Поглед у свет

Смеће у мору

За једну стаклену флашу бачену у море требаће хиљаду година да се разгради и нестане. Папирним марамицама је потребно три месеца, а шибицама шест месеци. Пикавци од цигарета загађују море од једне до 5 година; најлон-вреће, 10 до 20 година; ствари од најлона, 30 до 40 година; конзерве 500 година; а полистирен 1 000 година. Ове процене су само неке од информација које је изнео Легамбијенте, једно италијанско друштво за очување животне средине, како би подстакло купаче да мисле о екологији кад иду на плажу. „Зар нису ове препоруке сувишне?“, питају новине Corriere della Sera, а затим наводе да „шесто пет тона смећа које су добровољци Чистих плажа сакупили дуж италијанске обале од 1990. до данас, указују на то да нису.“

Деца и окултизам

„Деца су угрожена сатанистичким и окултним материјалом са Интернета“, наводи једно наставничко удружење, а износи лондонски The Independent. Једно истраживање у Британији спроведено за Удружење наставника и предавача (ATL), открило је да је више од половине деце између 11 и 16 година „било заинтересовано за окултизам и натприродне ствари“, скоро једна четвртина је била „јако заинтересована“, а свако шесто дете је тврдило да је „престрављено“, када гледа окултне ствари. Питер Смит, генерални секретар ATL-а, упозорава: „Омладинци лако могу посетити стотине разних вебсајтова о врачању, бацању чини и техникама вађења крви, без надзора одраслих о томе шта они читају... То представља један страшно забрињавајући тренд међу младима. Родитељи и наставници треба да информишу децу и омладинце о опасностима бављења окултизмом пре него што се деца сувише у то уплету.“

Не чекајте са стављањем вруће хране у фрижидер

Погрешно је држати врућу храну на кухињском радном столу пре него што се стави у фрижидер, каже Беси Бери, директор Одељења за месо с фарми и свеже живине САД. „Чак и храна директно с пећи или шпорета“ треба одмах да се стави у фрижидер уколико се неће појести. Као што је објашњено у билтену Tufts University Health & Nutrition Letter, „што пре ставите кувана јела у фрижидер, то ће пре било која штетна бактерија престати да се размножава“. Али, зар то неће оштетити фрижидер или преоптеретити мотор? Госпођа Бери каже да неће. Савремени фрижидери су конструисани да могу поднети врућу храну. Замисао да не могу потиче из времена ледњака, када је топлота изазивала топљење леда. Међутим, потребне су две мере предострожности: ако у фрижидер стављате неку велику ствар — као што су цело пиле, лонац супе или ватростална посуда с поклопцем — онда то треба разделити у плиће посуде иначе се неће брзо охладити и спречити раст бактерија. А такође треба оставити простора између топле хране и других намирница у фрижидеру тако да ваздух може да циркулише и да се храна брзо хлади.

Осећајнији глас компјутера

Да би компјутерски гласови звучали пријатељскије, научници траже начине да гласови звуче емотивније. Према немачким новинама Gießener Allgemeine, један истраживачки тим на Техничком факултету у Берлину анализирао је како се гласови мењају у зависности од емоција. Глумци су читали неки неутралан текст у различитим расположењима — љутњи, тузи, с досадом, радосно, бојажљиво или с осећајем гађења. Онда су реченице анализиране — слог по слог — висина тона, брзина, фреквенција, јачина звука и јасноћа изговора. Резултати су показали да радосно или бесно расположење повећавају темпо и јачину. Слогови су били наглашавани, а изговор је остао добар. Кад је у питању био осећај досаде, страха или туге, говор је био спорији и неразговетнији, а и висина тона се променила. Страх је довео до појачавања гласа за отприлике једну октаву. У тузи су гласне жице меко подрхтавале, а глас је постао промукао и нижи. Та својства су  била примењена на вештачке гласове тако да се могло проверити да ли слушаоци могу да „препознају право емоционално стање“. Овај подухват је био нарочито занимљив за оне који се баве синтезом гласа и аутоматским препознавањем гласа.

