Изазови уједињене Немачке

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ НЕМАЧКЕ

„КАДА сам заједно са својим родитељима путовао преко границе из Источне Немачке у Западни Берлин, масе људи су стајале на надвожњацима изнад аутопута те су махали и кликтали“, присећа се Рони. „Шетали смо тржним-центром „Кудам“ у Западном Берлину и када су људи схватили да смо из Источне Немачке, куповали су нам пиће. Сви су били добро расположени.“ Било је то 10. новембра 1989, дан након рушења Берлинског зида.

Добро расположење се проширило и изван Берлина и обухватило је целу Источну и Западну Немачку, које су тада биле засебне државе. Венде — који се односи на прекретницу или мирну револуцију која је довела до колапса тоталитарне Источне Немачке — скоро је свакога изненадио. Годинама касније, многи још увек сматрају да је Венде најрадоснији догађај у протеклих 50 година. Наравно, еуфорију је сменила реалност, што нас тера да се питамо: како се живот променио од периода Вендеа? Можемо ли ишта научити из онога што се догодило?

Збогом Хладном рату

За већину Немаца пад Берлинског зида дошао је као велико олакшање. Према неким изворима скоро хиљаду људи је погинуло на смртоносној граници између Истока и Запада. У октобру 1990, две Немачке су се спојиле у једну државу, у Савезну Републику Немачку, са око 80 милиона становника. Немачка Демократска Република (НДР) — позната као Источна Немачка — престала је да постоји након само 41 годину од свог настанка. Подручје које је раније било НДР сада је подељено у шест земаља, које су познате као нове савезне земље.

Свет је стајао у чуду док је Венде пожуривао распад Комунистичког блока, распуштање одбрамбене алијансе Варшавског пакта и крај Хладног рата. Трупе сукобљених суперсила — које су око 40 година гледале једна у другу преко унутрашње немачке границе — повукле су се с Немачког тла. Сви ови догађаји одигравали су се без иједног испаљеног метка.

Након уједињења дошло је до драстичних промена широм Немачке, које су утицале углавном на живот у новим савезним земљама. За многе су промене биле драстичније него што се то очекивало.

Коначно слобода!

То што је становништво НДР највише очекивало од Вендеа, била је слобода. Није ни чудо јер је тоталитарна држава своје грађане везала у лудачку кошуљу. У данима пре Вендеа било је тешко па чак и немогуће добити визу да би се прешла унутрашња Немачка граница. То се изненада променило. Једна жена је  узвикнула: „Замислите, можемо отићи у Америку!“ Многима то што могу бити поново заједно с рођацима и пријатељима с друге стране границе и даље даје разлог за радост.

Слобода омогућује не само да Немци са истока иду на запад већ такође и да Немци са запада иду на исток. Тако да се сада туристичке атракције у новим савезним земљама поново налазе на мапи, баш као и некада. На пример, туристи могу да посете Витенберг, место где је Мартин Лутер започео реформацију и где је рођена протестантска религија. Затим ту је Мајцен, град чувен по ручној изради порцелана и Вајмар, који је једно време био дом двојице најпознатијих немачких писаца, Јохана Волфганга Гетеа и Фридриха фон Шилера. Године 1999, Вајмар је проглашен за Културни град Европе, први град бившег Комунистичког блока који је добио такву част.

Шта је са слободом говора? Људи у новим савезним земљама могу отворено да говоре без страха да ће их прислушкивати Стази, то јест државна безбедност. Радују се и што могу слободно да изаберу телевизијске програме и штиво за читање. Матијас се присећа: „Док сам ишао у школу, биле су конфисковане све публикације које смо добијали са Запада.“

Шта је с верском слободом? У НДР људи су били одвраћани од религије, а две трећине грађана уопште није имало наклоност према религији. Цела уједињена Немачка сада ужива верску слободу већ више од десет година, што је најдужи период од времена када је Хитлер почео да гуши религију 1933. Али верска слобода не значи да је религија популарна. Главне цркве се већ дуже време жале на губитак угледа, а Венде је само убрзао овај тренд. С друге стране, Јеховини сведоци који су били под забраном и прогонством тоталитарног режима, проширили су своју активност. Током протеклих десет година, у новим савезним земљама Сведоци су изградили 123 Дворане Краљевства и две Конгресне дворане.

