Како да успешно живите с болешћу?

БУДИТЕ уверени да је бујица осећања коју вероватно доживљавате сасвим оправдана. Премда је чињеница да сте у физичком смислу болесни или озлеђени, ваш ум се опире променама на које вас болест нагони. То изгледа као да ви и ваша болест надвлачите конопац, као да се борите између онога што сте некад били и онога што сте сада. И можда вам се сада чини да је болест у предности. Па ипак, можете преокренути ситуацију. Како?

„Када због болести доживите неки губитак“, запажа др Кити Стејн, „то много подсећа на смрт.“ Зато, када изгубите нешто што вам је тако драгоцено као што је здравље сасвим је нормално да дозволите себи да неко време тугујете и плачете, баш као што бисте чинили да вам је неко вољени умро. У ствари, можда сте изгубили и више од здравља. Као што једна жена каже: „Морала сам да напустим посао... Морала сам да се одрекнем независности коју сам увек имала.“ Чак и ако је тако, гледајте на тај губитак из исправног угла. „Треба да жалите за оним што сте изгубили“, каже др Стејн, која и сама болује од мултипле склерозе, „али треба да гледате и оно што још увек имате.“ Заиста, кад се на почетку изборите са сузама, видећете да још увек имате способности које нису нарушене. Између осталог, имате способност прилагођавања.

Један морнар не може контролисати олују, али јој може одолети прилагођавајући једра брода. Слично њему, ни ви можда не можете контролисати болест која је попут олује ушла у ваш живот, али се можете борити с њом прилагођавајући своја „једра“, то јест своје физичке, умне и емоционалне способности. Шта је у томе помогло неким хроничним болесницима?

Сазнајте нешто о вашој болести

Када први пут сазнају дијагнозу многи увиђају да је боље што знају ту болну истину него да су у страху услед неизвесности. Премда вас страх може паралисати, сазнање о томе шта вам се дешава помоћи ће вам да размотрите шта можете учинити — а то често само по себи има позитиван утицај. „Запазите колико се боље осећате када испланирате како ћете се борити с нечим што вас забрињава“, пише др Дејвид Спигел, са универзитета Станфорд. „Још и пре него што нешто стварно учините, ви сте све мање узнемирени док само планирате шта ћете урадити.“

Можда схватате да је потребно да сазнате нешто више о свом стању. Као што једна библијска пословица каже: „Мудар човек [„који има спознање“, NW] пун је снаге“ (Пословице 24:5). „Узмите књиге из библиотеке. Сазнајте колико год можете о својој болести“, саветује један човек који је везан за постељу. Док учите о доступним методама лечења и о томе како да се борите с болешћу, установићете да ваше стање можда и није тако страшно као што сте се плашили да ће бити. Можда чак нађете и разлоге за оптимизам.

Па ипак, разумевање ваше болести није ваш коначни циљ. Др Спигел објашњава: „Прикупљање ових информација јесте део једног важног процеса прихватања болести, разумевања и гледања из исправног угла на њу.“ Прихватање чињенице да вам је живот промењен али да није завршен, јесте један деликатан и често спор процес. Али тај корак напред — од рационалног разумевања болести па до емоционалног прихватања — јесте корак који можете учинити. Како?

 Проналажење деликатне равнотеже

Можда је потребно да промените своје гледиште о томе шта значи прихватити болест. На крају крајева, прихватање чињенице да сте болесни није знак слабости, као што није знак слабости ни то што морнар прихвата чињеницу да се налази у олуји. Напротив, то што је реалан подстиче га да делује. Исто тако, прихватање болести није слабост, већ то значи „помак у једном новом правцу“, како је то запазила једна хронично болесна жена.

Иако су ваше физичке способности смањене, требало би да се подсетите да нису безусловно захваћене и ваше менталне, емоционалне и духовне особине. На пример, да ли сте још увек ментално здрави и способни да организујете и да расуђујете? Можда још увек имате топли осмех, осећај бриге за друге и способност да будете добар слушач и прави пријатељ. И што је најважније, још увек имате веру у Бога.

