Поглед у свет

Очи које чезну за кисеоником

Очи неких који носе контактна сочива чезну за кисеоником, извештава The Globe and Mail. „Васкуларизација настаје када рожњача [прозирни омотач ока] не добија неопходни кисеоник кроз површински контакт с ваздухом и да би то надокнадила почиње да шири крвне судове.“ То може довести до слабљења вида, па чак и слепила. Др Рејмонд Стајн, шеф офталмологије у једној болници у Торонту, каже да је „најгоре када пацијент не води рачуна о својим сочивима и када не долази на контролу“. Оптометристи подстичу пацијенте да се посаветују с неким стручњаком за негу очију како би се уверили да имају контактна сочива која одговарају њиховим очима, и да се затим држе препорученог распореда за ношење и упутстава за одржавање сочива.

Бразилско пријатељство у опадању

Бразилци данас ређе склапају пријатељства него пре десет година, извештавају новине O Globo. Према стручњаку за ментално здравље Марији Абигејл де Соуза са Универзитета у Сао Паулу, фактори који доприносе томе јесу жестока конкуренција на тржишту рада, борба да се задржи одређен животни стил и све мање слободног времена. Сезар Васконселос де Соуза, начелник Адвентистичког центра за здрав живот, из Сао Паула, каже: „Да бисмо имали праве пријатеље, морамо делити своја осећања, отворити своје срце и изразити и срећу и тугу, и оно што је тешко и оно што је лако изрећи. То захтева време и продубљивање емоционалних веза. Већина људи би волела да подели своја осећања с другима, али се плаши да то уради. Да би избегли опасности радије бирају површна пријатељства.“

Жаљење и депресија

Једно испитивање мушкараца и жена који имају између 70 и 79 година, показује да су неке удовице и удовци чак две године после смрти свог брачног друга патили од јако изражених симптома депресије. Испитаници су, на основу времена које је прошло од смрти супружника, подељени у шест група. И разговори и питања били су употребљени да се процене симптоми депресије. Међу испитаницима тридесет осам посто су били мушкарци, а шездесет два посто жене. Студија је утврдила да је стопа депресије међу недавно ожалошћенима девет пута већа у односу на особе које су у браку, а које нису претрпеле сличан губитак.

Зависни од порнографије на Интернету

Истраживачи су утврдили да је „барем 200 000 корисника Интернета зависно од порнографских сајтова, чет просторија и другог сексуалног материјала на Интернету“, извештава The New York Times. Студију су водили психолози са универзитета Станфорд и Дукен, и међу првима су проценили број „опседнутих сајберсексом“ на Интернету. Истраживачи су рекли да су ове особе посећивале порнографске Web сајтове више од 11 сати недељно. Ове новине су цитирале истраживаче како кажу: „Ово је скривена опасност по здравље јавности страшно се брзо шири, делимично зато што је јако мало њих схвата као такву, то јест мало њих је узима за озбиљно.“

Сида опустошује Африку

Према речима генералног секретара Уједињених нација, Кофи Анана, сида је прошле године у Африци убила више људи него што је то рат. То укључује ратове у Демократској Републици Конго, Сијера Леонеу, Анголи, Републици Конго, Етиопији, Сомалији, Еритреји и Судану. Од 36 милиона људи у свету оболелих од сиде, скоро две трећине живи у супсахарској Африци. На Обали Слоноваче сваког школског дана сида убије по једног учитеља, а у Боцвани се просечни животни век скратио са 70 година на 41. Зимбабве очекује да ће до 2005. ХИВ и сида гутати 60 посто здравственог буџета и да ће чак и то бити недовољно. У Малавију и Замбији, где су стопе инфекције јако високе, избегава се разговор о сиди; а у Јужној Африци оболели се избегавају, извештавају лондонске новине The Guardian. „Нико од нас још увек није почео да схвата  потпуни утицај ове страхоте — утицај на квалитет живота у Африци, њен економски потенцијал и њену социјалну и политичку стабилност“, каже господин Анан.

