Пређи на садржај

Пређи на садржај

Зашто љубав вене?

Зашто љубав вене?

Зашто љубав вене?

„Изгледа да је много лакше заљубити се него остати у љубави“ (ДР КАРЕН КАЈЗЕР).

РАСТУЋИ број бракова у којима нема љубави можда и не изненађује. Брак је сложен међуљудски однос и многи ступају у брак с мало припреме. „Од нас се захтева да покажемо своје умеће пре него што добијемо возачку дозволу“, примећује др Дин С. Идел, „али дозволу за брак можете добити једним јединим потписом.“

Стога, иако су многи бракови успешни и заиста срећни, велики број њих пролази кроз потешкоће. Можда је један, или су оба брачна друга ступила у брак с великим очекивањима, али им недостају вештине неопходне за одржавање дугорочне везе. „Када људи први пут постану блиски“, објашњава др Хари Рајс, „они осећају огромно узајамно поверење.“ Они мисле да је њихов партнер „једина особа на планети која ствари види као и они сами. Тај осећај понекад ишчезне, и када дође до тога, онда је то веома опасно по брак.“

На сву срећу, многи бракови не дођу до те тачке. Али осмотримо укратко неколико фактора који су у неким случајевима довели до тога да љубав увене.

Разочарање — „То није оно што сам очекивала“

„Када сам се удала за Џима“, каже Роуз, „мислила сам да смо локална верзија успаване лепотице и лепог принца на белом коњу — права романса, нежност и обзирност.“ Ипак, након неког времена Роузин „принц“ баш и није изгледао тако леп. „На крају сам се ужасно разочарала у њега“, каже она.

Многи филмови, књиге и популарне песме нереално приказују љубав. За време удварања, мушкарац и жена можда мисле како доживљавају остварење својих снова; али након неколико година брака закључују да то мора да је био само сан! Уколико не испуни очекивања романтичне љубави из бајки, и нормалан брак може изгледати као чист промашај.

Наравно, нека очекивања у браку сасвим су исправна. На пример, исправно је од брачног друга очекивати љубав, пажњу и подршку. Па ипак, чак и ове жеље могу остати неостварене. „Скоро да се осећам као да нисам у браку“, каже Мина, млада невеста из Индије. „Усамљена сам и запостављена.“

Неслагање — „Ми немамо ништа заједничко“

„Мој муж и ја смо практично у свему за 180 степени другачији“, каже једна жена. „Не прође ни један дан а да горко не зажалим што сам се удала за њега. Напросто, ми се очајно слажемо.“

Обично није потребно пуно времена да брачни пар открије да нису онакви као што су изгледали током удварања. „Брак често обелодани особине које су партнери вешто скривали у време док су били самци“, пише др Нина С. Филдс.

Као последица тога, у браку неки парови могу закључити да никако не одговарају једно другом. „Поред неких сличности у укусу и личности, већина људи ступи у брак с великим разликама у стилу, навикама и ставовима“, каже др Арон Т. Бек. Многи парови не знају како те разлике да ускладе.

Размирице — „Стално се свађамо“

„Запањило нас је то колико смо се свађали — чак викали, или што је још горе, данима у бесу нисмо проговарали“, каже Синди присећајући се раних дана свог брака.

У браку су неслагања неизбежна. Али како их решавати? „У здравом браку“, пише др Даниел Голман, „муж и жена се осећају слободнима да изразе своје незадовољство. Али често је тако да незадовољство изражено у жестини беса може бити разорно, у виду напада на сам карактер брачног друга.“

Када до тога дође, конверзација постаје ратно поприште где се гледишта бране непопустљивом одлучношћу и где речи постају оружје, а не средство комуникације. Један тим стручњака каже: „Једна од најштетнијих ствари у расправама које измичу контроли јесте то што су партнери склони томе да кажу ствари које угрожавају суштинске факторе у њиховом браку.“

Равнодушност — „Одустали смо“

„Одустала сам од труда да наш брак функционише“, признала је једна жена након пет година брака. „Сада знам да никада неће функционисати. Зато су деца све на шта се усредсређујем.“

Каже се да права супротност љубави није мржња, већ равнодушност. Заиста, равнодушност може за брак бити исто тако деструктивна као и непријатељство.

Међутим, жалосно је што се неки супружници толико навикну на брак без љубави да губе сваку наду да може бити ишта другачије. На пример, један муж је рекао да је бити у браку 23 године личило на „обављање неког посла који не волите“. Он је додао: „Поступате како је најбоље у датој ситуацији.“ Слично томе и супруга по имену Венди већ је седам година без наде у свог мужа. „Толико сам пута покушавала“, каже она, „а он ме је увек разочаравао. На крају сам пала у депресију. Не желим поново да прођем кроз исто. Ако се понадам, само будем повређена. Радије нећу ништа очекивати — нећу имати пуно радости, али макар нећу бити ни депресивна.“

Разочарање, неслагање, размирице и равнодушност, само су неки од чинилаца који могу погоршати брак у ком нема љубави. Очигледно има још фактора — од којих су неки наведени у оквиру на 5. страни. Без обзира на узрок, има ли наде за супружнике који су изгледа упали у замку брака без љубави?

[Оквир⁄Слика на 5. страни]

БРАКОВИ БЕЗ ЉУБАВИ — НЕКИ ДОДАТНИ ФАКТОРИ

Новац: „Неки мисле да би вођење кућног буџета помогло да се брачни пар зближи кроз сарадњу, сакупљање основних средстава за живот и уживање у плодовима заједничког рада. Али и овде оно што би требало да пар уједини заједничком срећом, често служи томе да их растави“ (др Арон Т. Бек).

Родитељство: „Открили смо да код 67 посто парова дође до значајног губитка у задовољствима у браку након рођења првог детета, и да број размирица постаје осам пута већи. То је делимично зато што су парови уморни и немају довољно времена једно за друго“ (др Џон Готман).

Превара: „Неверство обично укључује и превару, а превара, кратко и јасно, представља издају поверења. Пошто је поверење од суштинске важности у свим успешним дугогодишњим браковима, да ли је онда икакво чудо што превара може довести до катастрофе у брачној вези?“ (др Нина С. Филдс).

Полни односи: „Док не дође време да људи поднесу захтев за развод, дугогодишње сексуално ускраћивање је шокантно уобичајена ствар. У неким случајевима полни односи никада нису били успостављени, а у другима, полни односи су били механичка ствар, једноставно вентил за физичке потребе партнера“ (Џудит С. Валерштајн, клинички психолог).

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

КАКО СВЕ ТО УТИЧЕ НА ДЕЦУ?

Може ли квалитет вашег брака утицати на вашу децу? Према др Џону Готману, који спроводи истраживачки рад с брачним паровима већ око 20 година, одговор је „да“. „У две десетогодишње студије“, каже он, „открили смо да су бебе несрећних родитеља имале бржи пулс током игре и нису биле у стању да се лако умире. С временом, без обзира на дететову интелигенцију, брачни сукоби воде до слабијег успеха у школи.“ За разлику од тога, каже др Готман, деца добро усклађених брачних парова „боље напредују и у школи и у друштву, јер им родитељи показују како да се с поштовањем опходе с другим људима и како да отклоне емоционалну узнемиреност“.