Битна улога медицинских сестара

„Медицинска сестра је неко ко вам помаже при опоравку, ко вас бодри и штити — неко ко је спреман да се брине о болесницима, повређенима и остарелима“ (Nursing in Today’s World — Challenges, Issues, and Trends).

ИАКО је несебичност неопходна, ипак то није све што треба да би једна сестра била вична свом послу. За добру медицинску сестру такође је потребна обимна обука и много искуства. Један од битних захтева јесте једна до четири и више година школовања и праксе. Али, шта одликује добру медицинску сестру? Ево шта кажу неке искусне сестре које је интервјуисао Пробудите се!

„Доктор лечи, а сестра негује пацијента. То често значи ојачати пацијенте који су повређени и изнутра и споља, на пример, кад им се каже да имају неку хроничну болест или да ће убрзо умрети. Болесној особи мораш бити као мајка“ (Кармен Хилмартин, Шпанија).

„Непходно је да осетиш бол и тескобу коју осећа пацијент и да желиш да помогнеш. Потребни су љубазност и стрпљивост. Мораш имати жељу да увек сазнаш нешто више о неговању болесника и о медицини уопште“ (Тадаши Хатано, Јапан).

„Задњих година сестрама је потребно све више и више стручног знања. Зато је веома важна жеља за учењем и способност схватања онога што се учи. Надаље, сестре треба брзо да расуђују и да брзо делују када то ситуација изискује“ (Кејко Каване, Јапан).

„Као сестра мораш да показујеш топлину. Мораш бити толерантна и способна да се уживиш“ (Арасели Гарсија Падиља, Мексико).

„Добар медицински техничар мора да буде марљив, пажљив и изузетно професионалан. Уколико он, односно она нису самопожртвовани — имају црту себичности или им сметају савети других који су изнад њих у здравственој хијерархији — ускоро неће одговарати ни пацијентима, а ни својим колегама“ (Росанжела Сантос, Бразил).

 „Неопходно је неколико особина: флексибилност, толеранција и стрпљење. Такође мораш да будеш отворен за нове погледе, да се слажеш са својим колегама и претпостављенима. Треба брзо да стичеш нове вештине како би остао ефикасан“ (Марк Келер, Француска).

„Мораш волети људе и заиста желети да им помажеш. Мораш бити способна да се носиш са стресом зато што у свету медицинских сестара нема места за грешке. Мораш бити прилагодљива да би један те исти посао обављала и онда када нема довољно сарадника — а да при том не жртвујеш квалитет“ (Клаудија Рајкер-Бакер, Холандија).

Сестра као неговатељица

Nursing in Today’s World наводи да се „неговање болесника односи на бригу о особама које се налазе у разним здравственим стањима. Зато сматрамо да медицина лечи пацијента, а да нега болесника укључује бригу за пацијента“.

Отуда је сестра и неговатељица. Дакле, сестра очигледно мора да пружа негу. Око 1 200 виших медицинских сестара било је пре неког времена упитано: „Шта је најважније у вашем послу медицинске сестре?“ Деведесет осам посто њих одговорило је да је то пружање квалитетне неге.

Понекад сестре умањују то колико вреде пацијенту. Раније цитирана Кармен Хилмартин, која 12 година ради  као медицинска сестра, рекла је за Пробудите се!: „Једном сам се поверила својој пријатељици како осећам да су ми руке везане кад је у питању нега јако болесних пацијената. Као да сам пуки ’фластер‘. Међутим, тада је моја пријатељица рекла: ’Благослов од „фластера“, јер си ти оно што је човеку најпотребније када је болестан — једна саосећајна сестра.‘“

Излишно је и споменути да пружање такве неге може сестру која сваки дан ради десет или више сати ставити под велики притисак! Шта је ове самопожртвоване особе мотивисало да постану медицинске сестре?

Зашто постају медицинске сестре?

Пробудите се! је интервјуисао медицинске сестре широм света и поставио им следеће питање: „Шта вас је мотивисало да постанете сестра?“ Следе неки од њихових одговора.

