Мистерија Нан Мадола

Ко је изградио ову ’Венецију јужних мора‘? Како су то извели? Зашто су је напустили?

ДА ЛИ волите узбудљиву мистерију — па још и зачињену авантуром? Онда пођите и истражите остатке Нан Мадола, вековима старе енигме која збуњује многе посетиоце.

Нан Мадол је загонетан лавиринт вештачких острваца и канала који су изграђени пре хиљаду година на једном гребену у плићаку микронезијског острва Понпеј. a Док се пловећи приближавамо, мангрово дрвеће и густа тропска вегетација заклањају рушевине од погледа. Наједном, док наш чамац лагано плови једним завојем, наилазимо на овај тријумф неимарства.

Најпре се помаљају масивне зидине, од којих су неке прилично дугачке. Ови велики зидови, који се благо уздижу ка угловима, изграђени су од огромних базалтних греда које су слагане уздуж и попреко.

Назив Нан Мадол значи „места између“, и он одговара изгледу мреже вештачких канала који окружују острвца. Први  странци који су крочили на Нан Мадол вероватно су били европски морепловци из 1800-их. Они су се толико запрепастили призором да су овом некадашњем политичком и религиозном центру наденули назив Венеција јужних мора. Али ти морнари никада нису видели пуни сјај Нан Мадола, јер је он под мистериозним околностима напуштен око један век пре него што су они стигли.

Наша два водича нам говоре да Нан Мадол заузима око 80 хектара површине. Рекоше нам да је од његова 92 острвца свако имало неку своју намену. Нека су се користила као стамбене области. Друга су била резервисана за припремање хране, прављење кануа, а нека за обредне плесове. Иако су острва изграђена у различитим облицима и величинама, типично острво је правоугаоно и велико као једно фудбалско игралиште. Већина ових острваца је обрасла у растиње, али оно што се може истражити заиста је фантастично.

Тврђава за краљеве

Импозантна тврђава Нан Даувас представља најбоље место за размишљање о мистерији Нан Мадола. Иако је могуће прегазити воду да би се истражиле ове рушевине, до њих је боље доћи чамцем. Нан Мадол је био прилагођен воденом саобраћају, и канали су широки као аутопут с четири траке. Они су сасвим плитки. У време плиме, ниво воде не досеже изнад струка, што је у тим прохујалим вековима несумњиво штитило Нан Мадол од непријатељских бродова. Наши водичи су обазриво пловили тим воденим путевима како не би оштетили елисе мотора о корално дно.

Када смо пристали на Нан Даувас, крочили смо на степенице које воде право у древно светилиште. Овај импозантан улаз нас је водио кроз зидове дебљине од 3 до 4 метра, и од 8 до 9 метара висине. Ове чврсте куле одолевају тропским олујама, па чак и тајфунима.

Унутар тих огромних зидина, чекало нас је велико двориште у којем је камена засвођена одаја. Ово достојанствено место представља краљевску капелу, где су се некада оплакивали краљеви. Претражујући даље, налазимо један подземни пролаз. Водичи нас охрабрују да се провучемо кроз узани отвор у камењу и ускоро смо се шћућурили у једној малој, тамној, подземној просторији. „Налазите се у тамници“, објаснио је један од водича. „Ту су се држали затвореници Нан Мадола.“ При помисли на то како мора да се осећао затвореник када су се затворска „врата“ затварала каменом тешким две тоне, било нам је драго када смо поново били напољу.

Необични грађевински блокови

Шетња рушевинама Нан Мадола помогла нам је да схватимо колики напор мора да је уложен приликом његове изградње. Шут од корала служи као темељ овим острвцима. Она су била тако обликована да носе огромну количину дугачких базалтних греда. Греде изгледају тако импресивно да су први посетиоци мислили да су биле ручно обликоване.  Касније је откривено да су природно у облику призме, и то с пет до осам страна.

Требало је довући на хиљаде камених греда — од којих су неке пет метара дугачке и преко пет тона тешке. Процењује се да је један од камена темељаца тежак чак 50 тона! Пошто би сплав у плиткој води потонуо под толиком тежином, морали смо да се запитамо: ’Како је то огромно камење пребачено до Нан Мадола и затим подигнуто на своје место?‘ Стварно, најближе налазиште базалта је километрима далеко — скоро на другој страни острва Понпеј!

Током времена, мистерија Нан Мадола је довела до неких маштовитих легенди. Једна каже да су два брата пре много векова добила магичну моћ од богова да натерају тешко камење да „прелети“ до градилишта. Према једној другој легенди, на Понпеју је некада живела напредна цивилизација која је познавала тајну контролисања звучних таласа, захваљујући чему су могли левитацијом пренети то огромно камење на своје место.

Наши водичи су нам дали једно прихватљивије објашњење — да је Нан Мадол изграђен уз огромну људску радну снагу и да су прошли векови док није завршен. Базалтне греде су највероватније сировом снагом биле конопцима подизане на своје место, уз помоћ полуга од палминих стабала. Али још увек се питамо: ’Како је то тешко камење пребачено до Нан Мадола?‘

Хоће ли мистерија бити решена?

Нико не може рећи како је Нан Мадол изграђен, а што је још занимљивије, ни зашто је напуштен. Многи тврде да је Нан Мадол био нападнут и освојен. Други кажу да су странци донели неку болест на Понпеј, због чега је становништво било десетковано. Постоји још једна теорија према којој је неки снажан тајфун уништио залихе хране на острву, па је дошло до исељавања. Шта год да је био разлог, Нан Мадол стоји напуштен бар 200 година.

И тако, ово древно чудо нас оставља с много питања, а мало одговора. Када смо кренули нашим чамцем, никако нам из главе није излазило питање: да ли ће ико икада решити мистерију Нан Мадола?

[Фуснота]

[Мапа на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Понпеј

[Слика на 16. страни]

Док и главни улаз у тврђаву

[Слика на 17. страни]

Масивни спољашњи зид

[Слика на 18. страни]

Централна камена гробница

[Слика на 18. страни]

Неки од вештачких канала на 80 хектара површине

[Извор]

© 2000 Nik Wheeler