човечанства. Идеје о оплемењивању људске расе нису нове. Пре отприлике 2 300 година, грчки филозоф Платон је написао: „Најбоље јединке оба пола треба што је могуће чешће спајати, а слабе што је могуће ређе.“ Међутим, тек однедавно се улажу озбиљни напори да се оплемени људска породица. Ова наука се зове еугеника.

Израз „еугеника“ осмислио је 1883. сер Франсис Голтон, британски научник и рођак Чарлса Дарвина. Ова реч потиче од грчких израза који значе „доброг рода“ или „племенитог наслеђа“. Голтон је знао да селективним одгајањем различите биљке и животиње могу стећи извесне пожељне особине. Зар човечанство не би могло да се оплемени сличним методама? Голтон је веровао да би могло. Он је овако резоновао: ако би се део трошка и напора утрошеног на одгајање коња и стоке посветио „оплемењивању људске расе“, резултат би био „блистави скуп генија“.

Под утицајем Дарвинових рукописа, Голтон је резоновао да је дошло време да људи сопствену еволуцију узму у своје руке. Током првих деценија 20. века, Голтонове идеје су постале изузетно популарне међу политичарима, научницима и академицима, како у Европи тако и у Сједињеним Државама. Одражавајући ово популарно гледиште својих дана, вођа једне моћне нације је написао: „Друштво не сме дозволити да дегенерисане особе продужују своју врсту... Било која група сточара која би спречавала своју најбољу стоку да се пари и дозволила да се најгора стока умножава, сматрала би се достојном затвора... Једнога дана схватићемо да је првенствена дужност доброг грађанина да иза себе остави свету своју крв, и нећемо радити на томе да овековечујемо лош тип грађана.“ Ове речи је написао 26. председник Сједињених Држава, Теодор Рузвелт.

На сајмовима и изложбама у Британији и Америци приказивани су закони генетског наслеђа, често на једној усправној  табли с низом препарираних заморчића. Они су били поређани да би приказали боју крзна која се преноси наслеђем с једне генерације на другу. Суштина овог експоната била је разјашњена пропратним текстом. На једном графикону је стајало: „Неподесна људска обележја као што су малоумност, епилепсија, криминал, душевна болест, алкохолизам, сиромаштво и многа друга, шире се у породицама и наслеђују се на исти начин као и боје крзна код заморчића.“ На једном другом изложбеном плакату било је постављено питање: „Докле ћемо ми Американци толико пазити на педигре наших свиња, кокошака и стоке — а порекло наше деце препуштати пуком случају?“

Еугеника на делу

Ове идеје нису биле само интелектуалног карактера. На десетине хиљада „непожељних“ било је стерилисано како у Северној Америци тако и у Европи. Наравно, дефиниција тога ко или шта је непожељно у великој мери зависи од гледишта оних који доносе одлуку за спровођење стерилизације. На пример у држави Мисури, у САД, законодавство је разматрало предлог да се стерилишу сви они који су „оптужени за убиство, силовање, друмско разбојништво, крађу живине, бомбашке акције или крађу аутомобила“. У својим заблудом вођеним напорима да се у оквиру једне генерације створи једна супериорна раса, нацистичка Немачка је у томе отишла корак даље. Након присилне стерилизације 225 000 људи, милиони других — Јевреја, Рома, инвалида и других „непожељних“ — били су уништени у име еугенике.

Због варварства нацистичке ере, еугеника је попримила ружан призвук и многи су се надали да је ово подручје науке сахрањено, закопано с милионима који су умрли у име ње. Међутим, током 1970-их, кружили су извештаји о научним достигнућима на подручју новог поља молекуларне биологије. Неки су се бојали да би ова достигнућа могла потхрањивати повратак идејама које су почетком века завеле Европу и Северну Америку. На пример, године 1977. на форуму Националне академије наука, где је било речи о ДНК са страним генетским материјалом, један истакнути биолог је упозоравајући своје колеге рекао: „Ово истраживање нас  доводи корак ближе генетском инжењерингу код људи. На овом подручју се врше прорачуни о томе како да стварамо децу са идеалним карактеристикама... Последњи пут, идеална деца су имала плаву косу, плаве очи и аријевске гене.“

Многи би данас сматрали апсурдом упоређивати напредак у генетском инжењерингу с Хитлеровим програмом еугенике. Пре шездесет година постојали су оштри захтеви за расном чистоћом. Данас људи говоре о побољшању здравља и квалитета живота. Стара еугеника је имала своје корене у политици и хранила се фанатизмом и мржњом. Нова достигнућа у генетским истраживањима потхрањују се комерцијалним интересима и жељом потрошача за бољим здрављем. Међутим, иако постоје велике разлике, циљ да се људи обликују према нашим сопственим генетским предрасудама може умногоме звучати попут старе еугенике.

