Еукалиптуси — колико су корисни?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

НЕКИ су џиновски — преко 90 метара високи — и спадају у ранг највиших на свету. Други су мали и вијугави и приањају уз сасушену земљу. Њихови листови су чудесно дело дизајна, а цветови ужитак за очи. На овај или онај начин вероватно сте и сами користили нешто од овог дрвећа.

Неки од њих имају отмена имена као што су алпски јасен и тасманијски храст, али је већина једноставно позната као обично гумино дрво. Мада, стриктно говорећи, права гума је супстанца начињена од угљених хидрата, растворљива у води, а еукалиптуси је не стварају. Тако је име гумино дрво заправо нетачно. Ово дрвеће се тачније означава као род Eucalyptus, и постоји преко 600 чланова у овој породици која расте у Аустралији.

Еукалиптуси успевају на тропској врућини аустралијске Северне Територије, као и у сувим равницама дивљине. Али, они бујају и на антарктичким ветровима у јужној Тасманији, и под магловитим условима код приобалних планинских венаца. Толико их има да се један научник и зоолог из 19. века жалио: „Нема шансе да се на видику назре нешто друго осим овог бескрајног гуминог дрвећа: километрима нема ни најмање, ни било какве, разлике у лишћу.“

Након прилива европских досељеника у Аустралију у 19. веку, еукалиптуси су претрпели велике губитке. Према процени, око 300 000 квадратних километара овог дрвећа је било ишчупано из корена, јер су га сматрали за препреку у напредовању. Међутим, није свако показао такав недовољан обзир према овом драгоценом богатству. Током 19. века породица еукалиптуса почела је да осваја свет.

Цар и доктор

Током 1880-их цару Менелику II из Абисиније, која се данас зове Етиопија, било је потребно дрвеће које би правило хлад и које би било сигуран извор огрева за његов сушан нови главни град Адис Абебу. У Африци се није нашло ниједно домаће дрво које би било погодно за ово обешумљено подручје. Зато су цареви стручњаци гледали да на неком другом месту пронађу дрво које успева под врелином сунца јаком као што је њихова. „Адис Абеба“ значи „нови цвет“ и могуће је да је ово име дато у част еукалиптуса, корисне увозне робе која је почела да игра битну улогу у етиопској привреди.

Други човек који је допринео савременој миграцији еукалиптуса је др Едмундо Наваро де Андраде. Одлучан да обнови бразилску шуму која је великом брзином нестајала, године 1910. почео је да из Аустралије увози еукалиптусе. Он је заслужан за сађење 38 милиона еукалиптуса. Данас се у Бразилу узгаја више од две милијарде еукалиптуса.

Ван Аустралије, Бразил, поред своје домаће кишне шуме, има највише еукалиптуса. Користи које је бразилска  економија имала биле су толике да је др Наваро награђен посебном медаљом за истакнуте заслуге, јер је своју земљу упознао са овим драгоценим извором.

Дрво живота

Неки еукалиптуси, као што су мелији, максимално искоришћавају суву и испуцалу земљу тако што у свом корењу чувају велике количине воде. Аустралијски Абориџини и давнашњи научници преживљавали су у сувој дивљини тако што су искоришћавали ове подземне судове с водом. Ископавали су дугачко површинско корење, а затим га секли на мање комаде. Када се у један крај комада удувава ваздух, онда се из њега потера жутомрки сок. Иако не спада међу најпријатнија пића, процењује се да се из корена дугог 9 метара може истиснути 1,5 литара ове животоспасавајуће течности.

Други чланови ове породице успевају у мочварним условима, похлепно упијајући воду из натопљене земље. Овај дар су искористили Италијани, који су ове еукалиптусе што уживају у мочварама употребили да уз помоћ њих исуше некада комарцима преплављени предео Понтинских мочвара. Ово подручје је сада претворено у корисну обрадиву земљу.

Више од 50 земаља широм Африке, Америка, Азије и Европе прихватило је еукалиптусе због њихове комерцијалне и естетске вредности. Столари хвале њихова дебла јаркоцрвене боје и боје ћилибара. Један извор каже: „Еукалиптус је најтеже, најтврђе и најиздржљивије дрво које знамо. Квалитет стабла удружен с брзом стопом раста... чини ову врсту најдрагоценијим извором тврдог дрвета на свету.“

Разне водоотпорне врсте овог дрвећа користе се у изградњи бродова, молова, телефонских стубова, ограда и за поплочавање. Поред тога, прелепи цветови врсте еукалиптуса познатих као „жута кутија“ и „метална кора“ производе слатки нектар који пчеле претварају у нарочито укусан мед. Недавних година је 4,5 милиона  тона иверја еукалиптуса извезено из Аустралије, због чега је годишњи доходак био 250 милиона долара.

