Поглед у свет

Да ли је важно још нечије мишљење?

„Када је потребно да затражимо мишљење још неког лекара, толико много нас је једноставно превише фино. Али, такав недостатак самопоуздања пацијенте би могао коштати живота“, кажу новине The News из града Мексика. Пацијенти се често боје да ће се њихов доктор увредити ако пожеле да чују још нечије мишљење. Али, „већина лекара нема ништа против тога што се пацијенти распитују“, кажу новине. „Ако ваш има, то би могло значити да вас очекује невоља.“ Данас се на још нечије мишљење гледа, тако мисле и доктори и осигуравајући заводи, као на добар начин да се пацијентима обезбеди најбоље лечење. Др Мајкл Едруз, председник Друштва Џорџије за клиничку онкологију, каже да он своје пацијенте храбри да чују још нечије мишљење зато што се онда често врате с више поверења у његове препоруке. Директор једне групе за здравствену заштиту је рекао: „Пацијенти треба да упамте да се ради о њиховим телима.“

Опасни пријатељи

Према једној студији о којој извештава The Journal of the American Medical Association, возачи тинејџери имају далеко веће шансе да доживе саобраћајну несрећу с кобним последицама уколико у колима имају путнике. Истраживачи са Универзитета Џонс Хопкинс (Мериленд, САД), открили су да се опасност да један 16-годишњи возач погине уколико вози једног путника повећала за 39 посто, ако вози два путника за 86 посто и ако вози три или више путника за 282 посто. Основни разлози који су наведени у овој студији јесу „опасно понашање за воланом... које је тесно повезано с присуством вршњака“. У такво опасно понашање спадају убрзавање, непрописно држање одстојања, пролазак кроз црвено светло, вожња под дејством дроге или алкохола и путници који задиркују возача чиме му одвраћају пажњу..

„Старији и мудрији“

Истраживачи су открили да неки делови мозга производе нове ћелије док људи старе, извештава лондонски The Times. Раније се веровало да се мождане ћелије не обнављају када човек одрасте. „Кључна ствар да би се поспешио раст јесте да ум остане активан“, каже The Times. Једно недавно истраживање спроведено међу људима старијим од 65 година открило је да учење и контактирање с људима изгледа поспешују раст можданих ћелија и синапси. Истраживачи су открили да дружење с људима унапређује „здравље, дуговечност и квалитет живота“. Неуролог Сузан Гринфилд коментарише: „Што више искуства имате, то имате више синапси. Дакле, људи постају старији и мудрији.“

Северни поморски пут

Роберт Торн, један трговац зачинима из шеснаестог века, маштао је о проналажењу поморског пута из Европе за Далеки исток преко Арктика. Лондонски The Times извештава да је захваљујући глобалном загревању, Торнов сан данас постао реалност. У приобалним водама Русије и источног Сибира током летњих месеци скоро да уопште нема леда, што теретним бродовима омогућава да из Северног мора плове око Северног поларног круга и да кроз Берингов мореуз уђу у Пацифик. Када се пут замрзне, бродови из Европе морају да користе Суецки канал, да плове око јужног врха Африке или да путују кроз Панамски канал како би стигли на Далеки исток. Економске предности коришћења северног поморског пута су значајне. Он практично преполовљује раздаљину између Хамбурга у Немачкој до Јокохаме у Јапану, на тек нешто мање од 7 000 наутичких миља.

Проблеми с тестирањем крви

„Више од половине земаља у свету пропушта да на добијеној крви изврши све тестове, што повећава ризик од ширења сиде и других болести“, каже један извештај Асошиејтед преса. Овај извештај, заснован на информацијама Светске здравствене организације, такође тврди да „постоји једна процена по којој је 5 до 10 посто људи који имају вирус сиде, заражено путем трансфузије крви“. Међутим, сида је само једна од болести које се преносе на овај начин. Сваке године, путем трансфузије и због ризичне праксе убризгавања, хепатитисом Б зарази се од 8 до 16 милиона људи, а хепатитисом Ц, од 2 до 4 милиона. Један  разлог за неадекватно тестирање крви јесте што је то скупо. Да би се проверило да ли једна јединица крви садржи ове загађиваче потребно је 40 до 50 долара. Чак и тада, овакви тестови „нису увек сигурни, посебно ако их врши недовољно обучено особље или ако је опрема неадекватна“, запажа извештај.