Тери Ведерсон има 47 година искуства у неговању болесника. Сада ради као одељенска сестра на урологији у једној болници у Манчестеру (Енглеска). „Одгајана сам као католикиња и похађала сам једну католичку школу с интернатом“, каже она. „Као девојка одлучила сам да постанем или калуђерица или болничарка. Имала сам жељу да служим другима. Могло би се то назвати урођеном склоношћу. Као што видите, победио је позив медицинске сестре.“

Чива Мацунага из Сајтаме у Јапану, осам година води своју клинику. Она каже: „Послушала сам очев став да је ’најбоље стећи неку вештину која ће те квалификовати за посао који ћеш обављати целог свог века‘. Зато сам одабрала позив медицинске сестре.“

Ецуко Котани из Токија у Јапану, главна сестра са 38 година искуства у неговању болесника, рекла је: „Док сам још била школарац, мој отац је колабирао и изгубио пуно крви. Док сам у болници пазила на тату, схватила сам да желим да будем сестра тако да у будућности могу да помажем болесним људима.“

Други су били мотивисани својим личним искуством док су били болесни. Енеида Вијејра, једна медицинска сестра из Мексика, каже: „Са својих шест година, због бронхитиса сам провела две недеље у болници и баш тада сам одлучила да постанем медицинска сестра.“

Сасвим је јасно да је потребна велика самопожртвованост да би неко био медицинска сестра. Осмотримо поближе како изазове тако и награде овог племенитог занимања.

Радости медицинске сестре

Које су радости у пружању неге болесницима? Одговор на ово питање зависи од области у којој медицинска сестра ради. На пример, бабице су испуњене задовољством сваки пут приликом  успешног порођаја. „Предиван је осећај када помогнете да на свет дође једно здраво дете чији сте развитак надгледали“, каже једна бабица из Холандије. Јоланда Гилен-Ван Хофт која је такође из Холандије, каже: „Рођење је једна од најлепших ствари које један пар — а и здравствени радник — могу да доживе. То је право чудо!“

Рашид Асам из Дакса у Француској има четрдесет и нешто година и ради као болничар анестезиолог с положеним државним испитом. Зашто се тако лепо осећа у болничарској служби? Због „сатисфакције коју имаш што доприносиш успеху операције и што припадаш професији која је необично занимљива и увек се прогресивно мења“, каже он. Исак Бангили, који је такође  из Француске, рекао је следеће: „Мени су дирљиви изрази захвалности који нам пристижу од пацијената и њихових породица, нарочито у хитним случајевима где смо успели да опоравимо пацијента за ког смо мислили да нема наде.“

Један такав израз хвале добила је раније поменута Тери Ведерсон. Једна удовица јој је написала: „Не могу а да још једном не споменем какво сте нам олакшање пружали својом смиреношћу и сигурним ставом за време Чарлсове болести. Ваша топлина је била зрачак светла и извор из ког смо црпили снагу.“

Суочавање с изазовима

Заједно с радостима медицинске неге долазе и многи изазови. Нема места за грешке! Било да је у питању давање лека или вађење крви, или стављање брауниле, или једноставно само померање пацијента, сестра мора бити изузетно пажљива. Он, односно она, не може себи дозволити грешке — поготово не у земљама где је уобичајено покренути правни поступак. Међутим, понекад се сестра затекне у незгодној ситуацији. На пример, претпоставимо да сестра мисли да је доктор преписао погрешан лек за пацијента или да је дао инструкције које нису у најбољем интересу пацијента. Шта може да учини? Да оспори доктора? За то је потребна храброст, тактичност и дипломатија — а укључен је и известан ризик. Нажалост, неки лекари нису спремни да прихвате сугестије оних на које гледају као на подређене.

Шта су неке сестре приметиле у вези с овим? Барбара Рајнек из Висконсина (САД), која је 34 године виша медицинска сестра, рекла је за Пробудите се!: „Сестра мора бити храбра. Прво и прво, она је пред законом одговорна за било који лек који  даје или лечење које спроводи и за било коју штету која би настала услед тога. Она мора бити спремна да одбије налог доктора уколико сматра да је то ван делокруга њених активности или уколико сматра да је тај налог неисправан. Медицинска нега није више оно што је била у време Флоренс Најтингејл нити оно што је била пре само 50 година. Сада медицинска сестра треба да увиди када лекару да каже не, а када да инсистира на томе да доктор погледа пацијента, чак и ако је то усред ноћи. А кад ниси у праву мораш бити довољно јака да поднесеш било какво исмевање које би доктор упутио.“

Још један проблем с којим се сестре морају суочавати јесте насиље на послу. Један извештај из Јужне Африке наводи да је за медицинске сестре „потврђено да су изложене већој опасности од малтретирања и насиља на радном месту. У ствари, вероватноћа да ће нека сестра бити нападнута на послу већа је него код затворских чувара или полицијских службеника, а 72 посто сестара се не осећа безбедно“. Извештено је да је слична ситуација и у Уједињеном Краљевству где је 97 посто испитаних сестара у једном недавном истраживању знало сестру која је лане била физички нападнута. Шта доводи до овог насиља? Проблем често проузрокују дрогирани или пијани пацијенти, пацијенти који су под стресом или су погођени дубоком жалошћу.