Трансформација друштва путем науке

Чак и док читате ове речи, моћни компјутери систематски раде на дешифровању људског генома — комплетног сета инструкција који се налази у нашим генима и који управља нашим растом и умногоме одређује нас саме. Ови компјутери раде на пажљивој каталогизацији десетине хиљада гена који се налазе у људском ДНК. (Видите оквир „ДНК детективи“.) Након што се информације сакупе и ускладиште, научници предсказују да ће се оне користити у далекој будућности као главни извор за разумевање људске биологије и медицине. Чим се мистерије људског генома дешифрују, научници се надају да ће бити отворен пут ка терапији која ће поправити или заменити оштећене гене.

Лекари се надају да ће генетска истраживања довести до нове генерације безбедних а ипак моћних лекова за спречавање болести и борбу против њих. Такве технологије ће такође и вашем лекару омогућити да провери ваш генетски склоп како би унапред одредио који ће лекови бити најделотворнији у вашем случају.

Осим таквих медицинских напредака, неки у генетском инжењерингу виде средство за решавање друштвених проблема. Између Другог светског рата и раних 1990-их, академици су тврдили да се друштвени проблеми могу смањити реформацијом економије и институције, и побољшањем животне средине. Међутим, током недавних година друштвени проблеми су постали још већи. Многи људи су почели да верују да кључ за такве проблеме лежи на генетском нивоу. А сада неки верују да у утицају на индивидуално и групно понашање гени играју још важнију улогу од средине.

Шта је са смрћу? Према истраживачима, чак и решење тог проблема лежи у манипулисању нашим ДНК. Научници су већ удвостручили животни век воћним мушицама и црвима, служећи се при том техникама за које тврде да би се једног дана могле применити и на људе. Директор фирме Human Genome Sciences Inc. је рекао: „Ово је први пут да можемо схватити људску бесмртност.“

Дизајниране бебе?

Одушевљавајући извештаји о ономе шта се ради и шта би се могло урадити  током предстојећих година, чине да се лако превиде тренутна ограничења и потенцијални проблеми ове нове технологије. Да бисмо то илустровали, вратимо се на тему о бебама. Генетско тестирање је већ уобичајена ствар. Најшире коришћена метода датира још из 1960-их. Лекар убада иглу у материцу трудне жене и вади узорак амнионске течности која окружује фетус. Ова течност се затим тестира да би се видело да ли фетус има било коју од десетина генетских поремећаја, укључујући и Даунов синдром и рахисхизу. Овај поступак се обично обавља након 16. недеље трудноће. Један још новији поступак већ између шесте и десете недеље трудноће открива детаље из генетског склопа ембриона.

Ови поступци омогућују лекарима да идентификују многе поремећаје, али само 15 посто њих може да се исправи. Када тестови открију неки генетски проблем или дају нејасне резултате, многи родитељи се суочавају с једном грозном одлуком — да ли абортирати или родити дете? Часопис The UNESCO Courier коментарише:  „Упркос све већем броју ДНК тестова — од којих је сваки патентиран и доноси профит — генетика није успела да испуни своја разметљива обећања у генетској терапији. Лекари трагају за стањима и поремећајима које не могу да лече. На тај начин се као облик лечења често препоручује абортус.“

Наравно, са све већом делотворношћу биотехнологије, лекари очекују да ће имати далеко већу моћ у откривању и исправљању генетских мана које код људи проузрокују разне болести или их предиспонирају за њих. Осим тога, научници се надају да ће коначно бити у стању да пресађују вештачке хромозоме у људски ембрион како би обезбедили заштиту од болести као што су Паркинсонова болест, сида, дијабетес и рак простате и дојки. На тај начин, дете би се родило са ојачаним имунолошким системом. Такође је у изгледу стварање будућих лекова који ће „оплеменити“ ембрион у развоју, можда чак манипулишући генима који повећавају интелигенцију или побољшавају памћење.

