Лако наоружање, тешки проблеми

ДЕЦЕНИЈАМА су се разговори о контроли наоружања усредсређивали на нуклеарно оружје. То и није изненађујуће пошто једна једина атомска бомба може да уништи цео град. Ипак, за разлику од ручног наоружања, ова неизмерно моћна оружја нису се користила у рату више од 50 година.

Један уважени војни историчар Џон Киган пише: „Нуклеарно оружје није никога убило још од 9. августа 1945. Педесет милиона оних који су отада страдали у рату, углавном су убијени јефтиним, масовно произведеним оружјем и малокалибарском муницијом, што је коштало нешто више од радио-транзистора и џепних батерија које су у истом том периоду преплавиле свет. Пошто је јефтино наоружање у веома малој мери утицало на живот у развијеним земљама, осим извесних подручја где цветају трговина дрогом и политички терор, становништво богатих земаља теже препознаје ужас коју је ова врста загађења донела са собом.“

Нико не зна колико је тачно ручног и лаког наоружања у оптицају, али стручњаци процењују да је војсци намењено око 500 милиона комада ватреног оружја. Осим тога, обични грађани поседују на десетине милиона цивилних врста пушака и  пиштоља. Надаље, сваке године се произведе ново оружје и изнесе на тржиште.

Омиљено наоружање

Зашто је у недавним ратовима ручно наоружање постало тако омиљено? Један од разлога јесте веза између сукоба и сиромаштва. Већина ратова током 1990-их водила се у сиромашним земљама — исувише сиромашним да би могле да купе сложене системе наоружања. Ручно наоружање и лако наоружање прилично је јефтино. На пример, за 50 милиона долара, колико отприлике кошта само један савремени ловачки авион, може да се опреми војска са 200 000 јуришних пушака.

Понекад ручно наоружање и лако наоружање бива далеко јефтиније. Војске које смањују број у људству једноставно поклоне на десетине милиона овог оружја или их преносе с места једног сукоба на друго. У неким земљама има тако пуно јуришних пушака да се продају за само шест долара или могу да се трампе за једну козу, кокошку или врећу старе одеће.

Ипак, осим ниске цене и доступности, постоје и други разлози због којих је ручно наоружање толико популарно. Оно је смртоносно. Једна једина брзометна јуришна пушка може испалити на стотине метака у минути. Такође су лаке за руковање и одржавање. Дете од десет година може бити поучено како да расклопи и склопи обичну јуришну пушку. Оно може такође брзо научити да нишани и пуца том пушком у гомилу људи.

Још један разлог за популарност пушака је тај што су чврсте и годинама употребљиве. Пушке као што су АК-47 и М16, које су користили војници у Вијетнамском рату, још увек се користе у данашњим ратовима. Неке пушке које се користе у Африци датирају чак из Првог светског рата. Осим тога, пушке је лако транспортовати и сакрити. Један товарни коњ може пренети десетак пушака некој паравојној формацији која се налази у густој џунгли или на некој удаљеној планини. А колона коња може да пренесе довољно пушака да би се наоружала цела једна мања војска.

Оружје, дрога и дијаманти

Глобална трговина оружјем је сложена ствар. Велике залихе оружја се легално преносе из једне у другу земљу. Након Хладног рата, смањиле су се и војске Истока и војске Запада, а владе су поклониле или продале вишак опреме пријатељима и савезницима. Према једном писцу при Истраживачком  институту за мир у Ослу (Норвешка), само су Уједињене нације од 1995. поклониле више од 300 000 пушака, пиштоља, митраљеза и бацача граната. Ишло се линијом да је јефтиније поклонити оружје него га расклопити или ускладиштити и чувати. Неки аналитичари процењују да сваке године на легалан начин преко граница пређе ручно и лако наоружање у вредности од три милијарде долара.

Међутим, илегална трговина може бити много већа. Оружје с црне берзе обично треба да се купи. У неким ратовима у Африци, паравојне групе купиле су ручно и лако наоружање у вредности од више стотина милиона долара, не новцем, већ дијамантима отетим с подручја где се ископавају. Часопис The New York Times је коментарисао: „Тамо где су владе коруптивне, побуњеници су немилосрдни а границе порозне... Светлуцаво камење је постало узрок ропског рада, убистава, черечења људи, масовног бескућништва и свеобухватног економског колапса.“ Како је иронично што се драго камење мењано за јуришне пушке касније може купити у некој елегантној јувелирској радњи као скупоцени симбол вечне љубави!

Оружје је такође повезано са илегалном трговином дрогом. Није ништа необично да криминалне организације користе исте путеве да би кријумчариле дрогу у једном смеру док то чине са оружјем у другом. Оружје је стога малтене постало новац у размени за дрогу.