Кино, уље и танин

Црвена као крв, гумаста супстанца звана кино цури из коре и стабла еукалиптуса. Неке врсте кина се користе да заштите дрво од дрвоточаца. Кино се такође користи у производњи лека који помаже у заустављању крварења. Кора других врста садржи танин, који се користи за штављење коже и фарбање тканина.

Листови су чудо дизајна и резервоари драгоценог уља. Они клонуло висе попут отромбољених прстију на млитавој руци, с врховима усмереним ка корену дрвета. Због оваквог облика лишће служи као огромни левак. Драгоцена влага се хвата на површини лишћа, а затим капље с његових кожастих врхова на корење које је чека.

Уље еукалиптуса које има јаку, освежавајућу арому екстрахује се из листа путем парења и дестилацијом. Оно се доста користи, на пример за парфеме, сапуне, лекове, посластице и средства за чишћење. У својој природној средини уље испарава с листа и испуњава ваздух мајушним капима кроз које се прелама сунчева светлост, што шуми еукалиптуса даје карактеристичну плавичасту нијансу. Плаве планине, на крајњем западном делу Сиднеја, добиле су ово необично име због овог феномена.

Дом за пробирљивце у јелу

Најпознатији становник шуме еукалиптуса је љупко крзнато клупко познато као коала. Овај пробирљиви биљојед воли да има за ручак врхове лишћа са отприлике 12 врста еукалиптуса. Искључиво оваква исхрана би за многе животиње била фатална, али за коалу није. Зашто?

Зато што коала има посебно обликован систем за варење који укључује слепо црево дуго од 1 до 2 метра. Поређења ради, слепо црево код човека је дуго само од 8 до 15 центиметара. Јединствено слепо црево омогућује овој малој животињи да из овог јеловника извуче све неопходне протеине, угљене хидрате и масти.

Мање познати аустралијски становник који с коалом дели стриктну исхрану од еукалиптусовог лишћа јесте највећи фалангер. Овај крзнени торбар је величине домаће мачке. Он има кудрав реп дуг око 40 центиметара и ресице коже које се шире између предњих и задњих шапа. Користећи ова месната крила, фалангер ће скочити с гране, једрити до 100 метара, направити заокрет од 90 степени у лету и затим се безбедно ухватити за следећу грану.

Пожари и обнова

Шумски пожари, познати у Аустралији, претња су шумама еукалиптуса. Ипак, дрвеће је створено тако да их преживи. Како то?

Па, сакривени одмах испод коре дрвета и у стаблу и у гранама, успавани су пупољци лишћа. Када због ватре дрво остане без коре и лишћа, ови пупољци јурну у живот. Они обуку гараво стабло дрвета у огртач од свежег зеленог лишћа. Као резултат тога, матично дрво преживи. Штавише, семе дрвета често лежи успавано на земљи чекајући прилику да проклија, чиме настаје још једна биљка.

Дрво које треба ценити

Да ли сте ублажили бол у грлу леком добијеним од еукалиптуса или сте уживали у слатку направљеном од еукалиптусовог меда? Да ли сте путовали бродићем направљеним од стабала овог дрвећа или сте некада били у кући од еукалиптусовог дрвета или сте га можда користили за грејање? Постоје велике шансе да сте на неки начин имали користи од овог изванредног дрвета. Онда, кад следећи пут видите крзнату коалу — или јој се дивите на некој слици — нека вас то подсети на чудо дизајна, дрво које коала зове својим домом.

Заиста, еукалиптус је жилаво, вишенаменско дрво.

[Слика на странама 16, 17]

 Еукалиптуси спадају у ранг највишег дрвећа на свету

[Слика на 17. страни]

Пчеле користе еукалиптусов нектар за прављење изврсног меда

[Слике на 18. страни]

Еукалиптус је „најтеже, најтврђе и најиздржљивије дрво које знамо“

[Слике на 18. страни]

Коала (лево) и велики фалангер (изнад) хране се еукалиптусовим лишћем

[Извор]

© Alan Root/Okapia/PR

[Извор слике на 16. страни]

Geoff Law/The Wilderness Society

[Извор слике на 17. страни]

Courtesy of the Mount Annan Botanic Gardens