Поглед у свет

Ум утиче на срце

Душевни стрес повећава ризик од другог срчаног напада, примећује Tufts University Health & Nutrition Letter, али „постоји све више доказа да ум игра одређену улогу и у настанку срчаног обољења“. Недавне студије показују да су „људи склони гневу у скоро три пута већој опасности да доживе срчани напад или умру од срчаног обољења“, те да се „последице непријатељства изгледа почињу осећати релативно рано у животу“. Стрес оштећује срчани мишић и крвне судове који хране и окружују срце. Депресија може за преко 70 посто повећати ризик добијања срчаног напада или других срчаних обољења. Али кад неко има добру подршку своје средине — породице и пријатеља — последице депресије се могу смањити, кажу истраживачи.

Контроверзни „светац“

У септембру 2000. папа Јован Павле II прогласио је за свеца Пија IX (папу, 1846-78). У католичком дневном листу La Croix, француски историчар Рене Ремон споменуо је да је Пије IX донео „одлуке које шокирају еванђелски ум — као на пример да се одобри погубљење италијанских родољуба који су били осуђени на смрт због тога што су доводили у питање његову власт као поглавара Државе“. Назвавши тог папу-краља „последњим европским апсолутистичким монархом“, новине Le Monde су коментарисале о његовој нетолеранцији и посебно о његовој борби против „слободе савести, људских права и изједначења Јевреја с другима“. Те новине су додале да је Пије IX „осудио демократију, религиозну слободу и одвајање цркве од државе“ као и „слободу штампе, мисли и окупљања“. Управо је Пије IX отворио први ватикански сабор 1869, на коме је дефинисана доктрина о папиној непогрешивости у стварима вере и морала.

Марљиви копачи

Чилеански земљорадници морају да се боре с коруром, малим црним длакавим глодаром, који копа чак 600 метара дуге тунеле у површинском слоју тла. Њихов разгранати систем тунела недавно је био темељно проучен. Два зоолога, један са Есенског универзитета из Немачке и колега из Чилеа, потпуно су ископали дом једне колоније од 26 животиња. У спремиштима за храну нашли су 5 000 луковица, спремљених за сушни период. У том систему тунела била су и легла обложена травом и пластичним кесама. Међутим, ма како да су ти мали црни чупавци цакани и импресивни са својим упадљивим секутићима, за земљораднике су права мора. Стока често заврши са сломљеном ногом када нагази на тунел и пропадне унутра.

Невероватни коров звани маслачак

„Управитељи терена за голф и ситничави власници травњака куде [маслачак] као државног непријатеља број један“ и као „коров који не можеш истребити“, кажу новине The News из града Мексика. Ипак, маслачак је „једна од најздравијих биљака на свету“ и може много допринети вашем здрављу и исхрани. Богат витамином А и калијумом, маслачак је хранљивији од прокуле или спанаћа. Сви делови маслачка могу да се искористе. Младо лишће се може користити као зелен у салати или у скоро сваком рецепту где се тражи спанаћ; суво, пржено корење користи се за напитак сличан кафи; а цветови се могу употребити за вино. У прошлости се маслачак користио као средство за јачање и чишћење јетре, за чишћење крви и као благи диуретик. Маслачак је „једна од шест најзаступљенијих биљака у ормару кинеске медицине“, каже лист The News. А за оне који имају травњак или могу отићи на неки пашњак, маслачак је потпуно бесплатан.

Топљење у Андима

У задњих 67 година, неки глечери на перуанским Андима повукли су се за 850 до 1 500 метара, извештавају новине El Comercio из Лиме. Према студијама француског глациолога Анотана Еруа, за само нешто више од 20 година, отопљени лед је формирао преко 70 нових језера — од којих ће се многа вероватно прелити и провалити своје природне бране. Нестајање глечерског леда и снега значи смањење количине свеже воде која се користи на фармама, у системима за наводњавање и за хидроелектране.  Те залихе воде такође су главни извор пијаће воде за три латиноамеричке престонице: Лиму у Перуу, Кито у Еквадору и Ла Паз у Боливији. El Comercio пита: „Можете ли замислити шта би се десило када би нестало тих наслага снега и леда?“ Еру указује да су међу главним узроцима овог проблема климатске промене везане за феномен Ел Ниња.