Петсто година пустошења

Бразил је од почетка колонизације, пре око 500 година, изгубио 37 посто од своја три главна екосистема, износи недавно истраживање Светског фонда за очување природе (WWF). До сада је „уништено 93 посто атлантских шума, 50 посто савана и 15 посто амазонског подручја“, бележе новине O Estado de S. Paulo. Извршни директор WWF-а у Бразилу, Гаро Батманијан каже: „Кад су овде стигли Португалци, наишли су на бујне шуме и богате воде какве никада пре нису видели. То је дало повода за настанак митова да овде успева све што се засади и да нема потребе прилагодити европску технологију локалном окружењу.“ То је, каже он, покренуло пустошење бразилске атлантске шуме.

Будућа превозна средства која не загађују

„Технологија горивних ћелија која обећава да ће извршити револуцију на пољу светске производње аутомобила сада излази у промет“, извештавају новине The Australian. Технологија горивних ћелија је нарочито подесна за градске аутобусе зато што је много мање бучна и нема загађења. Аутобуси ће једним натакањем горива моћи да возе 300 километара при највећој брзини од 80 километара на сат и да возе 70 путника. Они ће бити понуђени транспортним компанијама широм Европе при почетној цени од преко милион америчких долара по комаду, и очекује се да ће ући у употребу до краја 2002. године. Можда ће у будућности и кола радити на принципу горивних ћелија, али до сада нису стигли до производне фазе. „Морамо смањити трошкове, кубикажу и тежину система горивних ћелија како бисмо парирали моторима са унутрашњим сагоревањем“, каже професор Фердинанд Паник.

„Сујетне маркице“

„Сујетне маркице, последњи производ за ово егоцентрично доба, имале су свој деби у Канади“, извештава The New York Times. Људи сада могу да персонификују своју пошту „фотографијом принове, дипломца, срећног пара или верног пса“. Кандидати пошаљу један формулар заједно с фотографијом и уплатницом. За узврат добију један лист од 25 самолепљивих маркица са одштампаним позлаћеним ободом и речју „Канада“, поштарину и други лист с репродукцијом слике која се може ставити унутар позлаћеног обода. Међутим, цена је више него двострука од цене обичних маркица. Поред тога, нуде се и налепнице поздрава које ће „омогућити муштеријама да прилагоде своју пошту према расположењу или поруци“, рекла је Мишелин Монтреј, директор за израду маркица у канадској пошти. Да не би заостале у овоме, Аустралија, Британија, Сингапур и Швајцарска такође имају своје верзије сујетних маркица. Бескрајна разноликост може бити прави изазов за филателисте.

Болести наспрам катастрофа

Иако катастрофе, као што су поплаве или земљотреси, имају велики публицитет, заразне болести односе много више живота, наводи један извештај Црвеног крста. Коментаришући о овоме, The New York Times наводи: „Лањски смртни данак услед заразних болести као што су сида, туберкулоза и маларија јесте 160 пута већи од броја људи погинулих у прошлогодишњим земљотресима у Турској, циклонима у Индији и поплавама у Венецуели... Од ове три болести је од 1945. умрло око 150 милиона људи, а у ратовима у том истом периоду 23 милиона.“ Према Питеру Волкеру, аутору овог извештаја, лоше здравље људи јесте у корену овог проблема. „У скоро свакој земљи постоји једна „фасада“ здравственог система, али ван градских центара не постоји ништа“, рекао је он. Тринаест милиона смртних случајева од заразних болести у току прошле године, могло се спречити да је на здравствену негу потрошено само пет долара по особи. Тај чланак закључује: „Новац потрошен на мењање људског понашања спасава више живота него новац уложен у скупе објекте попут болница и у високотехнолошку опрему.“