Пређи на садржај

Пређи на садржај

Каква је будућност контроле наоружања?

Каква је будућност контроле наоружања?

Каква је будућност контроле наоружања?

ТОКОМ недавних година, владе широм света разматрале су начине на које би могле да се боре против илегалне трговине ручним наоружањем. Ово је осматрала и Генерална скупштина Уједињених нација. Припремљени су извештаји, изнесене су препоруке и усвојене су резолуције. Међутим, критике истичу да усредсређивање искључиво на црну берзу значи да највећи трговци оружјем — саме владе — нису под надзором.

У ствари, линија између легалне и илегалне трговине оружјем није јасна. Многа илегална оружја некада су легално продавана. Оружје које је првобитно продато војсци или полицији често је било украдено и пребачено на црну берзу. Осим тога, није необично да се оружје препрода некоме другом без знања или дозволе првобитног продавца. Један чланак у журналу Arms Control Today износи: „Нарочито ће националне владе морати да иду даље од сопствене подршке увођењу строжих мера против илегалне трговине лаким наоружањем и испитају сопствену улогу у текућој легалној трговини оружјем.“ Иако се многи надају да ће државе на крају бити строже с обзиром на трговину ручним наоружањем, један новинар је запазио: „С пет сталних чланица Савета [безбедности Уједињених нација] које су саме одговорне за више од 80% трговине наоружањем у свету, не би требало да одушевљено очекујемо ту акцију.“

То што још повећава проблем контролисања протока ручног и лаког наоружања јесте да се такво наоружање релативно лако производи. Док је производња сложеног наоружања попут тенкова, авиона и ратних бродова ограничена на само десетак земаља, лако наоружање производи преко 300 произвођача у око 50 земаља. Велики и растући број произвођача ватреног оружја не само што повећава арсенале земаља већ такође и повећава могућности да се оружјем снабдеју народна војска, побуњеничке групе или криминалне организације.

Питања о којима се жучно расправља

До сада је већи део наше пажње био усмерен на употребу ручног наоружања у ратом опустошеним државама. Ипак, о питању контроле наоружања жучно се расправља у релативно стабилним државама где нема рата. Они који се залажу за законе о строгој контроли наоружања тврде да више оружја води до више убистава. Они тврде да је у Сједињеним Државама, где контроле нису строге и где ватреног оружја има у обиљу, висока и стопа убистава по глави становника, а у Енглеској, где је строга контрола наоружања, стопа је ниска. Противници доношења закона о контроли наоружања брзо аргументују да у Швајцарској већина људи има лак приступ оружју, али је стопа убистава ниска.

Да би ствари биле још компликованије, студије указују да је у Сједињеним Државама стопа убистава хладним оружјем већа од укупне стопе убистава у многим европским земљама. Ипак, постоје и друге земље у којима је стопа убистава почињених хладним оружјем већа од укупне стопе убистава у Сједињеним Државама.

Уобичајено је да се употребљавају, а и злоупотребљавају, статистички подаци да би се подупрло извесно гледиште. И када је реч о контроли наоружања, изгледа да за сваки аргумент постоји на изглед веродостојан противаргумент. Питања су сложена. Међутим, стручњаци се углавном слажу да на стопу убистава и на криминал уопште, не утиче само поседовање оружја већ и многи други чиниоци.

Моћно Национално стрељачко удружење у Сједињеним Државама често запажа: „Оружје не убија људе; то чине људи.“ Према овом гледишту, пушка, иако обликована да убије, не убија сама од себе. Неко треба да повуче обарач, намерно или ненамерно. Наравно, неко би тврдио да оружје олакшава да се људи међусобно убијају.

Од мачева ковати раонике

Према Библији, проблем што људи убијају једни друге неће бити решен самим уклањањем оружја из руку оних који намеравају да убију. Криминал је друштвени проблем, а не једноставно проблем оружја. Право решење лежи у промени ставова и нарави самих људи. Пророк Исаија је био надахнут да напише: „Он ће бити народима судија, одабраник многих народа. Од мачева својих коваће раонике и српове од копаља својих; неће више народ мач на народ вадити нити ће се више боју учити“ (Исаија 2:4).

То није толико невероватно као што неки мисле. Исаијино пророчанство се данас испуњава међу правим хришћанима широм света. То што они симболично претварају оружја у мирнодопско оруђе одражава њихову дубоку унутрашњу жељу да угоде Богу и да живе у миру с другима. С временом ће под владавином Божјег Краљевства свако на земљи живети у потпуном миру и сигурности (Михеј 4:3, 4). Оружје више неће убијати људе. Људи више неће убијати једни друге. Оружје ће бити ван употребе.

[Слике на 10. страни]

„Од мачева својих коваће раонике“