„Синдром наглог богаћења“

„Број милионера у Сједињеним Државама и Канади је од 1997. порастао за скоро 40 посто, и данас износи 2,5 милиона“, кажу канадске новине National Post. Ове новине су такође приметиле да хај-тек свет доноси велико богатство многим младим људима. Ипак, према психологу др Стивену Голдбарту, неки не успевају да се успешно носе са својим наглим богаћењем. „Оно може да им уништи живот, разори породице и наведе их на деструктивно понашање. Новац не доноси увек мир и задовољство“, рекао је Голдбарт. Према неким психолозима, хај-тек свет је створио „једну нову болест — синдром наглог богаћења“, који се манифестује тешком депресијом, нападима панике и несаницом. Као што је речено у Post-у, „неки нови богаташи осећају кривицу зато што имају толико новца и сматрају да немају право на њега или да га нису заслужили“. Други постају параноични и плаше се да ће бити искоришћени. Др Голдбарт препоручује да се несрећни богаташи укључе у друштвени живот, а не да само пишу чекове за добротворне организације.

Претерана употреба антибиотика

„Честа упозорења здравствених радника на претерану употребу антибиотика наилазе на глуве уши“, пише часопис New Scientist. „Анкета спроведена међу 10 000 људи у девет америчких држава открила је да њих 32 посто још увек верује да се прехлада може излечити антибиотицима, 27 посто мисли да ће узимањем антибиотика у току прехладе спречити да се озбиљније разболе, док 48 посто очекује да ће им доктор преписати антибиотике ако му се обрате са симптомима прехладе.“ Међутим, антибиотици не делују на вирусне инфекције, као што су прехладе. Они делују на бактеријске инфекције. Претерана употреба антибиотика сматра се једним од главних узрока болести које не реагују ни на какве лекове. (Видите Пробудите се! од 22. децембра 1998, страна 28.) Брајан Спрат са Оксфордског универзитета каже: „Треба да пронађемо неки бољи начин да исправно саопштимо ову поруку.“

Изванредна ледена буба

„У најновијем издању публикације Handbook of Insects појавиће се једна од првих објављених фотографија једне ретке и неухватљиве ’ледене бубе‘ која живи у Стеновитим планинама и деловима Русије“, извештава лондонски The Sunday Telegraph. Овај северни стеновити инсект преживљава на великим надморским висинама и храни се угинулим животињама или инсектима које носи ветар. Буба је жутомрка и има дуге пипке али нема крила, а млади донекле личе на неразвијену уволажу. Дугачка је највише 3 центиметра и припада једном реду инсеката који је откривен пре мање од 100 година. „Толико се успешно адаптирала на своју хладну средину да ће умрети од топлотног удара ако се стави на човечји длан“, објашњавају те новине. Др Џорџ Макгавин из Природњачког музеја при Оксфордском универзитету, аутор тог приручника, каже да је до сада идентификована једва петина инсеката на планети.

Чему кофеин у безалкохолним пићима?

„Ако кофеин не поправља укус безалкохолних пића, чему онда служи?“ пита часопис New Scientist. „Научници са Универзитета ’Џон Хопкинс‘ у Балтимору установили су да од 25 одраслих који пију колу, само је њих двоје могло да разликује кофеинизирано пиће од пића без кофеина.“ Ипак, у 70 посто од 15 милијарди лименки газираног пића које су Американци конзумирали у 1998, било је кофеина. Према једној ранијој студији, психофармаколог Роланд Грифитс и његове колеге „пронашли су доказе о симптомима одвикавања код деце којој је била ускраћена уобичајена количина кофеинизираних безалкохолних пића“. Грифитс тврди: „Они додају једну дрогу која ствара благу зависност, дрогу која је сигурно одговорна за то што људи пију пуно више безалкохолних слатких пића с кофеином него без кофеина.“