Пређи на садржај

Пређи на садржај

Ваш избор лечења — да ли је важан?

Ваш избор лечења — да ли је важан?

Гледиште Библије

Ваш избор лечења — да ли је важан?

БОЛЕСТИ, поремећаји и озледе сасвим су уобичајени за људски род. Када се суоче са овим непријатељима човековог благостања, многи путем лечења траже олакшање. Исус Христ је признао могуће користи таквих напора, потврђујући да „не треба лекар здравима, него болеснима“ (Лука 5:31).

Лука, библијски писац који је записао ове речи, био је и сам лекар (Колошанима 4:14). Можда је апостол Павле током заједничког путовања с Луком имао користи од његовог лекарског искуства. Али, да ли Писмо пружа смернице у вези с тим које су врсте лекарске помоћи прихватљиве за хришћане? Да ли је важно које ћете лечење изабрати?

Смернице из Писма

Библија може особи пружити вођство при доношењу мудрих одлука у вези с медицинским лечењем. На пример, Поновљени закони 18:10-12 (NW) јасно кажу да су врачање и магија „одвратни“ Јехови. „Бављење спиритизмом“, на шта је Павле упозорио, спада у оно што је забрањено (Галатима 5:19-21). Зато прави хришћани избегавају сваки дијагностички и терапеутски поступак у који је очигледно укључен спиритизам.

Библија такође открива да Створитељ високо вреднује светост живота и крви (Постање 9:3, 4). Одлучни да послушају налог да се ’уздржавају од крви‘, Јеховини сведоци су против медицинских поступака којима се крши та библијска заповест (Дела апостолска 15:28, 29). То не значи да они одбијају свако лечење. Напротив, они траже најбољу могућу негу за себе и за своју децу. Али такође траже од здравствених стручњака да их лече у складу с њиховим религиозним уверењима.

Пазите на своје кораке

Краљ Соломон је рекао да „луд све верује што му се говори, ал’ паметан пази на своје кораке“ (Пословице 14:15). Чак и када нека одлука у вези с лечењем није директно у сукобу с библијским начелима, особа треба да „пази на своје кораке“. Нису сви облици лечења корисни. Када је Исус рекао да је ’онима који су болесни потребан лекар‘, он није одобравао све облике лечења који су били доступни у његово време. Знао је да су неки медицински поступци тада били исправни док су други били погрешни. a

Слично је и данас, нека лечења могу бити бескорисна, чак и лажна. Недостатак доброг просуђивања може особу изложити непотребним ризицима. Такође би требало признати да лечење које помаже једној особи може бити неделотворно — чак штетно — за другу особу. Када се суочава с неком одлуком у вези с лечењем, разборита особа ће пажљиво одвагнути могућности уместо да ’све верује што јој се говори‘, чак и кад прима савет од добронамерних пријатеља. Она ће испољавати ’здраве мисли‘ тражећи поуздане информације како би могла да донесе информисану одлуку (Титу 2:12).

Будите реални и разумни

Сасвим је на месту да човек брине за своје здравље. Поклањање уравнотежене пажње физичком здрављу показује цењење за дар живота и за његов божански Извор (Псалам 36:10). Премда настоје да добију одговарајуће лечење, хришћани би требало да буду уравнотежени кад је реч о здрављу. На пример, ако би једна у разумној мери здрава особа постала опседнута својим здрављем и кондицијом, то би могло проузроковати да изгуби из вида „важније ствари“ (Филипљанима 1:10; 2:3, 4).

Једна страшно болесна жена из Исусовог времена „потрошила је све што је имала“ тражећи помоћ лекара да би се излечила од једне хроничне болести. Какав је био исход? Уместо да буде излечена, стање јој се погоршало, што ју је сигурно још више разочарало (Марко 5:25, 26). Урадила је све што је било у њеној моћи да би нашла олакшање, али ништа није помагало. Њено искуство наглашава ограничену моћ медицине у то доба. Чак и данас, упркос напретку на пољу медицинског истраживања и технологије, многи људи се налазе у сличној ситуацији. Зато је важно имати реално гледиште о ономе што медицина може постићи. Савршено здравље је данас недостижно. Хришћани су свесни тога да је Божје време за „лечење нација“ још у будућности (Откривење 22:1, 2). Стога морамо развијати уравнотежено гледиште што се тиче лечења (Филипљанима 4:5).

Очигледно је да је важно какве одлуке доносимо. Из тог разлога, када треба да донесемо одлуке у вези с лечењем, наш избор треба да одражава жељу да имамо добро здравље као и жељу да сачувамо добар однос с Богом. Док то чинимо, можемо и даље с поверењем гледати на испуњење Јеховиног обећања да у величанственом новом свету који долази „нико од становника неће рећи: болестан сам“ (Исаија 33:24ДК).

[Фуснота]

a На пример, у Диоскоридијевој медицинској енциклопедији из првог века, један тобожњи лек за жутицу био је напитак од вина и козјег измета! Наравно, сада знамо да би такав рецепт највероватније још више појачао муке оболелог.

[Слика на 26. страни]

„Лекар“, 1891, од господина Лука Филдса

[Извор]

Tate Gallery, London/Art Resource, NY