Када наранџе нису наранџасте

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИТАЛИЈЕ

КАДА наранџе нису наранџасте? На српском би то могло да звучи као игра речи, али и не мора да буде. На италијанском острву Сицилији очити одговор би био: „Онда када су црвене!“

Говоримо о сицилијанским црвеним наранџама названим тако због нападне боје њиховог меснатог дела, која варира од наранџасте с рубин црвеним или цинобер црвеним шарама, па до јарке тамноцрвене и скоро црне боје. Кора им је наранџаста с примесама црвене или пурпурноружичасте боје, а од њихове ароме вода да вам удари на уста. Имају јак и киселкастосладак укус, а неки кажу да „подсећају на малине“.

Агруми се у Италији гаје још од древних времена. Наранџе су вероватно на Сицилију доспеле из Азије до четвртог века н. е., али су то биле светле (не црвене) киселе наранџе. Слатке наранџе су Португалци у Европу донели у 14. и 15. веку, а одатле су заједно с другим врстама агрума унете у Америку. Међутим, тек су почетком 20. века црвене наранџе на Сицилији званично добиле своју класификацију.

Зашто су црвене?

Све наранџе садрже каротин, исти наранџастожути пигмент који жуманцету и шаргарепи даје боју. Оно што сицилијанске црвене наранџе чини другачијима од осталих врста наранџи као што су моро, тароко и сангвинело, јесте то што оне развијају црвени пигмент који се зове антоцијанин, који зрелим плодовима даје карактеристичну црвену боју. a Али преместите дрво црвене наранџе одатле — ван провинција Катаније, Сиракузе и Ене — и посадите га било где, и плод који ће настати можда уопште неће бити црвен. Зашто? По чему је овај део источне Сицилије посебан?

Нису јасни баш сви фактори који су укључени у стварање антоцијанина у црвеним сицилијанским наранџама. Још увек треба да се утврди какав утицај на пигментацију плода врши земља, ако уопште и врши неки утицај. Друге варијабилности или користе синтези црвеног пигмента док плод зри или је коче. На пример, примећено је да црвењење почиње када је ноћу температура ниска и када је током дана светлост јаког интензитета. Што се тиче укуса плода, доста сунца гарантује правилну количину простих шећера, док ће због умерених киша плод сигурно добити јак, неублажен укус.

Сматра се да је ова јединствена комбинација фактора одговорна за карактеристичност сицилијанских црвених наранџи. Слично воће се гаји и у другим деловима јужне Италије, као и у Шпанији,  Мароку, на Флориди и у Калифорнији, али се каже да ниједној врсти не успева да одрази све особине сицилијанске црвене наранџе.

Воће које треба ценити

Поред своје изузетне боје, ово воће такође има високу хранљиву вредност. Тароко наранџе имају највише витамина Ц од свих агрума. Само једна наранџа средње величине довољна је да подмири дневну потребу за овим витамином. Бројне користи иду у прилог црвеној наранџи. Да споменемо само неке: чаша густог, свеже исцеђеног сока укусан је и здрав извор лако сварљивих, простих угљених хидрата који дају енергију, затим минерала и влакнастих материја. Није зато безразложно што узгајивачи сицилијанског тропског воћа штите свој карактеристичан производ и све га више цене.

Добри познаваоци су убеђени да ово сицилијанско воће спада „међу најфиније светске десертне наранџе због свог јаког укуса, идеалне равнотеже киселости и слаткоће, и комплексног укуса који дуго остаје у устима“. Можда ћете једног дана бити у могућности да сами просудите да ли се слажете са овим.

Иако се појавила релативно скоро, црвена наранџа је само део разнолике изврсне хране коју су Јеховина дела стварања учинила доступном на радост човеку. Тако, за свакога ко цени божанску дарежљивост, чак и „родна дрвета... хвале име Јеховино“ (Псалам 148:9, 13; Постање 1:29).

[Фуснота]