Чудеса нашег крвотока

ЗАМИСЛИТЕ кућу с водоводним инсталацијама толико сложеним да течне материје које туда протичу безбедно преносе храну, воду, кисеоник и отпадне материје. И не само то, цеви имају моћ да се регенеришу и да се умножавају у складу с променљивим потребама у кући. Како би то било бриљантно инжењерско решење!

Па ипак, „водоводне инсталације“ вашег тела чине још и више. Поред тога што помажу у регулисању телесне температуре, оне носе компликовани низ хормона, или хемијских гласника, као и моћна средства одбране. Читава та мрежа је такође мека и гипка, што омогућава ублажавање разних удара и прилагођавање деловима тела. Ниједан инжењер не би могао да конструише такав систем, па ипак, наш Створитељ је учинио управо то када је у људском телу створио систем вена, артерија и капилара.

Главне компоненте

Људски крвоток се у ствари састоји од два система која раде заједно. Један је кардиоваскуларни систем, у који спадају срце, крв и сви крвни судови. Други је лимфни систем који представља мрежу судова која из ткива враћа у крвоток вишак течности зване лимфа. Уколико би се крвни судови једне одрасле особе развукли од краја до краја, они би се протезали 100 000 километара и могли би да обавију земљу два и по пута! Овај тако дугачак систем преноси до милијарди ћелија спасоносну крв која сачињава око 8 посто телесне тежине.

Централа кардиоваскуларног система је наравно срце. Отприлике величине песнице, оно дневно пумпа најмање 9 500 литара крви кроз цело ваше тело — што је отприлике једнако подизању једне тоне на висину од око 10 метара свака 24 часа!

Кратко путовање кроз кардиоваскуларни систем

Којим путем крв креће? Почнимо с дезоксидисаном крвљу која стиже у срце путем две велике вене — горње (горе) и доње (доле) шупље вене. (Видите графички приказ.) Ове вене предају свој садржај првој срчаној комори, такозваној десној преткомори. Затим десна преткомора истискује крв у јачу комору, десну срчану комору. Одатле  крв одлази у плућа преко плућног стабла и две плућне артерије — а оне су једине артерије које носе дезоксидисану крв коју обично преносе вене.

Док је у плућима, крв ослобађа угљен-диоксид, а апсорбује кисеоник. Онда тече до леве срчане преткоморе кроз четири плућне вене — једине вене које носе крв богату кисеоником. Лева преткомора се празни у најснажнију срчану комору, леву комору, која пумпа крв пуну кисеоника у аорту и у тело. Две преткоморе се скупљају, а затим и коморе, и тако из два корака настаје један откуцај срца. Четири унутрашња залиска засигуравају једносмеран проток крви кроз срце.

Пошто мора да пумпа крв до свих делова тела, много развијенија лева комора има око шест пута већу снагу од десне коморе. Притисак који тако настаје могао би лако да доведе до анеуризма (отока или проширења у артеријским зидовима) или чак до потенцијално смртоносног излива крви у мозак, да није генијалног механизма за апсорбовање наглог повећања притиска.

Еластичне артерије

Највећа артерија у вашем телу, аорта, и њене главне гране формирају „еластичне артерије“. Њихов лумен, то јест унутрашња шупљина је велика те омогућава да крв лако протиче. Такође имају дебеле, мишићаве зидове проткане концентричним листићима еластина, протеина сличног гуми. Када лева комора пумпа крв у те артерије, оне се шире, то јест набрекну и апсорбују висок притисак те терају крв ка следећој групи артерија, мишићним, то јест спроводним артеријама, које такође имају еластина у својим зидовима. Захваљујући  овом задивљујућем дизајну, крвни притисак остаје стабилан и кад дође до сићушних капилара. a

Спроводне артерије су пречника од 1 центиметра до 0,3 милиметра. Ширењем односно сужавањем, чиме управљају посебна нервна влакна, ови судови помажу у регулисању протока крви, чинећи тако крвоток изузетно динамичним системом. У случају трауме или узнемиравајућег сигнала, примера ради, сензори притиска у зидовима артерија сигнализирају мозгу, који даље шаље сигнале одговарајућим артеријама да смање проток крви мање важним подручјима као што је кожа и скрену га ка виталним органима. Часопис New Scientist каже: „Ваше артерије могу да ’осете‘ кад крв протиче и да реагују.“ Зар је онда икакво чудо што се за те артерије каже да су „паметне цевчице“?

