Изузетна својства нашег Сунца

ДОК читате овај чланак, Сунце је већ изнад наших глава или сте уверени да ће се ускоро подићи. Да ли је то важно? Јесте, јер без сунчевог сјаја билиони живих бића једноставно не би постојали — па ни ви. Нестала би сва она разноликост живота распоређена у милионима врста, почев од једноћелијских бактерија па све до дивовских китова.

Тачно је да отприлике тек половина милијардитог дела сунчеве енергије стиже до наше планете. Међутим, чак и тих само неколико „мрвица“ с тог соларног „стола“ довољно је да храни и подржава живот на Земљи. И не само то већ кад би се та мајушна трунка енергије која стиже могла ефикасно искористити, лако би се удовољило потребама савременог друштва за енергијом, чак би и претекло.

Већина књига о астрономији каже да је наше Сунце једна сасвим обична звезда, „уобичајено небеско тело“. Али, да ли је Сунце у сваком аспекту „уобичајено небеско тело“? Гиљермо Гонзалес, астроном са Универзитета Вашингтон у Сијетлу, каже да је наше Сунце изузетно. Да ли то треба да утиче на потрагу за животом на другим планетама? Гонзалес одговара: „Постоји далеко мање звезда које би биле у стању подржавати интелигентан живот, него што то људи мисле.“ Такође каже: „Ако астрономи не ограниче своју потрагу на оне звезде које су исто тако изузетне као наше Сунце, узалуд ће траћити време.“

Шта је то што наше Сунце чини тако подесним за подржавање живота? Док осматрамо чињенице, имајмо на уму да су многе поставке у физици свемира у суштини теоретске.

Занимљиве особине

● Засебна звезда. Астрономи процењују да се 85 посто звезда у близини Сунца налази у групама од по две или више звезда које круже једна око друге. Такве звезде су међусобно везане гравитационим силама.

Међутим, Сунце је засебна звезда. „То што је Сунце засебна звезда, дакле, изгледа прилично неуобичајено“, пише астроном Кенет  Ј. Х. Филипс, у својој књизи Guide to the Sun. Та особина Сунца омогућује Земљи стабилнију орбиту, што опет ствара услове који доприносе животу на овој планети, каже Гонзалес.

● Масивна звезда. Још једна повезана карактеристика Сунца, по Гонзалесу, јесте „да се налази међу 10 посто најмасивнијих звезда у суседству“, извештава часопис New Scientist. Филипс примећује: „Сунце представља 99,87% масе целог Сунчевог система, и тако гравитационо контролише сва небеска тела у оквиру свог система.“

Ова карактеристика омогућује да Земља буде релативно далеко од Сунца — 150 милиона километара — а да се још увек не може одвојити од њега. Ова сразмерно велика удаљеност штити живот на Земљи да га Сунце не спржи.

● Тешки елементи. Гонзалес запажа да се Сунце састоји од 50 посто више тешких елемената — угљеника, азота, кисеоника, магнезијума, силицијума и гвожђа — него што је то случај код других звезда његове старости и врсте. У томе, наше Сунце одудара од својих вршњака. „Заступљеност тешких елемената у Сунцу је врло мала“, каже Филипс, „али код неких звезда... још је мања.“ У ствари, звезде које имају тешке елементе колико и наше Сунце припадају засебној категорији званој Популација 1.

Какве то везе има с постојањем живота на Земљи? Па, тешки елементи су неопходни за подржавање живота, али су ретки и сачињавају мање од 1 постотка свемира. Међутим, наша Земља се састоји скоро у потпуности од тешких елемената. Зашто? Зато што, кажу астрономи, Земља кружи око једне тако необичне матичне звезде — нашег Сунца.

● Мање елиптична орбита. Још једна предност проистиче из тога што је Сунце звезда из Популације 1. „Звезде  из Популације 1 углавном имају скоро кружну орбиту у односу на центар галаксије“, каже књига Guide to the Sun. Сунчева орбита је мање елиптична него што су то орбите других звезда његове старости и врсте. Зашто би то утицало на постојање живота за Земљи? Зато што кружна орбита Сунца не дозвољава да Сунце зађе у унутрашњост галаксије, коју често посећују супернове (звезде које експлодирају).