Осим тога, задржите на уму да иако не можете променити своје околности, још увек можете одлучивати како ћете реаговати на њих. Ајрин Полин с Националног онколошког института каже: „Ви сте одговорни за то како реагујете на своју болест. То је у вашој моћи без обзира на то шта вам налаже ваша болест.“ Хелен, 70-годишња жена с поодмаклом мултиплом склерозом, потврђује то: „Да ли ћете поново успоставити равнотежу у животу не зависи толико од ваше болести колико од ваше реакције на њу.“ Један човек који се већ низ година бори с једном врстом инвалидности каже: „Позитиван став је као темељна греда која држи брод усправно.“ Заиста је тако како кажу Пословице 18:14: „Дух човека у болести подржава, али дух оборен ко ће подигнути.“

Поново задобити контролу

Док поново успостављате емоционалну равнотежу, уместо питања као што је: ’Зашто ми се то догодило?‘ питајте: ’Пошто ми се то десило, шта могу да урадим?‘ У том тренутку можете одлучити да предузмете даљње кораке како бисте учинили помак у односу на садашњу ситуацију. Размотримо неке кораке.

Процените ваше стање, размислите о томе шта треба да измените, и затим настојте променити оно што се да променити. „Ваша болест је прилика да поново процените живот — то је позив за буђење, а не погребно звоно“, каже др Спигел. Питајте се: ’Шта ми је било важно пре него што сам се разболео? Како се то променило?‘ Постављајте таква питања, не зато да бисте утврдили шта не можете више да радите, него да бисте установили шта још увек можете да урадите, можда на другачији начин. Као пример нека вам послужи претходно споменута Хелен.

 Протеклих 25 година, услед мултипле склерозе њени мишићи постајали су све слабији. У почетку је ишла уз помоћ једне справе за ходање. Касније, када је изгубила контролу над десном руком користила је леву. Затим ју је издала и лева рука. И, од пре отприлике осам година, више не може ни да хода. Сада други треба да је купају, хране и облаче. Тужна је због тога, али ипак каже: „Мој мото и даље остаје: ’Размишљај о оном што можеш да урадиш, а не о оном што си навикла да радиш.‘“ Уз помоћ свог мужа и патронажне сестре која је обилази као и уз нешто свог креативног размишљања, она успева и даље да уради понешто од оног у чему је одувек уживала. Примера ради, преношење библијског обећања о предстојећем мирољубивом новом свету било је саставни део њеног живота још од њене 11. године, а и данас то ради сваке седмице (Матеј 28:19, 20). Хелен објашњава како:

„Замолим патронажну сестру да ми држи новине. Тако заједно прочитамо и издвојимо неке читуље. Затим испричам сестри шта бих желела да садржи писмо рођацима преминуле особе и сестра откуца писмо. Заједно с писмом пошаљем и брошуру Кад неко кога волите умре, a која објашњава утешну библијску наду у ускрсење. Радим то сваке недеље поподне. Срећна сам што још увек могу да поделим с другима добру вест о Божјем Краљевству.“

Поставите разумне и достижне циљеве. Један разлог због ког Хелен настоји да промени оно што се да променити јесте тај што јој то омогућава да поставља и достиже циљеве. То је важно такође и за вас. Зашто? Зато што постављање циљева усмерава ваш ум на будућност, а постизање тих циљева даје вам осећај успеха. Такође вам то може повратити одређену меру самопоуздања. Међутим, пазите да постављате специфичне циљеве. На пример, можете одлучити: ’Данас ћу прочитати једно поглавље из Библије.‘ Такође постављајте циљеве који су за вас реални. Пошто се ваша физичка и емоционална грађа разликује од других особа с дуготрајном болешћу, можда нећете моћи да постигнете исте циљеве као и они (Галатима 6:4).