Након што ратно наоружање занеми

Када се заврши рат, оружје које је коришћено често пада у руке криминалаца. Осмотрите шта се догодило у једној јужноафричкој земљи која је доживела промену из политички мотивисаног насиља у криминално насиље. Политичко насиље је за само три године однело око 10 000 живота. Када се тај конфликт завршио, наступило је криминално насиље. Конкуренција међу таксистима довела је до „такси ратова“, у којима су се унајмљивале силеџије које би пуцале на пролазнике и возаче ривалских компанија. У све више случајева јуришне пушке су се користиле у пљачкама и другим криминалним делатностима. Током једне недавне године број убистава почињених ватреним оружјем досегао је број од 11 000, што је у свету друга највећа стопа убистава за земље које нису у рату.

Само сазнање да су криминалци наоружани и да су опасни рађа страх и несигурност. У многим земљама у развоју богати  живе у дословним тврђавама, окружени зидовима и електричним оградама које се даноноћно чувају. Становници земаља у развоју такође примењују мере предострожности. То важи чак и на местима где није било грађанских сукоба.

Дакле, како у земљама где је рат тако и у земљама где је „мир“, оружје доприноси нестабилности. Ниједан човек не може потпуно сагледати смртоносно дејство оружја; нити можемо сачинити списак мртвих, рањених, ожалошћених и свих оних чији је живот уништен. Ипак, знамо да је свет преплављен оружјем и да му број и даље расте. Све је више гласова за то да се нешто учини. Али шта може да се учини? И шта ће се учинити? То су питања која ћемо осмотрити у наредном чланку.

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

Бивши ратник се осећа „прилично глупо“

Један дечак који је био војник и борио се у истом рату који је створио избеглице од народа о којем је било речи у првом чланку, изненада је постао беспослен и сиромашан у граду за који је помогао да буде освојен. Он је са огорчењем говорио о томе да је видео сина свог вође како се воза по граду скупоценим мотоциклом, а бивши ратни заповедници се отимају за моћ и углед. „Када размишљам о оних пет година које сам провео у жбуњу, када сам убијао људе и био другима на нишану, осећам се прилично глупо“, рекао је овај ратник. „ Животи су пали за људе који се сутра неће сећати тога како су доспели до места на коме се сада налазе.“

[Извор]

COVER and page 7: Boy soldier: Nanzer/Sipa Press

[Оквир⁄Слика на 8. страни]

„Нема сакривања“

Савремена јуришна пушка, иако је смртоносна, има своја ограничења. Она испаљује само метке. Она не може да убије људе који су сакривени иза јаких зидова или барикада. У ратној паници, војникова мета није мирна. Ако се пушка држи у руци, чак и под идеалним условима, она је прецизна само до 450 метара.

Војска САД има решење за такве „проблеме“ — нова, високотехнолошка, вишенаменска пушка, названа Објективно индивидуално борбено оружје (OICW). OICW је довољно лагано да га носи један војник, и испаљиваће не само метке већ и 20-милиметарска експлозивна зрна — гранате. Још једно његово јединствено својство: може да убије непријатеље који се крију иза барикада. Све што војник треба да учини јесте да нанишани пушком тачку непосредно изнад или поред одређене мете. Ова пушка аутоматски одређује раздаљину до изабране мете и унапред програмира један мали електронски упаљач на гранати тако да ће експлодирати тачно на одговарајућој раздаљини, засипајући жртву шрапнелом који пробија панцир. „Њене јединствене могућности омогућиће трупама САД да дословце пуцају иза ћошкова“, рекао је представник компаније која ради на овом оружју. Инфрацрвени нишан омогућиће да ово оружје и у мраку делотворно функционише.

Од овог оружја „нема сакривања“, хвалишу се његови творци који такође тврде да ће ово оружје бити пет пута убојитије од М16 и од бацача граната М203 и то на удаљености већој и до два пута. Војници који је користе не треба да брину због мете која се помера; потребно је само да погледају кроз визир и повуку обарач како би испалили рафал метака и граната. Ако се развој настави према плану, прва војна јединица биће опремљена OICW-ом до 2007. године.

Међутим, критичари постављају питања: како ће се ово оружје користити када војници буду патролирали густо насељеним крајем где су непријатељски војници вероватно помешани с недужним цивилима? Шта ће се догодити ако се OICW прода војскама широм света које то оружје могу окренути против сопственог народа? И, шта ће се догодити ако ово оружје доспе у руке терориста и криминалаца?

[Извор]

Alliant Techsystems

[Слике на 6. страни]

Ручно наоружање и лако наоружање често се трампи за дијаманте и дрогу