Шта је интерстицијални циститис?
Шта је интерстицијални циститис?
ЈЕДНОСТАВНО речено, циститис је запаљење мокраћне бешике. Много је чешћи код жена него код мушкараца. Међутим, постоје многи облици циститиса, с различитим узрочницима.
Који су неки уобичајени симптоми? Веома учестала потреба за мокрењем, отежано мокрење, неугодан осећај приликом мокрења као што је пецкање. Али који су симптоми кад је у питању хронични интерстицијални циститис (IC)? Каква је разлика? a
Др Сузан Кеј, стручњак на том пољу, потврђује: „IC је веома тешко утврдити, а још теже лечити.“ Она још каже да ова болест „може значити многе године патње. IC је страшно болан, дуготрајан проблем који мења начин живота и може трајати деценијама.“ Нажалост, многи лекари не успеју ни након дужег времена да препознају ову болест и индиректно указују да је сав проблем у глави пацијента. Па ипак, као што то један лекар наводи, „потврдити симптоме пацијента успостављањем дијагнозе IC-а често има терапеутско дејство“.
Један извештај наводи да преко 700 000 људи у Сједињеним Државама има IC, „што је за 50 посто више од претходног извештаја“. Сада се разумело да је код неких мушкараца можда утврђено да имају проблема с простатом, а у ствари имају IC. Ова болест, наравно, индиректно погађа много људи — нарочито блиске рођаке и друге који живе с пацијентима који скоро константно осећају бол. Очигледно је да ова болест смањује ефикасност болесника и у кући и на послу. У ствари многи морају да престану да раде. Сексуални односи такође могу бити веома болни за пацијента.
Пошто још увек не постоји лек, сви напори лекара су усмерени на ублажавање болних симптома. Који су неки облици лечења?
Само олакшање, не и лек
Др Гранам Сант, који ради на медицинском факултету Тафтс и у Новоенглеском медицинском центру, предложио је примарно лечење где се користе антихистамини, трициклични антидепресиви или пентозни полисулфати који се узимају орално. b
Неки лекари препоручују хидродистензију која је описана у претходном чланку. Сваки третман може пружити олакшање на неколико месеци можда чак и на годину дана. Затим постоји интрабешична (унутар бешике) диметил-сулфоксидна (DSMO) терапија. DSMO, коју је одобрила Управа за храну и лекове САД, може смањити симптоме чак до две године. Међутим, уролог др Кенет Питерс је резервисан што се тиче овог лечења, пошто оно може проузроковати јако згрушавање крви и друге проблеме.
Један облик лечења који је недавно у својим пробним студијама употребио др Питерс укључује интрабешично коришћење бе-се-жеа (Bacillus Calmette-Guerin). „Бе-се-же је ослабљена врста бактерије туберкулозе“, пише он. Показало се да она јача имунолошки систем. Један детаљни експеримент је показао да је у 60 посто случајева реакција била повољна. Код пацијената се пратио напредак више од две године. С каквим резултатима? Др Питерс каже да се код 90 посто оних код којих је било повољно реаговање на ово лечење „и даље поправља клиничко стање што се тиче бола, а и учесталости симптома“.
Неким пацијентима лек елмирон пружа олакшање. Према речима др Рејмонда Харма, овај лек „стварно доприноси томе да се обложи слузница бешике“. Иако је потребно одређено време, један пацијент је рекао: ’Уз елмирон ми је лакше да живим са обољењем бешике.‘
Још једна врста лека који је у експерименталној употреби јесте цистистат, то јест хијалуронска киселина. „Овај лек директно одлази у бешику и сматра се да подстиче обнављање оштећене GAG [глукозаминогликане] слузнице бешике... Сада су [1998.] у САД почели клинички експерименти. Ефикасност лека је засада непозната.“ Коришћење овог лека је одобрено у Европи, али у САД још увек није.
Бет Гец, виша медицинска сестра и вођа једне групе за пружање подршке пацијентима који болују од IC-а, написала је: „Понекад пацијенти нису вољни да питају лекаре за друге могућности лечења... јер мисле да би тиме можда сугерисали како уобичајена нега коју примају није одговарајућа. Данас многи уролози који лече пацијенте од IC-а имају поверења у различите приступе, укључујући и алтернативна лечења, све дотле док та лечења не изложе пацијента некој опасности.“
Упућивање на неку клинику за ублажавање бола јесте један другачији приступ онима који имају хронични бол у карлици. Лечења могу да укључују транскутану електричну нервну стимулацију, која је описана у претходном чланку; блокаду нерава; акупунктуру; саветовање с психологом и програме за рехабилитацију.
