Пређи на садржај

Пређи на садржај

Поглед у свет

Поглед у свет

Поглед у свет

Скупа буба

Компјутерски инжењери су одахнули пошто је већина компјутерских система успешно прешла с 1999. на 2000. годину. Неки аналитичари су предвиђали да ће многи компјутерски програми доживети крах и проузроковати свакојаке поремећаје пошто због технике програмирања која је изоставила прве две цифре за обележавање године у датуму, не могу да разликују 1900. од 2000. (Видите издање Пробудите се! од 8. фебруара 1999, стране 21-3.) Да би то спречили, програмери су напорно радили како би системе с грешком поправили пре кобног датума. Колико је то коштало? Према једном чланку објављеном у француском дневнику Le Monde, једна финансијска група је проценила да је трошак „између 300 и 600 милијарди долара широм света“. Сједињене Државе су потрошиле око 100 милијарди долара, а Француска 20 милијарди. У поређењу с тим, рат у Заливу је савезничке снаге коштао „између 46 и 60 милијарди долара“. Међутим, „историја ће поновити саму себе... с парадом нових компјутерских проблема с бројевима за које се треба побринути“, каже The Wall Street Journal. На срећу, „ниједан од тих проблема вероватно неће достићи величину коју је достигла миленијумска буба“.

Проблеми с лозинкама

Због губитка продуктивности и потребе за пружањем техничке помоћи, заборављене лозинке годишње коштају америчке фирме милионе долара. „Пре двадесет година људи су морали да запамте само број свог социјалног осигурања и можда један или два телефонска броја“, каже The New York Times. Али сада, коришћење лозинки да би се добио приступ компјутерским фајловима и Е-пошти на послу, за многе је постао начин живота. У ствари, за људе није необично да памте десетине лозинки, шифара за приступ и личних идентификационих бројева. Директор једне мреже наводно зна 129 активних лозинки. Због тога, неке компаније своје системе који се базирају на лозинкама замењују скенерима за отисак прста и другим високотехнолошким направама.

Гнев и ваше срце

„Људи који су склони гневу [имају] три пута веће шансе да доживе срчани удар у односу на оне који се не љуте брзо“, каже један извештај у новинама Globe and Mail. Скоро 13 000 људи је учествовало у шестогодишњем испитивању ризика за добијање срчаних болести. На почетку студије нико од учесника није имао неко срчано обољење. Свакој особи је било постављено низ питања и процењено је да ли има мали, средњи или велики индекс гнева. После шест година, 256 их је имало срчани удар. Студија је открила да су они са средњим индексом гнева имали 35 посто веће шансе да имају проблеме са срцем. Водећа ауторка ове студије, др Џенис Вилијамс са Универзитета Северна Каролина, каже: „Гнев би могао водити до срчаних удара, посебно код средовечних мушкараца и жена с нормалним крвним притиском.“ Због тога су људима који су склони гневу истраживачи препоручили да размисле о коришћењу техника за контролисање стреса.

Најновије вести о пушењу

„После сто година пушења у све масовнијим размерама, свет окреће леђа цигаретама“, извештава Worldwatch Issue Alert. Од 1990. до 1999. потрошња цигарета у свету опала је за 11 посто. Овај тренд опадања се у Сједињеним Државама наставља већ скоро две деценије, с 42 посто мање попушених цигарета у 1999. у односу на 1980. Као разлоге за смањење овај извештај наводи антипушачке кампање, већу свесност о томе какве су опасности повезане с пушењем и више цене. Поред тога, „број попушених цигарета по глави становника у Француској је од 1985. када је достигао врхунац опао за 19 посто, у Кини је од 1990. опао за 8 посто, а у Јапану од 1992. за 4 посто“, каже се у овом извештају.