 Међутим, иако чак и најоптимистичнији научници схватају да ће проћи још пуно времена док родитељи не буду могли из каталога да изаберу жељено дете, за многе је изглед рађања детета из снова изузетно привлачан. Неки тврде да би било јако неодговорно не искористити технологију за елиминисање генетских поремећаја. На крају крајева, они резонују, ако нема ничег лошег у томе да шаљете своје дете у најбољу школу и код најбољих лекара, зашто онда не покушати да добијете и најбољу могућу бебу?

Забринутост око будућности

Други изражавају своју забринутост. На пример, књига The Biotech Century каже: „Ако променом генетског склопа човека треба да се спрече дијабетес, анемија српастих еритроцита и рак, зашто не радити и на спречавању других мање опасних ’поремећаја‘ као што су: кратковидост, далтонизам, дислексија, гојазност,  леворукост? Заиста, шта може да спречи друштво да закључи да је одређена боја коже поремећај?“

Осигуравајући заводи ће очајнички потраживати генетске информације. Шта ако пренатални тест открије потенцијални проблем? Хоће ли осигуравајући заводи вршити притисак на мајку да абортира? Ако она то одбије, да ли могу да јој ускрате осигурану своту?

Хемијске, фармацеутске и биотехнолошке компаније се такмиче која ће од њих патентирати гене и организме, као и начине на које ће манипулисати њима. Покретачка сила је наравно финансијска — зарадити новац од технологије будућности. Многи биоетичари се плаше да би то могло довести до „потрошачке еугенике“, у којој би се на родитеље вршио притисак да изаберу „генетски прихватљиву“ децу. Није тешко замислити да би рекламирање играло велику улогу у таквом тренду.

Наравно, нове технологије вероватно неће бити лако доступне у сиромашнијим деловима света. Већ сада у многим деловима света недостаје најосновнија здравствена нега. Чак и у добро развијеним земљама терапија на бази гена може постати избор само за богате.

Савршено друштво

У брду литературе која говори о томе шта се све постиже на подручју биотехнологије, често се појављује фраза „играти се Бога“. Пошто је Бог Дизајнер и Творац живота, подесно је осмотрити шта он има на уму када је реч о трагању за савршенством. Библијска књига Постања каже да након стварања живота на земљи, „погледа Бог све што је створио, и гле, све добро беше“ (Постање 1:31). Први људски пар био је генетски савршен. Они су на себе и на своје потомство навукли несавршенство и смрт зато што су се побунили против Бога (Постање 3:6, 16-19; Римљанима 5:12).

Јехова Бог жели да види крај болестима, патњама и смрти. Давно пре, он је начинио припреме за спасење човечанства од ових проблема. Библијска књига Откривења предсказује време када ће се Бог умешати у људска збивања. О том времену читамо: „[Бог] ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше.“ Ове далекосежне промене неће настати захваљујући научном продору људи, од којих многи чак и не признају постојање Бога, а још га мање хвале. У тексту даље стоји: „Онај [Јехова Бог] који седи на престолу рече: ’Гле! све чиним ново‘“ (Откривење 21:4, 5).

[Истакнути текст на 5. страни]

Након присилне стерилизације 225 000 људи у нацистичкој Немачкој, милиони других „непожељних“ били су уништени у име еугенике

[Истакнути текст на 6. страни]

Лекари се надају да ће генетска истраживања довести до нове генерације безбедних, а ипак моћних лекова за спречавање болести и борбу против њих

[Истакнути текст на 11. страни]

Од времена овце Доли, научници су клонирали на десетине животиња — све из развијених ћелија. Да ли је могуће исту технологију користити за клонирање људи?

 [Оквир⁄Слике на 7. страни]

Да ли је могуће клонирати људе?