„Без обзира на то колико вам се циљ чини малим, постизање тог циља мотивише  вас да учините више“, каже Лекс из Холандије. Пре више од 20 година доживео је саобраћајну несрећу због које је са 23 године остао парализован. За време многобројних физиотерапија које су следиле, био је подстицан да поставља циљеве, на пример, да опере лице пешкирићем. Било му је тешко да то уради, али је успео. Када је схватио да је постигао тај циљ, поставио је следећи — да сам отвори и затвори пасту за зубе. И овај пут је успео. „Премда ми није било лако“, каже Лекс, „приметио сам да могу да урадим више него што сам мислио да ћу моћи.“

Заиста, уз подршку своје жене Тинеке, Лекс је достигао још веће циљеве. Рецимо, уз њену пратњу сада иде од куће до куће у инвалидским колицима да би делио библијско спознање с другима. Такође сваке недеље посећује једног тешко болесног човека с којим проучава Библију. „Помагање другима“, каже Лекс, „пружа ми много задовољства“. Као што и Библија потврђује: „Више има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35).

Можете ли и ви поставити циљ да помажете другима? То што сте болесни или озлеђени може вам помоћи да будете посебно вешт тешитељ, јер су вас ваши проблеми учинили осетљивијима на бол других људи.

Останите у контакту с другима. Медицинске студије показују да су друштвени контакти добри за ваше здравље. Али важи и обрнуто. „Повезаност између социјалне изолованости и смртности је... толико јака као и повезаност између пушења... и смртности“, наводи један истраживач. Он још каже: „Можда је за ваше здравље исто толико важно да поправите ваше друштвене односе колико и да престанете да пушите.“ Није ни чудо што он закључује да наш „опстанак зависи“ од способности да одржимо друштвене односе! (Пословице 18:1, NW).

Међутим, као што је запажено у претходном чланку, проблем може бити у томе што су неки пријатељи престали да вас посећују. За ваше властито добро, требало би да спречите све већу изолованост. Али како? Можете почети тако што ћете звати пријатеље да вас посете.

Учините да се особе осећају угодно кад вас посете. b То можете урадити тако што ћете мање причати о вашој болести,  како се ваши посетиоци не би уморили од слушања о томе. Једна хронично болесна жена је решила овај проблем тако што је са својим супругом ограничила разговоре о својој болести. „Једноставно смо морали да се уздржавамо од тога“, каже она. Заиста, ваша болест не треба да угуши све друго што бисте могли да поделите. Један човек је посетио свог пријатеља који је везан за постељу и разговарао с њим о уметности, историји и о разлозима за веру у Јехову Бога, и након тога је рекао: „Он је далеко изнад своје болести. Било је изврсно разговарати с њим.“

Ако задржите добар смисао за хумор то ће такође учинити да ваши пријатељи са задовољством свраћају код вас. Осим тога, смех користи и вама. „Хумор вам помаже да се борите у многим ситуацијама и с многим ситуацијама“, каже један човек с Паркинсоновом болешћу. Заиста, смех може бити добар лек. Запазите шта кажу Пословице 17:22: „Весело је срце добар лек.“ Чак и неколико минута смеха добро ће вам доћи. Штавише, „за разлику од неких других лекова које користимо, смех је потпуно безбедан, није токсичан и забаван је“, запажа списатељица Сузан Милстри Велс, која је и сама хронично болесна. „Једино што морамо да изгубимо јесте лоше расположење.“

Нађите начине да ублажите стрес. Нека истраживања потврђују да стрес може да погорша физичке симптоме болести, док их ублажавање стреса чини подношљивијим. Према томе дајте себи с времена на време одушка (Проповедник 3:1, 4). Не дозволите да вам болест буде непрестано у мислима, док једете, спавате, дишете. Ако сте везани за кућу, можете покушати да смањите притисак емоција тако што ћете слушати тиху музику, читати неку књигу, купати се дуго у кади, писати писма или поезију, сликати, свирати неки музички инструмент, разговарати с неким поверљивим пријатељем или обављати неке сличне активности. То неће трајно решити ваш проблем, али вам може пружити привремено олакшање.

