Гледиште Библије

Може ли наука да оствари вечни живот?

ГОДИНАМА пре овакво питање би изгледало бесмислено. Међутим, данас неки људи ову могућност озбиљно разматрају. Коришћењем технике за коју неки мисле да се може применити и на људе, научници већ могу да удвоструче животни век воћних мушица и црва.

Истраживање је показало да су нормалне људске ћелије смртне и да се деле само ограничен број пута. Након тога престају с дељењем. То је процес који је упоређен са унутрашњим часовником који контролише када ће људи остарити и умрети. Научници сада раде на томе да тај сат изнова подесе.

Једна популарна теорија заговара идеју да кључ старења лежи на крајевима сваког влакна ДНК, у области која се зове теломера. Теломере су упоређене с пластичним капицама на крајевима пертли, направљеним да се пертле не би развезале. Научници примећују да сваки пут када се нека ћелија подели, теломере се попут запаљеног фитиља скраћују. На крају изгледа да се теломере толико скрате да ћелија престаје да се дели. Међутим, у присуству одређеног ензима, теломере се не скраћују. Тако, према овој теорији, то би ћелијама могло дати потенцијал да наставе да се бесконачно деле. Један службеник компаније која је укључена у овај посао је рекао: „Ово је први пут да можемо појмити бесмртност човека.“ Али се са овим не слажу сви научници.

Како је смрт настала

Наравно људи који верују Библији, већ миленијумима верују да је могуће да људи вечно живе. Они се не уздају у људске научнике, већ у Главног Научника, који је створио сва жива бића, Јехову Бога (Псалам 104:24, 25).

Библија показује да смрт човека није била део Створитељеве намере. Први људски пар је био створен по Божјем обличју и смештен у рајски врт. Били су савршени, без иједног дефекта ума или тела. Као такви имали су изглед да заувек живе на земљи. То је била Божја воља за њих. Он им је дао упутства да рађају децу и да постепено прошире Рај по целој земљи (Постање 1:27, 28; 2:8, 9, 15).

Као што се види из 3. поглавља Постања, Адам се намерно побунио против  Бога, иако је знао да је казна смрт. Осим тога, тиме што је пошао тим путем непослушности донео је грех и смрт свом нерођеном потомству. Апостол Павле је то објаснио овако: „Преко једног човека [је] у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12). Другим речима, пошто је Адам сагрешио његово тело више није било савршено. Постепено је остарио и умро. Његово потомство је наследило тај дефект.

Тако је људска смрт била последица Адамове побуне након које је уследила Божја казна. Људима неће успети да промене ту казну. Иако је наука направила многе напретке у медицини, надахнуте Мојсијеве речи записане пре 3 500 година још увек одзвањају истином: „Дана година наших има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година, и сав је понос њихов мука и невоља; јер брзо теку и ми одлећемо“ (Псалам 90:10).

Јеховина припрема за вечни живот

На сву срећу постоји нада! Мада сада сви људи на крају умру, Јеховина намера није да се ова ситуација продужи у бескрај. Иако су Адам и Ева заслужили да умру, Бог је знао да ће међу њиховом нерођеном децом бити много оних који ће се с цењењем одазвати на његово љубазно управљање. За такве људе он је припремио вечни живот на земљи. Псалмиста је писао: „Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати“ (Псалам 37:29). Али како ће се то остварити?

То неће уследити тако што ће човек разоткрити мистерију о ДНК. Уместо тога, вечни живот је дар који ће Јехова подарити онима који исказују веру у њега. Опажајући да је Адамовом и Евином потомству требало спасење, он је да би оно и добило нечни живот обезбедио средство — откупну жртву Исуса Христа. Исус се осврнуо на ову припрему када је рекао: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16).

Попут Адама и Исус је био савршен човек. За разлику од Адама, Исус је био савршено послушан Богу. Тако је Исус могао да жртвује свој савршени живот да би платио за Адамов грех. Путем тог поступка пуног љубави, који је уравнотежио вагу праведности, Адамова деца могу бити ослобођена смртне осуде. Тако ће сви који исказују веру у Исуса примити Божји дар вечног живота (Римљанима 5:18, 19; 1. Тимотеју 2:5, 6).

Ако би људи могли да превазиђу несавршеност и себи донесу вечни живот, онда откупнина не би била потребна. Библија пружа овај мудар савет: „Не уздајте се у кнезове ни у смртника од кога помоћи нема. Излази ли дух из њих, враћају се у прах свој, и тад пропадају све помисли њихове. Благо оном коме је Бог Јаковљев у помоћи, коме је надање у Јехови, Богу његовому, створитељу неба и земље, мора и свега што је у њима, и који увек веру храни“ (Псалам 146:3-7).

Вечни живот ће бити остварен, али не као резултат научних истраживања, већ од Јехове. Чега се год Бог лати, он може то да учини и учиниће. „Јер Богу ништа што каже није немогуће“ (Лука 1:37).

[Извор слике на 18. страни]

© Charles Orrico/SuperStock, Inc.