Сестре такође морају да се боре и с физичком и емоционалном исцрпљеношћу до којих доводи стрес. Један од фактора је недовољно особља. Када због претрпаности послом једна савесна сестра не може пацијенту пружити одговарајућу негу, стрес се брзо појачава. У покушају да среди ситуацију, она прескаче паузе и ради прековремено што изгледа само доводи до још веће фрустрације.

Многе болнице у свету немају довољно особља. „Немамо довољно сестара у нашим болницама“, наводи један извештај у мадридском часопису Mundo Sanitario. „Свако коме је потребна здравствена нега увиђа вредност медицинских сестара.“ Шта је наведено као разлог овог недостатка? Уштеда новца! Исти извештај је навео да мадридским болницама треба још 13 000 професионалних сестара!

 Још један разлог за стрес јесте да су смене често предуге, а плате премале. The Scotsman је навео: „Више од сваке пете медицинске сестре у Британији и четвртина помоћника у неговању болесника имају додатни посао како би некако саставили крај с крајем, извештава унија јавне службе, Unison.“ Од четири медицинске сестре, три сматрају да су недовољно плаћене. Због тога многи размишљају да напусте ову професију.

Постоје и многи други чиниоци који медицинским сестрама појачавају стрес. На основу коментара које је Пробудите се! прибавио од медицинских сестара широм света, смрт пацијената може имати депримирајући утицај. Магда Сванг, пореклом из Египта, ради у Бруклину у Њујорку. Када су је упитали шта јој посао чини тегобним, она је рекла: „Кад видиш како ти у року од 10 година умре најмање 30 пацијената о којима си се тесно бринула. То те сатире.“ Није никакво чудо што је један извор навео: „Непрестано давати себе пацијентима који умиру може узети огроман данак у твојој снази.“

Будућност медицинских сестара

Развој и утицај технологије повећавају притисак на подручју медицинске неге. Изазов је помирити технологију и хуманост, то јест хумани начин опхођења с пацијентима. Ниједна машина никада не може да замени додир и саосећање медицинске сестре.

Један журнал наводи: „Медицинска нега је трајна професија... Све док је људи постојаће и потреба за бригом, саосећањем и разумевањем.“ Медицинска нега испуњава ту потребу. Међутим, постоји још један већи разлог за светле изгледе што се тиче здравствене неге. Библија показује да ће доћи време кад нико неће рећи: „Болестан сам!“ (Исаија 33:24). У том новом свету, који је Бог обећао, неће бити потребни доктори, сестре нити болнице (Исаија 65:17; 2. Петрова 3:13).

Библија такође обећава да ће „Бог... обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше“ (Откривење 21:3, 4). Међутим, док то време не дође, треба да будемо захвални за целокупну пажњу коју пружају на милионе сестара широм света и жртве које оне чине, без којих би боравак у болници сигурно био мање пријатан, ако би уопште и био могућ! Колико је онда само прикладно питање: „Медицинске сестре — шта бисмо без њих?“

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

Флоренс Најтингејл — пионир савремене медицинске неге

Рођена 1820. у Италији у једној богатој британској породици, Флоренс Најтингејл је у детињству била много мажена. Млада Флоренс је одбила понуде за брак и изучавала је теме о здрављу и бризи око сиромашних. Упркос противљењу својих родитеља, Флоренс је кренула у школу за обучавање медицинских сестара у Кајзерсверту (Немачка). Касније је студирала у Паризу и, са 33 године, постала управник женске болнице у Лондону.

Међутим, Флоренс се суочила с највећим изазовом када се добровољно пријавила да брине о рањеним војницима на Криму. Тамо су она и група од 38 болничарки морале да очисте болницу препуну пацова. Задатак је био огроман, будући да испрва није било сапуна, умиваоника ни пешкира, а није било довољно ни пољских кревета, душека и завоја. Флоренс и њено особље су с напором савладале тај изазов и до краја тог рата покренуле реформу у болничарској служби и болничкој администрацији широм света. Флоренс је 1860. основала Школу за обучавање сестара „Најтингејл“ при болници Св. Томас у Лондону — прву школу за медицинске сестре без религиозне конотације. Флоренс је многе године, све до своје смрти 1910, била инвалид привезан за кревет. Међутим, наставила је да пише књиге и памфлете у циљу побољшања стандарда здравствене неге.

