Пређи на садржај

Пређи на садржај

Чаробна нијанса керамике селадон Корјо

Чаробна нијанса керамике селадон Корјо

Чаробна нијанса керамике селадон Корјо

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КОРЕЈЕ

ГОДИНЕ 1995. у Трумановој библиотеци у Мисурију (САД) откривена је једна драгоценост. Шта је то било? Једна мала керамичка бочица за воду с цветним дезеном и тамном глазуром. Иако је величина бочице само 23 центиметра, процењено је да вреди око 3 000 000 долара. То је један примерак корејске грнчарије познате као селадон Корјо, коју је 1946. године некадашњи амерички председник Хари Труман добио на поклон од корејске владе.

Зашто је селадон Корјо толико драгоцен? По чему се разликује од осталих врста керамике?

Јединствени метод

Име „селадон Корјо“ односи се на јединствену врсту керамике која је први пут израђена током периода корејске историје познатог као епоха Корјо (918-1392. н. е.). a Корејска реч за селадон је чонгја, што значи плавичасти порцелан. Кинези који су живели у то доба посебно су хвалили селадон, називајући га „најбољим под небеском капом“. Дебели слој сјајне плавичастозелене глазуре јесте оно што селадон Корјо чини тако посебним.

Привлачна зелена нијанса попут жада настала је комбинацијом боја глине и глазуре. То се постиже тако што се сваки комад двапут пече. Корејски историчар уметности Јанг-Мо Чанг објашњава да се у том процесу посуда обликовала од глине која је садржавала гвожђе. Прво се пекла на температури од 700 до 800 степени Целзијуса. Затим би се површина предмета облагала глазуром која је садржавала калцијум-карбонат и од један до три посто гвожђа. После тога се посуда поново пекла — овај пут на температури од 1 250 до 1 300 степени Целзијуса и у редукованој атмосфери. b

Кад се поближе осмотри селадон Корјо запажа се да су његове фине линије и облик у природном складу. Класичне селадонске бочице, чајници, чиније и ћупови одражавају исте уметничке линије и облик као и традиционална корејска ношња па чак и плес. Уметнички дезени на посудама такође осликавају теме из природе. Грнчари су на предивним пејзажима селадонске површине комбиновали мотиве планина, дрвећа, цвећа, риба, птица, инсеката и људи. Неки од геометријских облика које су користили још увек се могу наћи на савременим дезенима грнчарије.

Хајде да сада осмотримо боје које су користили у селадонским моделима. Већина модела је била инкрустирана коришћењем црне и беле боје. Корјо грнчари су у почетку преузимали технике из Кине. Али убрзо су почели да испољавају своју властиту домишљатост. Један истакнут пример је техника инкрустације названа санг-гам. У овом поступку жељени мотив се урезивао на површину недовршене посуде, затим би се та удубљења попуњавала белом или црвеном глином. Тај комад се потом пекао. Током те фазе бела глина је остајала снежнобела, али црвена глина је постајала црна.

Ближе осматрање селадона открива танке пукотине на његовој површини. Да ли је то неки недостатак? Услед чега се оне појављују? Што је дизајн који се урезује сложенији, то глазура мора бити тања да би дизајн био видљив. Пошто селадонска глазура бива тако танка и крта на читавој њеној површини се неминовно појављују мајушне пукотине — нуспојава настојања да се предмет обложи заиста прозирним слојем. Зато се пукотине сматрају природном одликом керамике селадон Корјо, а не маном. Заправо, неки савремени грнчари намерно користе глазуру која пуца.

Покушаји да се оживи селадон Корјо

Када су Монголи напали Кореју почетком 13. века, керамика селадон Корјо је претрпела нагли пад. На крају су грнчари престали да праве прелепе посуде, а њихове методе производње су постале изумрла уметност. Због тога што селадон Корјо данас има високу цену и зато што је преостало мало примерака, савремени грнчари су заокупљени оживљавањем те технике. Разматрајући фрагменте древног селадона, они стварају комаде који су по величини и облику идентични оригиналима, а неколико грнчара тврде да су успели да постигну чаробну нијансу равну старој керамици селадон Корјо. Међутим, тешко је поново доћи до прецизног састава те древне глазуре — глазуре која је прављена само од природних материјала.

Савремени грнчари се такође суочавају са изазовима везаним за копирање других детаља, као на пример како грнчарију пећи и колико дуго. Истраживачи с корејског Института за истраживање селадона експериментисали су с различитим материјалима и техникама како би поново створили чаробну нијансу керамике селадон Корјо.

Недавних година откривене су давно заборављене драгоцености од керамике селадон Корјо. На пример, 1995. године један рибар је, на основу прича које је чуо о фрагментима грнчарије који су се заплели у рибарске мреже, одлучио да крене у акцију. Заједно с другим рибарима почео је да трага за грнчаријом. На крају је извукао 129 комада селадона. Водећи се успехом ових рибара, Корејски завод за очување културне баштине основао је истраживачки тим. Они су открили један брод који је потонуо превозећи селадон, и за неколико месеци тим је пронашао око 463 комада селадона! Сувишно је рећи да је све то веома обрадовало истраживаче селадона и историчаре уметности.

Уживати данас у керамици селадон Корјо

Како данас можете уживати у лепоти керамике селадон Корјо? Можда можете посетити изложбе корејске уметности у неким познатим музејима у свету, као што је Британски музеј или Њујоршки градски музеј уметности. Још боље је да, ако идете у Кореју, посетите град Кангџин где се налази највише првобитних пећи за печење селадона. Или можете посетити неки од различитих годишњих фестивала керамике који се одржавају у покрајини Кјонги. Тамо ћете видети како се прави селадон. Можете чак и сами покушати да радите на грнчарском точку. Можете ли да замислите како сами обликујете једну посуду, исписујете или сликате нешто на њој, печете је у пећи и на крају готов производ држите у рукама?

Наравно, савремени селадон можете набавити и у робним кућама и продавницама сувенира. Тамо су изложене вазе, сервиси шољица за чај и друге врсте посуђа које су ручно израдили локални грнчари или које су направљене у фабрици. Можда ћете онда моћи своје госте послужити корејским чајем сервираним у шољицама од селадона, док ваш сто украшава селадонска ваза с цвећем.

[Фусноте]

a Данашње име Кореја потиче од имена Корјо.

b У редукованој атмосфери је ограничена количина ваздуха који улази у пећ, а последица тога је присуство угљен-моноксида.

[Слика на 17. страни]

Оригинална ваза из 12. века

[Извор]

The Collection of National Museum of Korea

[Слика на 18. страни]

Један детаљ керамике селадон Корјо који показује јединствену технику инкрустације