Млади питају . . .

Да ли да кажем неком да сам депресиван?

„Када се осећам депресивно испрва најрадије не бих причао о томе, јер људи могу мислити да сам проблематично дете. Али онда схватим да је потребно да причам с неким да бих добио помоћ“ (тринаестогодишњи Алехандро).

„Када се осећам депресивно не обраћам се другарима јер мислим да ми не могу помоћи. Само би ми се ругали“ (тринаестогодишњи Артуро).

ГОТОВО свако понекад буде потиштен. a Међутим, пошто си млад и релативно неискусан лако се може десити да се осећаш савладан притисцима живота. Захтеви од стране твојих родитеља, пријатеља и наставника; физичке и емоционалне промене у пубертету; или уверење да си промашен случај због неких незнатних мана — све то може проузроковати да се осећаш потиштено и тужно.

Када се то догоди добро је имати неког коме се можеш поверити. „Кад не бих могла да причам с неким о мојим проблемима мислим да бих експлодирала“, каже седамнаестогодишња Беатрис. Нажалост, многи млади чувају своје бриге за себе — и често примећују да падају све дубље и дубље у очајање. Марија де Хесус Мардоминго, професор на Медицинском факултету у Мадриду, запажа да су млади који долазе до тачке када покушају да изврше самоубиство често јако усамљени. Многи млади који су покушали да изврше самоубиство рекли су да нису могли да нађу ниједну одраслу особу с којом би разговарали и којој би се поверили.

А како је с тобом? Имаш ли ти с ким да причаш кад си утучен? Ако немаш, коме можеш да се обратиш?

Разговарај с родитељима

Алехандро, цитиран на почетку, описује шта ради када се осећа депресивно: „Обраћам се мајци, јер ми је она подршка од кад сам се родио, и улива ми поуздање. Такође се обраћам и оцу, јер је он имао слична искуства. Ако се осећам лоше и то ником не кажем онда ми је још горе.“ Једанаестогодишњи Родолфо се присећа:  „Понекад би ме наставник омаловажавао и грдио па сам због тога био веома тужан. Одлазио бих у тоалет и плакао. Онда сам касније разговарао с мамом и она ми је помогла да решим проблем. Да нисам причао с њом био бих још тужнији.“

Јеси ли размишљао о томе да отворено разговараш са својим родитељима? Можда мислиш да они вероватно не би разумели твоје проблеме. Али да ли је то стварно тако? Они можда не разумеју потпуно све притиске с којима се млади суочавају у данашњем свету; међутим, зар није тачно да те они вероватно познају боље него било ко на свету? Алехандро каже: „Понекад мојим родитељима није лако да саосећају са мном и да баш разумеју како се осећам.“ Упркос томе он признаје: „Знам да могу да им се обратим.“ Често су млади изненађени кад увиде да родитељи стварно добро разумеју њихове проблеме! Пошто су старији и имају више искуства обично могу пружити користан савет — нарочито ако су искусни у примењивању библијских начела.

„Кад причам с родитељима добијам охрабрење и практична решења за моје проблеме“, каже раније цитирана Беатрис. Зато Библија с добрим разлогом даје младима овај савет: „Чувај, сине, поучења оца свога, и науке мајке своје не напуштај. Слушај оца свога, родитеља свога, и не презри мајку кад остари“ (Пословице 6:20; 23:22).

Наравно тешко је да се повериш родитељима ако немаш добар однос с њима. Према речима др Каталине Гонзалес Фортеза, једна студија спроведена међу средњошколцима показала је да су они који су рекли да су покушали себи да одузму живот имали ниско самопоштовање и лош однос с родитељима. Насупрот њима, млади који не помишљају на самоубиство углавном „имају добар однос с мајком и оцем“.

Зато мудро ради на развијању доброг односа с родитељима. Нека ти постане навика да редовно разговараш с њима. Причај им шта се дешава у твом животу. Постављај им питања. Такви отворени разговори олакшаће ти да им приђеш кад имаш озбиљан проблем.