Пробудите се! је разговарао с др Питерсом, који је раније цитиран, о проблемима пацијената који морају да мокре 40-50 пута дневно. Он је препоручио коришћење сакралног нервног стимулатора помоћу којег се одласци у тоалет смањују на око шест пута дневно. Пацијент користи један мали апарат који се у Сједињеним Државама зове систем за Интерстим терапију. Он се уграђује у стомак одакле шаље благе електричне импулсе до сакралног нерва који контролише бешику.
Операција, која се сматра последњим решењем, не гарантује успех. „Резултати операције бешике због IC-а су различити“, каже др Сант. „Многи пацијенти који су се подвргли одстрањењу бешике и даље осећају бол изнад стидне кости и у карличном делу, чак и након операције.“ Зато стручњаци саветују да се не жури са операцијом којом би се отклонила бешика, осим у крајњем случају и после пажљивог разматрања.
Наде за будућност
Удружење за лечење интерстицијалног циститиса у Роквилу (Мериленд, САД) наводи: „Премда је мала вероватноћа да ће истраживачи пронаћи један једини лек који ће помоћи свим пацијентима са IC-ом, велика је вероватноћа да ће се све већем броју пацијената помоћи путем развијања нових дијагностичких техника, нових могућности лечења и нових комбинација лечења. Када се једном јасно разуме који је узрочник (или узрочници) IC-а, бићемо много ближе проналажењу лека (или лекова).“ Милиони људи широм света биће срећни да то чују!
[Фусноте]
a Други облик IC-а је гнојни IC, такође познат као Ханерзов циститис. Он се препознаје по гризлицама или чиревима који захватају све слојеве зида бешике.
b Пробудите се! не даје предност ниједној врсти лечења о којој се овде говори. У сваком случају вам препоручујемо да се о избору лечења и лекова консултујете са својим лекарем. Пробудите се! настоји да информише читаоца о медицинским могућностима које су доступне, према речима лекара и других стручњака.
[Оквир на 21. страни]
Емоционална подршка
Стручњаци кажу да емоционална подршка породице, пријатеља и других који болују од IC-а у великој мери помаже пацијентима са IC-ом да се боре са овим обољењем. Пацијенти који истражују о својој болести и занимају се за своју негу боље се осећају.
[Оквир на 22. страни]
Храна коју треба избегавати
Премда не постоји научно-клинички потврђен доказ којим би се исхрана повезивала са IC-ом, многи лекари и пацијенти су запазили да извесна веза постоји. Др Кенет Питерс, уролог, каже да су неки пацијенти осетљиви на извесну храну и да свако од њих треба да одреди која им храна погоршава симптоме. Он саветује да се избаци кофеин и алкохол из употребе. Изгледа да су и парадајз и агруми исто штетни за пацијента са IC-ом. Међутим, важно је да пацијент сачува разноврсну и уравнотежену исхрану. Неки пацијенти са IC-ом кажу да имају најмање проблема с пиринчем, кромпиром, тестом, поврћем, месом и пилетином. Такође, када пије доста воде пацијент разблажује киселину која се налази у мокраћи и тако смањује иритирање зида бешике.
Списак одређене хране коју би требало избегавати:
Авокадо
Ананас
Аспартам
Банане
Боб
Боровница/сок
Брескве
Газирана пића
Грожђе
Диње
Дуван
Зачињена храна
Јабуке
Јагоде
Јогурт
Кавијар
Кајсије
Кељ
Кисела теста
Конзервирана говедина
Лешници
Лимунска киселина
Лук
Мајонез
Нар
Нектарине
Нитрати/нитрити
Павлака
Пасуљ
Преливи за салате
Прерађевине од меса/рибе
Ражани хлеб
Сарделе
Сахарин
Сирће
Слабо хранљива храна
Сос од соје
Стари сир
Тофу
Чај
Чоколада
Џигерица
Шљиве
[Извор]
Urologic Nursing, April 2000, Volume 20, Number 2