Кад крв напусти и најмање артерије — артериоле — њихов притисак је стабилан и то око 35 милиметара живине скале. Стабилан, низак притисак је овде битан, зато што се артериоле спајају с најмањим крвним судовима, капиларима.

Црвена крвна зрнца у колони по један

Капилари који су пречника осам до десет микрометара (милионити део метра) толико су танани да црвена крвна зрнца пролазе у колони по један. Иако се зидови капилара састоје од само једног слоја ћелија, они ипак преносе хранљиве састојке (који се налазе у плазми, житком делу крви) и кисеоник (који преносе црвена крвна зрнца) до околног ткива. У исто време се угљен-диоксид и друге отпадне материје сливају из тог ткива назад у капиларе  како би се избацили. Путем сфинктера, мишића налик омчи, капилари такође могу да регулишу колико крви протиче кроз њих у зависности од потреба околног ткива.

Од венула до вена и срца

Крв по изласку из капилара улази у мале вене зване венуле. Пречника 8 до 100 микрометара, оне се спајају и формирају вене које враћају крв у срце. Када крв доспе у вене, тада губи готово сав свој притисак, стога су зидови вена тањи од зидова артерија. Такође имају мање еластина. Међутим, њихов лумен је већи, због чега садрже пуних 65 посто целокупне крви.

Као надокнада за низак крвни притисак, вене имају један генијалан начин враћања крви до срца. Као прво, оне су опремљене специјалним залисцима налик шољицама који спречавају гравитацију да дренира крв из срца. Као друго, оне упошљавају ваше скелетне мишиће. Како то? Када се ваши мишићи савију, рецимо, у ногама док ходате, они сабијају околне вене. То онда тера крв кроз једносмерне залиске према срцу. На крају притисак у абдомену и грудном кошу, који се мења дисањем, помаже венама да испразне свој садржај у десну срчану преткомору.

Кардиоваскуларни систем је толико делотворан да чак и када се особа одмара он сваки минут враћа око 5 литара крви у срце! Приликом ходања се та количина повећава на 8 литара, док кроз срце здравог маратонца може протећи 35 литара крви сваки минут — што је седмоструко више него кад се човек одмара!

У неким случајевима, због генетских предиспозиција, гојазности, трудноће или дугог стајања венски залисци почну да попуштају. Када попусте, крв формира барице испод њих, што доводи до тога да се вене растегну и постају проширене вене. Слично томе, напрезање, као што је порођај или пражњење црева, повећава притисак на трбушну шупљину, а што спречава повратак крви из вена ануса и дебелог црева. Тада може доћи до проширених вена званих хемороиди.

Лимфни систем

Приликом предаје хранљивих састојака ткиву, а преузимања отпадних, капилари покупе мање течности него што је испоруче. Важни крвни протеини продиру у ткиво. Зато је потребан лимфни систем. Он сакупља сав вишак течности зване лимфа и враћа је у крвоток преко једне велике вене на дну врата и још једне у грудима.

Као што је и код артерија и вена, постоји неколико категорија лимфних судова. Најмањи, лимфни капилари, налазе се у подножју крвних капилара. Веома пропустљиви, ови сићушни судови упијају вишак течности и усмеравају је ка већим лимфним судовима скупљачима, који преносе лимфу до лимфних стабала. Ови се пак уједињују и образују лимфне канале, који онда испоручују своју садржину венама.

