Средоземне медведице — да ли ће преживети?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ГРЧКЕ

ХОМЕР их је у свом епу Одисеја описао како се башкаре на сунчаним плажама Грчке. Један град из древне Мале Азије некада је ковао новац с њиховим ликом. Воде Средоземног и Црног мора обично су врвеле од њих. Међутим, мала је вероватноћа да ћете данас уопште и видети то плашљиво створење — средоземну медведицу.

Као и већина других крзнених морских сисара, средоземне медведице су пуно ловљене током 18. и 19. века. На хиљаде је убијено ради крзна, уља и меса.

Сада је и те како очигледна штета која им је нанесена. Процењује се да је остало само између 379 и 530 средоземних медведица. Можда су само један корак од истребљења. Међутим, мора се рећи да је процена популације „изузетно нетачна наука“, како каже билтен Monachus Guardian.

Да ли је стварно и сувише касно за помоћ? Који се напори улажу да би се медведице заштитиле?

Тешка битка

Медведица, то јест монах, вероватно је тако названа због тога што је карактеристична боја њеног крзна слична боји одеће неких религиозних редова. Углавном живи међу неприступачним гребенима и у морским пећинама острва Северни Споради у Егејском мору. Мање групе се могу наћи дуж обала северозападне Африке и португалског острва Дезертас. Медведица спада међу највеће фоке, јер може бити дугачка три метра и тешка скоро 275 килограма.

Има крушколику главу прекривену сребрнастим крзном, црне очи, њушку с великим ноздрвама, мајушне отворе за уши, танке бркове окренуте надоле и пуно подбрадака. Тело је прекривено кратком црном или чоколаднобраон длаком са светлијим нијансама на доњој страни. Међутим, младунци имају дугу тамну длаку на леђима и белу мрљу на трбуху.

Борбу медведице за опстанак омета то што се споро размножава. Женке рађају једно младунче годишње. Што је још горе, не рађају све одрасле женке сваке године.

Али, проблем није само у ниској стопи размножавања. Др Денис Тони, управник Њујоршког акваријума за заштиту дивљих животиња, каже: „Средоземне медведице се споро размножавају, али и обични туљан има исту стопу размножавања, па није угрожен. Дакле, сигурно  постоје други фактори због којих оне нестају.“

Под нападом

Замислите колика би била штета када би вам ватра захватила дом. Све што имате — намештај, гардероба, драгоцености и успомене — све би било изгубљено. Живот би вам се драстично променио. Управо то се десило с домом средоземне медведице. Загађење, туризам, индустрија и друге човекове активности довеле су до уништења великог дела природног станишта ове фоке.

Осим тога, залиха хране коју једе медведица смањена је због прекомерног ловљења рибе. Зоолог др Сузан Кенеди-Стоскопф каже: „Када нема ловине за фоке, то значи да оне морају потрошити више енергије да би се нахраниле.“ Тако медведице нису претрпеле само озбиљан губитак у свом станишту — у свом дому — већ морају да се боре чак и да би се прехраниле!

Још једна последица прекомерног ловљења рибе јесте та да се фоке понекад уплету у мреже и удаве. Међутим, још чешће их убију сами рибари. Зашто? Зато што су фоке научиле како да уграбе храну из мреже, због чега их оштећују за улов. Тако се човек надмеће са животињом око све мањих залиха рибе. Ова неравноправна борба доводи медведицу близу истребљења.

Пошто је медведица скоро на врху ланца исхране у океану, неки научници указују да је овај морски сисар „врста индикатор“. То значи да ако с њом нешто није у реду, то је добар показатељ да ни остатак ланца исхране није у добром стању. Ако је то тако, онда се екосистему Медитерана не пише добро, јер је медведица најугроженија врста у Европи.

Да ли ће преживети?

Иронично је што су људи, који су највећа опасност за медитеранску медведицу, истовремено и они који је највише подупиру. За њену заштиту су основане приватне и државне агенције. Обезбеђена су јој подручја за уточиште. Обављају се бројна истраживања у природи да би се сазнало како да се помогне овим величанственим животињама.

Године 1988. основано је Хеленско друштво за проучавање и заштиту медитеранске медведице (MOm). Истраживачи из MOm-а редовно одлазе до места на којима живе медведице како би пратили њихово бројно стање и сакупили друге податке који би се употребили за њихову заштиту.

Користећи глисере, један тим чувара патролира заштићеним подручјима. Тај тим такође даје и информације и смернице  посетиоцима и рибарима који се крећу грчким морским националним парком „Алонис“, код групе острва Северни Споради. Када се пронађу болесне или повређене медведице, овај тим пружа сву неопходну ветеринарску негу као и превоз до MOm-овог рехабилитационог центра.

Центар за лечење и рехабилитацију медведица може да прими младунчад која су без родитеља или су болесна, односно повређена. Она се лече и пазе све док нису у стању да се сама брину о себи. Резултати за сада обећавају. Након година брзог опадања, популација медведица у Северним Спорадима показује прве знакове опоравка.

Да ли ће ови напори и даље бити успешни? Време ће показати. Међутим, јасно је да је потребно урадити много више да би ова угрожена врста преживела. Др Давид Вилд са Смитсонијског института рекао је за Пробудите се!: „Живот у мору, у начелу, није у добром стању. Проблем је у томе што ми заправо не знамо довољно о томе шта се тамо догађа, и сасвим сигурно још не знамо како да га заштитимо.“

[Оквир на 17. страни]

Рођаци у опасности

Медведице се могу пронаћи и у другим океанима у свету, али и те фоке су угрожене. Часопис National Geographic каже да је карипска медведица била „прва фока коју је Колумбо угледао у Новом свету. Пошто воле да буду близу обале, а могу се и експлоатисати, медведице су ускоро биле масовно убијане... Последња карипска медведица виђена је 1952.“

Подручје звано Плићаци Француске фрегате у Националном парку хавајских острва можда је последње уточиште за хавајске медведице. Међутим, преосталих 1 300 медведица „имају проблеме“, упркос великим напорима да им се помогне.

Од пролећа 1997, једна епидемија је збрисала око три четвртине од 270 медитеранских медведица које живе код мауританијске обале на западу Африке. Према извештају из часописа Science News, већина прегледаних медведица носиле су „делфински морбиливирус, вирус сличан оном који изазива штенећак код паса“.

[Слике на 16. страни]

Медведице имају много јединствених карактеристика, као што су крушколика глава и велике ноздрве

Основане су агенције за заштиту медведица

[Извор]

Panos Dendrinos/HSSPMS

[Слике на 17. страни]

Након година брзог опадања, популација медведица код Северних Спорада показује прве знакове опоравка

[Извори]

P. Dendrinos/MOm

D. Kanellos/MOm

[Слика на 17. страни]

Хавајске медведице

[Извор слике на 15. страни]

Panos Dendrinos/HSSPMS