Уколико сте покретни, идите у шетњу, куповину, радите нешто у башти, возите се или, ако је могуће, идите на одмор. Додуше, путовање може бити компликованије због ваше болести, али уз претходну припрему и мало импровизације, потешкоће се могу савладати. На пример, Лекс и Тинека, раније поменути, успели су да отпутују у иностранство. „У почетку је било мало напетости“, каже Лекс, „али имали смо сјајан одмор!“ Уистину, ваша болест јесте део вашег живота, али она не сме да овлада вашим животом.

Црпите снагу из вере. Прави хришћани који се успешно боре са озбиљним здравственим оштећењима кажу да су им њихова вера у Јехову Бога и дружење с хришћанском скупштином извори сталне утехе и снаге. c Ево шта они кажу о томе колико је корисна молитва, проучавање Библије, размишљање о будућности и посећивање хришћанских састанака у Дворани Краљевства.

● „С времена на време још увек ме ухвати депресија. Када се то деси, молим се Јехови и он ми помогне да поново будем одлучан да наставим да радим оно што могу“ (Псалам 55:23; Лука 11:13).

● „Читање Библије и размишљање о оном што сам прочитао много ми помаже да задржим унутрашњи мир“ (Псалам 63:7; 71:12, 13).

● „Проучавање Библије ме подсећа да прави живот тек долази и да нећу бити заувек онеспособљена“ (Исаија 35:5, 6; Откривење 21:3, 4).

● „То што верујем у будућност која је обећана у Библији даје ми снагу да се дан за даном борим са животом“ (Матеј 6:33, 34; Римљанима 12:12).

● „Када сам на састанцима у Дворани Краљевства то ми омогућује да своје мисли усмеравам на позитивне ствари, а не на моју болест“ (Псалам 26:12; 27:4).

 ● „Охрабрујуће дружење с члановима скупштине испуњава ми срце“ (Дела апостолска 28:15).

Библија нас уверава: „Добар је Јехова, заклон је у дан тескобе; познаје он оне који се у њ уздају“ (Наум 1:7). Близак однос с Јеховом Богом и дружење с хришћанском скупштином извори су утехе и снаге (Римљанима 1:11, 12; 2. Коринћанима 1:3; 4:7).

Дајте себи времена

Успешно живљење с тешком болешћу или онеспособљеношћу јесте процес који „настаје током времена, а не преко ноћи“, запажа једна социјална радница која помаже људима да излазе на крај с последицама дуготрајне болести. Дајте себи времена, саветује један други стручњак, зато што учите „једну потпуно нову вештину: излажење на крај с тешком болешћу“. Схватите да ћете чак и поред позитивног става имати лоше дане или недеље, када ће вас последице ваше болести савладати. Међутим, с временом ћете напредовати. Тако је било и с једном женом која је рекла: „Била сам тако узбуђена када сам схватила да је прошао цео дан а да нисам чак ни помислила на рак... А не тако давно, мислила сам да то никад неће бити могуће.“

Заиста, када преживите почетни страх и поставите нове циљеве, изненадићете се колико ћете бити у стању да се добро борите — као што то показује следећи чланак.

[Фусноте]

[Слика на 7. страни]

Учење о вашој болести може вам помоћи да је прихватите

[Слика на 8. страни]

Уз помоћ других Хелен припрема охрабрујућа писма

[Слика на 8. страни]

„Срећна сам што могу да поделим с другима добру вест о Божјем Краљевству“

[Слике на 9. страни]

„Приметио сам да иако сам парализован, могу да урадим више него што сам мислио да ћу моћи“ (Лекс).