Зашто су нам потребне медицинске сестре?

„Неговање болесника је једна од најтежих врста уметности. Саосећање може бити мотив, али знање је наша једина погонска снага“ (Мери Аделејд Натинг, 1925, први професор у свету из области неге болесника).

У СВОМ најједноставнијем облику, медицинска нега сеже хиљадама година уназад — чак до библијских времена (1. Краљевима 1:2-4). Током историје су многе уважене жене неговале болеснике. На пример, Елизабета из Мађарске (1207-31), ћерка краља Андрије II. Она је током глади 1226. организовала расподелу хране. Затим се побринула за изградњу болница и тамо бринула о губавцима. Елизабета је умрла кад је имала само 24 године, а већину свог кратког живота провела је бринући се о болеснима.

Немогуће је говорити о историјату неговања болесника, а не поменути Флоренс Најтингејл. Током Кримског рата 1853-56, ова одважна Енглескиња, заједно с групом од 38 болничарки, реорганизовала је војну болницу у Скутарију, предграђу Константинопоља. Када је тамо стигла, стопа смртности је била скоро 60 посто; када је 1856. отишла одатле, та стопа је била мања од 2 посто. (Видите оквир на 6. страни.)

Снажан утицај на пољу неге болесника извршио је и Образовни Институт протестантских ђакониса у Кајзерсверту у Немачкој, који је Најтингејл похађала пре него што је отишла на Крим. С временом су настале и друге истакнуте групе за неговање болесника. На пример, Агнес Карл је 1903. основала Професионалну организацију за немачке болничарке.

Данас се сматра да професија медицинских сестара сачињава најбројнију групу у нашем здравственом систему. Светска здравствена организација извештава да тренутно постоји много више од 9 000 000 сестара и бабица које служе у 141 земљи.  И како само важан посао оне обављају! The Atlantic Monthly бележи да сестре „везу гоблен бриге, знања и поверења што је пресудно за преживљавање пацијента“. Зато, с правом можемо поставити питање везано за медицинске сестре: шта бисмо без њих?

Улога сестара приликом опоравка

Неговање болесника једна енциклопедија дефинише као „процес у ком сестра помаже пацијенту да се опорави од болести или повреде, или да поново стекне што је могуће више самосталности“.

Наравно, у тај процес је укључено много тога. То нису само рутинске провере, као што је мерење пулса и крвног притиска. Пацијентов опоравак је чврсто повезан са улогом сестре. Према делу The American Medical Association Encyclopedia of Medicine, „сестра је више заинтересована за опште реаговање пацијента на обољење него за само обољење; она се посвећује контролисању физичког бола, олакшавању менталне патње и, када је то могуће, избегавању компликација“. Поред тога, сестра пружа „негу пуну разумевања, што значи да пажљиво слуша кад пацијент говори о својим немирима и страховима, и пружа емоционалну подршку и утеху“. А када пацијент умире, бележи наведени извор, улога сестре је да „помогне пацијенту да се са смрћу суочи са што мање патње и са што је могуће више достојанства“.

Многе сестре иду преко онога што им дужност налаже. На пример, Елен Д. Бар је писала о свом искуству у Здравственом центру Монтефјоре у Њујорку. Као део тима за јутарњу визиту, она није хтела само да брзо обиђе болеснике. „Ја сам желела да останем с пацијентима“, пише она. „Желела сам да им помогнем око дисања, да им помогнем да се крећу, да их лепо превијем, одговорим на њихова питања, објасним им све што треба и да учиним да се лепо осећају. Волела сам да будем блиска у опхођењу с пацијентима.“

Несумњиво се свако ко је некада био у болници сећа неке саосећајне медицинске сестре која је показивала такав самопожртвовани дух. Али, шта је потребно да би неко постао врсна медицинска сестра?

[Слика на 3. страни]

Флоренс Најтингејл

[Извор]

Љубазношћу National Library of Medicine