Градови мењају климу

„Експлозиван раст градова проузрокује појаву ’топлотних острва‘ која су тако врућа да стварају сопствене метеоролошке системе“, извештава лондонски The Times. Градови током дана акумулирају топлоту и током ноћи је ослобађају у атмосферу. Тако су температуре у градовима као што су Пекинг и Атланта порасле за 5,5 степени Целзијуса или још више. У задњих 19 година Атланта је изгубила 150 000 хектара површине с дрвећем, а сада су ту изграђени путеви и зграде. Ширење града повећава загађење ваздуха, изазива олује с грмљавином ван сезоне и смањује фотосинтетичку продуктивност обрадиве земље. Коментаришући о ефектима ових „топлотних острва“, др Марк Имхоф, научник у Националној управи за аеронаутику и свемир, рекао је: „Опстанак људи зависи од способности земљишта да производи храну. Ако се могућност земљишта да обавља фотосинтезу знатно смањи, онда се смањује и способност планете да подржава људски живот.“ У већини случајева, град се шири првенствено на уштрб пољопривредног земљишта.

Загађење окончава потражњу за китовима

Загађење је постало неочекивани савезник у борби да се спасу китови. Недавна истраживања су показала да су китови и делфини који су ухваћени код обала Јапана јако затровани DDT-јем, диоксином, вишеструко хлорованим дифенилом и метилмеркуријем. Један тест је показао да би конзумирање само 50 грама меса затрованог делфина могло да представља озбиљну претњу по здравље човека. Неки очекују да ће такве вести укинути потражњу за месом китова.

Лотос који „чисти самог себе“

Зашто лотос, биљка која се у источњачким религијама дуго већ сматра светом, увек изгледа тако чисто? Немачки научници сада тврде да су пронашли одговор на ово питање које већ вековима буди радозналост биолога. „Одавно је познато да су површине ове биљке водоотпорне“, кажу научници В. Бартлот и К. Нојнхаус. „Али његова способност да се сам чисти... била је потпуно превиђена.“ Као што је објашњено у часопису The Sunday Times of India, „капљице воде које се котрљају низ лист лотоса односе честице прљавштине и тако савршено чисте површину“. То није због тога што је површина глатка. Када се гледа под микроскопом, површина листа је храпава од „квржица, набора и испупчења“, са ’избоченим или куполастим обликом што омогућује да вода склизне‘. Сем тога постоји и утицај хидрофобичних, то јест водозазирућих воштаних кристалоида којима је биљка обложена. Истраживачи кажу да овај „ефекат лотоса“ драстично смањује приањање воде и честица прљавштине, и додају да биљка може обнављати восак чак и у веома неповољним срединама. Ово, кажу они, природну ефикасност лотоса чини далеко супериорнијом од водоотпорних боја или детерџената за прање које су људи направили.

Питка?

Једна студија Светског фонда за природу (WWF) упозорава да се „морају предузети превентивне мере“ пре него што квалитет воде у Француској достигне „тачку с које нема повратка“. Према WWF, француске подводне и површинске воде су загађене пестицидима и нитратима. Загађивање нитратом првенствено се догађа када свињско и стајско ђубриво доспе у залихе воде. Извештај каже да се „измет од осам милиона свиња у регији Британије може упоредити са отпадом који прави један град од 24 милиона становника, а који нема никакав систем за прераду отпадака“! Штавише, WWF каже да „обилно коришћење ђубрива за пољопривреду великих размера“ такође загађује залихе воде нитратима. Сем тога, обилно коришћење пестицида у производњи кукуруза довело је до пораста нивоа пестицида за преко 40 посто од утврђених стандарда. У свом извештају WWF препоручује да се поново направе влажна подручја и подигну шумовити насипи који би служили као природни филтери.