● Промене у сјају. Ево још једне интересантне чињенице о звезди нашег Сунчевог система. У поређењу са сличним звездама, Сунце има знатно мање промена у сјају. Другим речима, његов сјај је стабилнији и равномернији.

Таква релативно стабилна производња светлости од непроцењивог је значаја за живот на Земљи. „Само наше присуство на планети“, каже научни историчар Карл Хуфбауер, „јесте доказ да је сунчев сјај један од стабилнијих еколошких чинилаца.“

● Нагиб орбите. Сунчева орбита је малчице нагнута у односу на галактичку раван Млечног пута. То значи да је угао између равни орбите Сунца и равни наше галаксије веома мали. Како се то позитивно одражава на живот на Земљи?

Далеко изван граница нашег Сунчевог система, окружује нас огроман сферни резервоар комета, звани Ортов облак. a Претпоставимо да је нагиб сунчеве орбите у односу на галактичку раван већи. Тада би Сунце нагло пролазило кроз раван наше галаксије, што би могло ускомешати Ортов облак. Какве би биле последице? Земљу би бомбардовале катастрофалне кише комета, кажу астрономи.

Шта нам откривају помрачења Сунца?

У нашем Сунчевом систему има најмање 60 месеца. Они круже око седам од укупно девет планета у систему. Изгледа да је Земља једина планета која може да искуси спектакл тоталног помрачења. Зашто је то тако?

 Помрачење Сунца се дешава кад се Месец нађе између Сунца и Земље. Да би дошло до потпуног преклапања, привидне величине Сунца и Месеца треба да буду приближно исте како би Месец скоро потпуно заклонио Сунце. И управо то се и дешава! Иако је Сунце у пречнику 400 пута веће од Месеца, оно је такође скоро 400 пута удаљеније од Земље него Месец.

Али удаљеност Земље од Сунца — а тиме и привидна величина Сунца — није просто само један услов за настанак потпуног помрачења. Она је такође важан предуслов за постојање живота на Земљи. „Да смо мало ближе или мало даље од Сунца“, каже Гонзалес, „Земља би била или превише топла или превише хладна, и због тога неприкладна за живот.“

Ни ово није све. Земљин изузетно велики месец подржава живот на овој планети јер његова гравитација спречава да се земља сувише тетура док се окреће око своје осе. Такво тетурање би изазвало силовите и катастрофалне промене у клими. Зато, да би живот на Земљи постојао, потребна је прецизна комбинација Месеца праве величине и праве удаљености између Сунца и Земље — поред свих осталих разматрања у вези с природом Сунца. Колике су шансе да је све ово случајност?

Случајност?

Рецимо да одвезете своја кола код обученог и вештог стручњака да вам подеси мотор. Он се марљиво лати посла и ви на крају видите да је све намештено. Шта мислите како би реаговао ако бисте касније инсистирали на томе да је прецизно подешавање вашег мотора резултат чисте случајности?

Исто питање се може поставити и у вези са изузетном природом нашег Сунца. Неки научници би желели да верујете како је састав нашег Сунца, његова орбита, удаљеност од Земље, и друге његове карактеристике све само срећна случајност. Да ли је то логично? Мислите ли да је то разуман закључак?

Баш као што мајсторски калибрисано моторно возило открива нешто о обучености и вештини тог стручњака, тако нам и наше Сунце међу осталим небеским телима нешто открива. Изузетне особине наше матичне звезде које омогућавају живот на Земљи, јасно говоре о томе да је та звезда ручни рад интелигентног и моћног Дизајнера и Створитеља. Апостол Павле се овако изразио о томе: „Његова невидљива својства јасно се виде од стварања света наовамо, будући да се запажају по ономе што је начињено, наиме његова вечна моћ и Божанство“ (Римљанима 1:20).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 17. страни]

Тек половина милијардитог дела сунчеве енергије стиже до наше планете

[Слика на 16. страни]

Сунчеве протуберанце, попут ове, нису угрозиле живот на Земљи

[Извор]

Стране 2, 15 и 16: NASA photo

[Слика на 17. страни]

Случајност? Подударност у величини Сунца и Месеца омогућава спектакуларна помрачење

[Слика на 18. страни]

Кад би Сунчева орбита била другачија, катастрофална киша комета бомбардовала би Земљу