Причај с неким пријатељем

Али зар не би било лакше да се због својих проблема обратиш неком вршњаку? Па добро је имати пријатеље којима можеш веровати. Пословице 18:24 кажу да „има пријатеља и од брата вернијих“. Али, премда вршњаци могу пружити разумевање и подршку, они можда не могу увек дати најбољи савет. На крају крајева, они обично немају ништа више животног искуства од тебе. Сећаш ли се Ровоама? Он је у библијска времена био краљ. Уместо да прихвати савет искусних, зрелих мушкараца, он је слушао своје вршњаке. С каквим исходом? Катастрофалним! Ровоам је изгубио и подршку већине народа и Божје одобравање (1. Краљевима 12:8-19).

Још један проблем у вези с поуздањем у вршњаке може бити ствар поверљивости. Артуро, цитиран у уводу, примећује: „Већина дечака које знам причају са својим друговима када се осећају тужно. Али касније ти другови све открију другима и збијају шалу на рачун тога.“ Тринаестогодишња Габријела је имала слично искуство. Она каже: „Једног дана сам открила да је моја другарица испричала моје приватне ствари својој другарици, зато јој се више нисам поверавала. Разговарам са онима који су мог узраста, али  настојим да им не кажем оно што би неповољно утицало на мене уколико испричају другима.“ Стога, када тражиш помоћ важно је да нађеш некога ко ’неће откривати тајне другог‘ (Пословице 25:9). Таква особа је највероватније неко ко је старији од тебе.

Зато уколико из одређеног разлога не можеш да нађеш подршку код куће, сасвим је на месту да потражиш неког пријатеља да би му се поверио, али увери се да он или она има животно искуство и да познаје библијска начела. Несумњиво је да у локалној скупштини Јеховиних сведока постоје особе које одговарају овом опису. Шеснаестогодишња Лилијана каже: „Поверила сам се неким хришћанским сестрама и било је корисно. Пошто су старије од мене њихов савет је поуздан. Оне су постале моји пријатељи.“

Шта ако је и твоја духовност почела да трпи? Можда си постао толико тужан да почињеш да занемарујеш молитву и читање Библије. Она нам у Јакову 5:14, 15 даје следећи савет: „Да ли је неко међу вама болестан? Нека позове к себи старешине из скупштине, и нека се они моле над њим, мажући га уљем у Јеховино име. И молитва вере оздравиће онога који се лоше осећа, и Јехова ће га подигнути.“ У локалној скупштини Јеховиних сведока налазе се старешине које су искусне у помагању обесхрабренима и духовно болеснима. Слободно разговарај с њима. Библија каже да такви људи могу бити „као заклон од ветра, као уточиште од поплаве“ (Исаија 32:2).

„Обзнаните своје молбе Богу“

Међутим, најбољи извор помоћи је „Бог сваке утехе“ (2. Коринћанима 1:3). Кад си тужан и депресиван примени савет који се налази у Филипљанима 4:6, 7: „Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем заједно са захваљивањем обзнаните своје молбе Богу; и Божји мир који превазилази сваку мисао чуваће ваша срца и ваше мисаоне снаге посредством Христа Исуса.“ Јехова је увек спреман да те саслуша (Псалам 46:2; 77:2). Понекад је молитва једино што ти је потребно да би растеретио свој ум.

Ако си с времена на време тужан или депресиван, никад немој заборавити да се и многи други млади осећају тако. С временом таква осећања обично прођу. Али док не прођу немој да патиш сам. Нека неко зна да си утучен. Пословице 12:25 кажу: „Брига у срцу обара човека, али добра реч га развесели.“ Како ћеш добити ту „добру реч“ охрабрења? Тако што ћеш рећи неком — неком ко има искуство, спознање и божанску мудрост да би ти пружио утеху и потребну помоћ.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 14. страни]

„Кад причам с родитељима добијам охрабрење и практична решења“

[Слика на 15. страни]

Обично су богобојазни родитељи у бољој позицији да ти дају савет него твоји вршњаци