Године 1997. једна овца по имену Доли испунила је насловне стране новина широм света. Шта је тако посебно у вези с Доли? Она је била први сисар који је успешно клониран из једне развијене ћелије коју су узели из млечне жлезде једне овце. Стога је Доли постала млађа „близнакиња“ овце од које је узета ћелија. Пре Доли, научници су већ деценијама клонирали животиње из ембрионалних ћелија. Неколицина њих веровала је да је могуће репрограмирати ћелију одраслог сисара да би се начинила једна друга животиња са истим генетским склопом. Клонирање из развијених ћелија омогућује да се унапред види како ће потомство изгледати.

Циљ научника који су клонирали Доли био је да оплемене животиње на фармама које су драгоцен извор за производњу лекова који се добијају из њиховог млека. Извештај о успеху научника први пут се појавио у фебруару 1997. у научном часопису Nature, под насловом „Потомство способно за живот добијено из феталних и развијених ћелија сисара“. Медији су брзо искористили тај извештај и дубљи значај свега тога. Две недеље касније насловна страна часописа Time приказала је Долину фотографију уз наслов „Хоће ли икада постојати још један примерак вас?“ Те исте недеље часопис Newsweek је објавио серију ударних чланака под насловом „Можемо ли клонирати људе?“

Од Долиног времена, научници су клонирали на десетине животиња — и то све из развијених ћелија. Може ли се иста технологија користити да би се клонирали одрасли људи? Неки биолози кажу да може. Да ли је то учињено? Још не. Британски научник Јан Вилмат, који је предводио тим за клонирање Доли, указује на то да је клонирање тренутно „веома неделотворан поступак“, јер је стопа смртности код фетуса десет пута већа него приликом природног размножавања.

Неки се питају: ’Шта би било када би неко усавршио ову технику и клонирао, рецимо, више Хитлера?‘ Покушавајући да ублажи таква страховања, Вилмат указује на следеће: иако би клонирано дете било генетски идентичан близанац особе од које је клонирано, на клонираног човека би утицала његова околина и развијао би другачију личност, баш као што је то и у случају природних близанаца.

[Оквир⁄Слике на странама 8, 9]

ДНК детективи

Људско тело је сачињено од отприлике 100 билиона ћелија. Већина ћелија има језгро. Унутар сваког језгра има 46 свежњића који се зову хромозоми. Сваки хромозом садржи један молекул који се зове ДНК, а сличан је густо намотаној кончаној нити. Процењује се да унутар ДНК има око 100 000 гена који су размештени попут села и градова уз неки прометни пут. Наши гени у великој мери одлучују сваку карактеристику нашег тела — наш развој у материци, пол и физичке карактеристике, као и раст до зрелог доба. Научници такође верују да наш ДНК укључује и „сат“ који одређује колико ћемо дуго живети.

ДНК код животиња и људи изузетно је сличан. На пример, генетски склоп шимпанзе се разликује од људског за само 1 посто. Ипак, та разлика је десет пута већа од разлике ДНК између било која два човека. Без обзира на то, ове бескрајно мале разлике одговорне су за многе одлике које сваког од нас чине јединственом особом.

Пре нешто мање од десет година, научници су започели један сложен задатак — одређивање тачног редоследа хемијских јединица у људском ДНК. Овај задатак, познат као Пројекат људског генома амбициозан је и огроман, и коштаће милијарде долара. Биће довољно података да се испуни отприлике 200 томова, од којих ће сваки бити величине телефонског именика са 1 000 страница. Да би прочитао све ове информације, човеку би било потребно да их чита 24 сата дневно у периоду од 26 година!

Често се у медијима превиди чињеница да ће након сакупљања ових информација бити потребно и време да би се оне протумачиле. Требаће нов прибор за анализирање ових података. Једна је ствар идентификовати гене, а сасвим друга знати шта они чине и како сарађују да би саградили човека. Један истакнути биолог је назвао Пројекат људског генома „светим гралом генетике“. Међутим, генетичар Ерик Ландер је предложио реалнији опис: „То је списак делова“, каже он. „Кад бих вам дао списак делова боинга 777, којих има 100 000, не верујем да бисте их могли саставити, и сигурно не бисте разумели како он лети.“

[Дијаграм]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЋЕЛИЈА

ЈЕЗГРО

ХРОМОЗОМИ

ДНК

ПАР БАЗА