Ухваћени у вртлогу емоција

„КАДА су ми рекли да болујем од болести која је опасна по живот“, присећа се један старији човек, „покушао сам да одгурнем страх од себе, али савладао ме је осећај неизвесности.“ Његове речи истичу чињеницу да нека болест, након што зада физички ударац, задаје и емоционални. Па ипак, има људи који се успешно боре с таквим ударцима. Многи од њих би волели да вас увере да постоје начини да се успешно изађе на крај с неком хроничном болешћу. Али пре него што будемо говорили о томе шта можете чинити, хајде да прво поближе осмотримо с каквим осећањима се можете суочити у почетку.

Неверица, порицање, потиштеност

Осећања која ви доживљавате могу се знатно разликовати од осећања других. Ипак, здравствени стручњаци и болесници запажају да људи који су погођени неким здравственим проблемом често доживљавају многа слична осећања. Иза почетних осећања запрепашћења и неверице долази порицање: ’То није истина.‘ ’Мора да је нека грешка.‘ ’Можда су помешали лабораторијске налазе.‘ Описујући своју реакцију када је сазнала да има рак, једна жена је рекла: „Осећате се као да вам је неко навукао прекривач преко главе, и надате се да ће све нестати када опет отворите очи.“

Међутим, док постајете свесни стварности порицање уступа место потиштености, осећању нерасположења које се надвија над вама попут облака који наговештава предстојећу несрећу. ’Колико ћу још живети?‘ ’Зар сам осуђен да остатак живота проживим у болу?‘ и нека слична питања могу навирати. Можда бисте волели да се вратите у време пре успостављања дијагнозе, али не можете. Убрзо се може десити да вас обузме плима других болних и снажних осећања. Која су нека од њих?

Неизвесност, забринутост, страх

Нека озбиљна болест може унети много неизвесности и бриге у ваш живот. „Непредвидивост ситуације понекад чини мој живот веома фрустрирајућим“, каже један човек с Паркинсоновом болешћу. „Сваки дан чекам и гледам шта ми он доноси.“ Такође, можда вас ваша болест плаши. Ако вас је неочекивано задесила можда вас је ухватио страх. Међутим, ако је болест установљена тек након што сте многе године провели изједајући се због симптома који су били погрешно дијагнозирани, страх више може бити подмукао. У почетку ћете можда у неком смислу осетити олакшање, јер ће људи коначно поверовати да сте стварно болесни и да не измишљате. Али, ускоро иза тог олакшања може следити ужасна свесност о томе шта све подразумева та дијагноза.

 Страх од тога да губите контролу над својим животом такође вас може узнемирити. Нарочито ако сте ценили извесну меру независности, можда се јежите од помисли да ћете све више зависити од других. Можда сте забринути што је болест почела да управља вашим животом и да вам диктира сваки покрет.

Гнев, срам, усамљеност

Осећај да све више губите контролу над својим животом може да изазове и гнев. ’Зашто ја? Чиме сам то заслужио?‘, можда се питате. То изненадно погоршање здравља изгледа вам неправедно и бесмислено. Такође вас могу обузети срам и очај. Један парализован човек се присећа: „Било ме је тако срамота што ми се све ово десило због једне глупе незгоде!“

Такође вас може стегнути изолованост. Физичка изолованост лако води до друштвене изолованости. Ако сте због болести везани за кућу, можда више не можете да се дружите са старим пријатељима, премда, више него икад чезнете за контактом с људима. После почетне навале посета и телефонских позива, они ће можда све мање и мање свраћати или вас звати.

Будући да је болно видети како се пријатељи удаљавају, можда реагујете на то тешко искуство тако што се повлачите у себе. Наравно, сасвим је разумљиво да вам је потребно да неко време будете сами пре него што се поново видите с другима. Али ако у тој фази допустите себи да се још више повучете од других, можете из друштвене изолованости (када други не долазе да вас виде) запасти у емоционалну изолованост (када ви не желите да видите друге). Како год било, вероватно се борите с јаким осећајем усамљености. a Понекад се можда чак питате да ли ћете издржати још један дан.

Учити од других

Ипак постоји нада. Ако вас је однедавно задесио неки здравствени проблем, постоје неки практични кораци које можете предузети, а који ће вам помоћи да у извесној мери поново стекнете контролу над својим животом.

Истина, ова серија чланака неће решити ваш хронични здравствени проблем какав год он био. Па ипак, изнесене информације могу вам помоћи да запазите начине на које можете прихватити ту чињеницу. Једна жена која болује од рака овако је сажела промену својих размишљања и осећања: „После порицања наступио је велики гнев, а онда трагање за оним што ми може помоћи.“ И ви можете трагати за тим, окрећући се људима који су пре вас прошли истим путем и учећи од њих како да искористите изворе помоћи који су вам доступни.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 5. страни]

’Зашто ја? Чиме сам то заслужио?‘, можда се питате