Неосигурани игноришу болест

Једна недавна студија у Сједињеним Државама показала је да ће људи који немају здравствено осигурање вероватније игнорисати симптоме болести и да ће ређе потражити помоћ лекара, извештава новинска агенција Ројтерс. Студија која је првобитно објављена у часопису Archives of Internal Medicine, темељи се на подацима које је сакупио Национални центар за здравствену статистику. Истраживање је показало да чак и када постоје симптоми озбиљне болести, као што су помућен вид или појава тумора на дојци, они без здравственог осигурања ће много ређе тражити лекарску помоћ него они који имају осигурање. Извештај је навео: „Иронично је што у времену када наша земља утврђује ’Повељу о правима пацијента‘ још увек немамо утврђено право да се буде пацијент.“

Лондонски средњовековни зоолошки врт

Ископавања испод чувеног лондонског Тауера открила су нове детаље о „средњовековној менажерији у којој је било јако пуно животиња“, извештава лондонски The Sunday Times. Истраживачи кажу да постоји доказ да је 100 различитих врста, укључујући и носороге, антилопе, тигрове, нојеве, змије и алигаторе, некада држано испод онога што је сада Западна кула. Стручњаци већ неко време знају за постојање зоолошког врта, али ново истраживање на краљевском универзитету и у архивама цркве, заједно са информацијама прикупљеним ископавањима, разјаснили су много ствари. Менажерију је око 1210. основао краљ Џон, а затворена је 1835. када је у Риџентс парку отворен Лондонски зоолошки врт. Неке животиње су тада премештене у нови зоолошки врт док су друге отпремљене за Америку. Свој дуги век менажерија углавном дугује интересовању монарха који су наслеђивали један другог, и релативној стабилности државе. Џефри Парнел, главни архивиста у Тауеру, каже: „То је била лондонска представа с несумњиво најдужим репертоаром, која је вековима забављала и краљевску породицу и обичан народ.“

Правда у трен ока

Тројица судија из државе Еспирито Санто у Бразилу, тестирају један компјутерски програм који је тако направљен да помогне у дељењу правде у трен ока, извештава часопис New Scientist. Овај програм, назван Електронски судија, ради на лаптопу. Када се догоди нека мања незгода, полиција позива судију и једног судског службеника на место догађаја. Програм је тако направљен да помогне судији да процени доказе и одмери правду баш тамо на лицу места. То ради тако што судији поставља низ питања, као што су: „Да ли се возач зауставио на црвено светло?“ или „Да ли је возач конзумирао алкохол изнад законом дозвољене границе?“ Он затим штампа своју одлуку и образложење. Према часопису New Scientist, програм такође може да „одреди новчану казну, да нареди да се исплати одштета и чак може да препоручи затворске казне“. Многи се надају да ће компјутерски програм помоћи судијама да буду ефикаснији, те да ће тако допринети да се смањи терет претрпаног бразилског правосуђа.

Вода као подстрек за продају

Неки трговци у Индији искористили су недавну сушу да би привукли муштерије. Они за куповину главних кућних апарата нуде бесплатну воду. The Times of India је известио о једном трговцу који је свакој муштерији која купи пећ, фрижидер, машину за веш или телевизор, обећао да ће током два летња месеца, четири дана у седмици имати по 500 литара воде. Једна друга радња је за сваку куповину фрижидера или телевизора понудила ’бесплатну воду до краја лета‘. Због једне од до сада најгорих несташица воде, у северозападном делу државе Гуџарат испоставило се да је вода била много примамљивија од дарова у злату, сребру или бесплатним одморима. Бизнисмени из града Рајкота су тврдили да је нуђење воде као подстрека повећало продају три пута.

Мистерија дијаманта решена

Најтврђа природна материја позната човечанству, дијамант, формира се када је угљеник изложен високим температурама и притиску. Али шта сам дијамант постаје када се стави под притисак? Научници су покушавали да одговоре на то питање чак 40 година — то јест, све доскора. „Испоставило се да када се под одговарајућим угловима изложи довољно великом притиску“, извештава The Buffalo News, „најтврђа позната природна супстанца се претвара у графит, у исти угљеник... од којег је и формирана.“ Научници кажу да се надају да ће оно што су научили кроз своје експерименте искористити за прављење бољих алата с дијамантима.