Злостављање деце у Индији

У Индији је сваких десет минута по једно дете увучено у проституцију, извештава The New Indian Express. То значи да је у Индији сваке године око 50 000 деце приморано на трговину сексом. У држави Керала, на једном семинару о сексуалном злостављању деце изнето је још једно фрапантно запажање. Тамошњи лекари „нерадо прегледају случајеве силовања јер нису стручни за то и зато што не желе да буду умешани“, кажу новине. У неким случајевима, чак и родитељи доприносе проблему. Управница централне безбедности у Срилеки каже: „Родитељи су пропуштали да пријаве случајеве [силовања] због могућности да буду јавно обележени и прогнани.“

Најздравије је јести заједно као породица

Један од најбољих начина да родитељи засигурају добро здравље своје деце јесте да једу с њима, кажу новине Globe and Mail. Др Метју Гилман из Харвардске медицинске школе, рекао је да „породичне оброке сачињава храна много здравија од оне коју би деца и адолесценти иначе јели“. Постоји већа вероватноћа да деца која имају породичне оброке поједу препоручену количину воћа и поврћа, унесу витамине и минерале који су им потребни и конзумирају мање шећера и масти. Истраживачи су такође утврдили да породични оброци поспешују разговоре о здравој исхрани и код деце стварају боље навике исхране — навике које ће понети са собом и када једу ван куће. Нова студија, преузета из једног сталног истраживачког пројекта који обухвата 16 000 деце узраста од 9 до 14 година, показала је да „од петоро деце школског узраста само двоје углавном вечера са својим родитељима, а једно то никада не ради“, каже Globe.

Вешти ткалци

„Паучина је један од најјачих материјала на свету“, каже часопис New Scientist. Свако влакно може да се истегне два до четири пута пре него што пукне и кажу да је толико јако да би једно уже од паучине, дебљине оловке, могло да заустави џамбо-џет у лету. Истраживачи покушавају да продру у тајне пауковог ткања да би их користили у разним индустријским областима. На пример, тканина од које се данас праве панцир прслуци јесте кевлар — једна синтетичка тканина која се прави тако што се „концентрована сумпорна киселина загрева скоро до тачке кључања“, каже часопис. Али док су нуспроизводи који настају приликом производње кевлара токсични и тешко их је одстранити, свила коју преде паук од „протеина и обичне воде, по pH вредности и температурама слична је ономе што се може наћи у човековим устима“. Штавише, ова мешавина воде и протеина испредена је у влакно које киша не може да спере. Тако, New Scientist каже: „Упркос годинама проучавања, паукова свила остаје енигма.“

Загађење у кући

„Унутрашњост ваше куће има десет пута веће шансе да буде загађена него ваше двориште“, каже лондонски The Times. Једна студија 174 британска дома коју је спровела Установа за истраживање у грађевинарству показала је да је ниво испаравања формалдехида, ког испушта намештај који садржи иверицу и друге вештачке супстанце, био десет пута већи унутра него напољу. Дванаест домова који су испитани нису одговарали нивоима квалитета ваздуха Светске здравствене организације. Намештај од вештачког материјала, винилни подови, грађевински и декоративни материјали, хемијска средства за чишћење или уређаји за грејање и кување могу стварати угљен-моноксид, азот-диоксид, бензолска испарења или испарљива органска једињења. Још један од главних загађивача унутрашњег простора јесте бензолска пара, познати изазивач рака, која је саставни део дуванског дима и средстава за чишћење у облику спреја. Шарлот Ган, уредник часописа Health Which?, каже да многи људи проводе 80 до 90 посто свог времена у затвореном простору. Она саветује да „се смањи употреба хемијских производа, отвори неколико прозора и провере гасне инсталације“ да би се побољшао квалитет ваздуха у затвореном простору.