У новим земљама никла су разна здања великих размера. Берлин је поново постао главни град државе и модернизован је у гигантском обиму. Широм нових савезних земаља, побољшана је инфраструктура, укључујући и огромне трошкове за путеве и железницу. Пуно тога је било учињено да се очисти околина и да се здравствена нега и социјално стање подигне на ниво какав је на Западу. Већина становника нових савезних земаља признаје да сада имају виши животни стандард.

„Била су то добра времена“

Ипак, неки се носталгично осврћу на дане пре Вендеа. „Била су то добра времена“, објашњава једна жена. Шта је могло да буде добро у животу под диктатуром? Неки кажу да је живот био предвидив и безбедан. Многи су имали блиске везе с пријатељима и комшијама, осећај да увек имају на располагању помоћ и подршку.  Према Аленсбаховом институту за испитивање јавног мњења, „диктатура пружа својим грађанима осећај моралне супериорности и безбедности“. Када је у НДР нестала диктатура, нестао је и осећај блискости.

Један други пример: током 1980-их цене основних ствари за живот и услуга биле су ниске, и свако је имао посао. „Једна векна хлеба коштала је пет пфенига, а сада кошта најмање десет пута толико“, жали се Бригита. Чим је уведена конкуренција на слободном тржишту, престало је да ради на хиљаде државних предузећа, што је довело до незапослености. Бивша Источна Немачка има двапут више незапослених од западне стране.

Према процени, до сада је уједињење коштало 800 милијарди долара. А има још много тога да се уради. Ко ће платити тај рачун? Трошкови су делимично плаћени путем једног специјалног пореза. Дакле, Венде није само дирнуо срце Немаца већ такође и њихове новчанике! Да ли се труд исплатио, а новац био добро утрошен? Већина гледа на уједињење као на нешто позитивно и вредно труда, као на достигнуће на које треба бити поносан.

Шта можемо научити?

Венде је показао да прелаз с једног облика владавине на други не задовољава свакога. Многи људи — чак и они који мисле да је Венде био вредан труда — открили су да живот у конкурентном капиталистичком друштву може бити исто толико фрустрирајућ као и живот под тоталитарним режимом. Наравно, слобода и просперитет јесу пожељне ствари. Али када се након плаћене цене за ове предности добије хладан и окрутан начин живота, срећа може бити кратког века.

Један недавни извештај из Десауа, у бившој Источној Немачкој, гласи: „Прошла је једна деценија од уједињења; потрошено је на милијарде долара да би се ово подручје ослободило мучне прошлости.“ Ипак, многи нису срећни с досадашњим резултатима.

Аленсбахов институт извештава да се многи људи надају да ће „између слободне конкурентне економије и планиране економије, моћи да се нађе и неки трећи начин“ да би се решиле ствари човечанства. Ту наду гаје и Јеховини сведоци.

Они верују да ниједан политички или економски систем који су људи осмислили никада неће моћи да задовољи све потребе човечанства. Сведоци верују да ће овим потребама удовољити само Створитељево Месијанско Краљевство. Ускоро ће ова небеска владавина, према речима из Библије, над целом Земљом успоставити владавину пуну љубави и правде. То ће Краљевство ујединити све нације на Земљи и омогући ће не само Немачкој већ и целом човечанству да буду у миру једни с другима. Какве ће благослове то Краљевство донети! (Данило 2:44).

[Мапа на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Бон

Берлин

Витенберг

Вајмар

[Слике на 24. страни]

Пад Берлинског зида и уклањање границе поздрављени су као велико олакшање

[Извор]

Фотографија: Landesarchiv Berlin

[Слике на 24. страни]

Контролни пункт Чарли, симбол Хладног рата у Берлину, пре и после

[Извор]

Фотографија: Landesarchiv Berlin

[Слика на 25. страни]

Берлин је поново постао главни град државе и пролази кроз процес модернизације

[Слика на 25. страни]

Јеховини сведоци су до сада у новим савезним земљама изградили 123 Дворане Краљевства