Неки приговарају алтруистичком приказу Флоренс Најтингејл, образлажући да и други заслужују, барем колико и она, похвале за свој допринос у нези болесника. Поред тога, њен углед је извор жучне дебате. Према књизи A History of Nursing, једни тврде да је Флоренс била „темпераментна, арогантна, тврдоглава, плахе нарави и надмена“, док су други били фасцинирани њеном „бриљантношћу и шармом, њеном запањујућом виталношћу и изразито контрадикторном личношћу“. Без обзира на њен истински карактер, једно је сигурно — њене технике неговања болесника и управљања болницом прошириле су се на многе земље. Она се сматра пиониром у професији медицинске сестре, онаквој какву данас знамо.

[Слика]

Болница Св. Томас након оснивања Школе за обучавање сестара „Најтингејл“

[Извор]

Љубазношћу National Library of Medicine

[Оквир⁄Слика на 8. страни]

Квалификације медицинских сестара

Медицинска сестра: „Особа која је нарочито теоретски поткована у погледу неге болесника и која удовољава извесним прописаним стандардима образовања и клиничке компетентности.“

Виша медицинска сестра: „Сестра која је дипломирала и законски је овлашћена (регистрована) да ради након што је полагала испит пред државном комисијом која се састоји од квалификованих сестара.“

Одељенска сестра: „Виша медицинска сестра с већим степеном знања, умећа и компетентности на неком специјализованом пољу болничке службе.“

Сестра-бабица: „Особа која је школована у две дисциплине — нези болесника и акушерству.“

Приучена сестра: „Особа која има практичног искуства у медицинској нези, али која није завршила никакву медицинску школу.“

Регистрована приучена сестра: „Неко ко је прошао обуку практичне медицинске неге... ко је законом овлашћен да ради као регистрована сестра с праксом, то јест оспособљена сестра.“

[Извори]

Из америчке публикације Dorland’s Illustrated Medical Dictionary.

UN/J. Isaac

[Оквир⁄Слике на 9. страни]

’Главни ослонац здравствене неге‘

На Стогодишњој конференцији Међународног савета медицинских сестара у јуну 1999, др Гро Харлем Брантлан, генерална директорка Светске здравствене организације, рекла је:

„Медицинске сестре, као кључни здравствени радници, налазе се у јединственом положају да делују као моћни браниоци здравља... Пошто сестре и бабице у већини државних система здравства већ сачињавају и до 80 посто квалификоване здравствене радне снаге, оне представљају потенцијално снажну силу за остварење потребних промена како би се удовољило потребама Здравља за све у 21. веку. Заиста, њихов допринос у здравственим услугама обухвата читав спектар здравствене неге... Јасно је да су медицинске сестре главни ослонац већине тимова за здравствену негу.“

Бивши председник Мексика, Ернесто Зедиљо Понсе де Леон, упутио је посебну похвалу медицинским сестрама у Мексику када је у једном говору рекао: „Дан за даном сви ви... улажете своје најбоље знање, солидарност и служите у очувању здравља и опорављању Мексиканаца. Дан за даном ви се заузимате за оне којима је потребна не само ваша стручна помоћ већ и утеха која од вас долази на један љубазан, предан и дубоко хуман начин... Ви представљате највећи сегмент наших здравствених институција... У сваком спасеном животу, сваком вакцинисаном детету, у сваком порођају, сваком говору о здрављу, и свакој пруженој нези, у сваком пацијенту који добија пажњу и чврст ослонац, огледа се рад нашег особља медицинских сестара.“

[Извори]

UN/DPI Photo by Greg Kinch

UN/DPI Photo by Evan Schneider

[Оквир⁄Слика на 11. страни]

Један захвалан доктор

Сандип Јоухар, доктор у Њујоршкој презбитеријанској болници, признао је колико дугује добрим сестрама. Једна медицинска сестра га је тактично уверила да једном пацијенту који умире треба више морфијума. Он је написао: „Добре сестре такође уче докторе. Сестре на специјалним одељењима као што је рецимо интензивна нега јесу једне од најбоље обучених стручњака у болници. Кад сам био стажиста, оне су ме училе како да ставим катетер и подесим респираторе. Говориле су ми које лекове да избегавам.“

Наставио је: „Сестре пацијентима пружају неопходну психичку и емоционалну подршку, зато што су оне те које с њима проводе највише времена... Ретко кад се тако брзо одазовем као кад ми нека сестра у коју имам поверења каже да из истих стопа морам видети пацијента.“

[Слика на 7. страни]

„Имала сам жељу да служим другима“ (Тери Ведерсон, Енглеска).

[Слика на 7. страни]

„Док сам у болници пазила на тату, схватила сам да желим да будем сестра“ (Ецуко Котани, Јапан).

[Слика на 7. страни]

’Рођење детета је једна од најлепших ствари које бабица доживи‘ (Јоланда Гилен Ван-Хофт, Холандија).

[Слика на 8. страни]

Бабице осећају радост и задовољство кад помажу при порођају