Лимфа тече само у једном смеру — према срцу. Отуда лимфни судови не формирају круг, као што то чини кардиоваскуларни систем. Лагани рад мишића у лимфним судовима, уз помоћ пулсирања околних артерија и кретања екстремитета, помаже у терању лимфе кроз систем. Било какав застој у лимфним судовима доводи до нагомилавања лимфе у захваћеном подручју и ствара оток звани едем.

Лимфни судови такође показују правац и организмима који проузрокују болести. Зато је наш Створитељ оспособио лимфни систем моћном одбраном, лимфним органима: лимфним жлездама, које се налазе посвуда дуж лимфних сабирних судова, затим слезином, грудном жлездом, крајницима, слепим цревом и лимфним фоликулима у танком цреву. Ови органи помажу у производњи и складиштењу лимфоцита, примарних ћелија имунолошког система. Отуда здрав лимфни систем доприноси здравом телу.

Овде се наш пут кроз крвоток завршава. Па ипак, чак и ово кратко путовање открива инжењерско чудо запањујуће сложености и делотворности. И штавише, оно свој непрекидни задатак обавља тихо без вашег знања — осим уколико се не наруши његов рад. Зато водите рачуна о свом крвотоку, и он ће, за узврат, водити рачуна о вама.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слике на 26. страни]

Водите рачуна о својим артеријама!

Артериосклероза, то јест „закрчавање артерија“ јесте примарни узрок смрти у многим земљама. Најуобичајенији вид је атеросклероза која настаје због нагомилавања масних наслага налик зобеној каши (атеромас) унутар артерија. Ове наслаге сужавају артеријски канал, то јест унутрашњу шупљину, те је већа вероватноћа да дође до потпуног зачепљења артерије кад наслаге дођу до критичне тачке и почињу да пуцају. Потпуно зачепљење може настати и од крвних угрушака који тумарају, или спазмом зидова саме артерије.

Посебно опасно стање је нагомилавање талога на зидовима срчаних артерија које опслужују срчани мишић. Последица тога је да срчани мишић не добија довољно крви и то се испољи у виду ангине — тупог и болног притиска у грудима до ког обично долази услед физичког напрезања. Уколико се срчана артерија у потпуности закрчи, онда може доћи до срчаног напада и оштећења срчаног мишића. Озбиљан напад може довести до потпуног престанка рада срца.

У факторе ризика атеросклерозе спадају пушење, емоционални стрес, дијабетес, гојазност, недостатак вежбања, висок крвни притисак, храна богата мастима и генетске предиспозиције.

[Слике]

Здраво стање

Ширење у осредњим размерама

Поодмакло закрчење

[Дијаграм]

(За комплетан текст, види публикацију)

Срчана артерија

[Дијаграм на странама 24, 25]

(За комплетан текст, види публикацију)

Кардиоваскуларни систем

Крв богата кисеоником

→ ПЛУЋА →

СРЦЕ СРЦЕ

десна комора лева комора

↑ ↓

ВЕНЕ АРТЕРИЈЕ

↑ ↓

ВЕНУЛЕ АРТЕРИОЛЕ

← КАПИЛАРИ ←

Крв сиромашна кисеоником

Крв сиромашна кисеоником

из тела из тела

ГОРЊА ШУПЉА ВЕНА ДОЊА ШУПЉА ВЕНА

↓ ↓

ДЕСНА ПРЕТКОМОРА

↓

ДЕСНА КОМОРА

залисци

↓

према плућима

ПЛУЋНА АРТЕРИЈА

Крв богата кисеоником

из плућа

↓

ЛЕВА ПРЕТКОМОРА

залисци

↓

ЛЕВА КОМОРА

↓

АОРТА

↓

у тело

[Дијаграм на 25. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Како срце куца

1. Опуштање

2. Контракција преткоморе

3. Контракција коморе

[Слика на 25. страни]

Крвна зрнца путују кроз 100 000 километара дуге крвне судове

[Слика на 26. страни]

Снимак капилара с црвеним крвним зрнцима у колони по један

[Извор]

Lennart Nilsson