Градови — зашто су у кризи?

„Хајде да сазидамо град и кулу, чији ће врх до неба стићи... да се не бисмо расејали по земљи“ (Постање 11:4).

ОВЕ речи, изговорене пре 4 000 година, најавиле су изградњу великог града Вавилона.

Вавилон се налазио на некадашњим плодним равницама Сенарске земље у Месопотамији. Ипак, насупрот популарном мишљењу, то није први град о коме Библија извештава. Градови су почели да се оснивају пре Потопа Нојевих дана. Убица Кајин је вероватно основао први град који се спомиње у извештају (Постање 4:17). Овај град, назван Енох, вероватно је био нешто више од утврђеног насеља или села. Вавел је с друге стране био велики град — истакнути центар кривог обожавања којег је карактерисала спектакуларна религиозна кула. Међутим, Вавел и његова добро позната кула потпуно су пркосили Богу (Постање 9:7). Зато је према извештају из Библије, Бог интервенисао и помешао језике градитеља, зауставивши тако њихове славољубиве религиозне планове. Бог их је ’расуо оданде по свој земљи‘, каже Постање 11:5-9.

Не изненађује што је то довело до ширења градова. На крају крајева, градови су пружали заштиту од напада непријатеља. Они су били локације где су пољопривредници могли да доносе и размењују своје производе. Такође је појава пијаца омогућила многим становницима града да зарађују за живот и на други начин осим путем пољопривреде. Дело The Rise of Cities каже: „Када више нису били приморани да живе од данас до сутра, становници града су могли да се окрену обиљу стручних занимања: плетењу корпи, лончарству, предењу, штављењу коже, столарству и каменорезачком занату — производњи свега што би било подесно за пијацу.“

Градови су служили као погодни центри за размену таквих добара. Осмотримо библијски извештај о једној тешкој глади у Египту. Премијер Јосиф је утврдио да је добро да се народ смести у градове. Зашто? Очигледно зато што би се тиме много ефикасније расподелила преостала залиха хране (Постање 47:21).

Градови су такође побољшавали комуникацију и односе међу људима у време када је превоз био спор и ограничен. То је пак убрзало социјалне и културне промене. Градови су постали центри иновација и  унапређивања технолошког развоја. Како су се нове идеје несметано шириле, појавиле су се иновације у научном, религиозном и филозофском мишљењу.

Неостварени снови

У савремено доба градови и даље нуде многе сличне предности. Није ни чудо онда што они привлаче милионе људи — нарочито у земљама где је живот на селу постао неподношљиво тежак. Међутим, многим људима који се селе у градове снови о бољем животу остају неостварени. Књига Vital Signs 1998 каже: „Према једној недавној студији коју је спровело Веће становништва, данас је живот у многим урбаним центрима земаља у развоју много сиромашнији него у сеоским подручјима.“ Зашто је то тако?

Хенри Сиснерос је у делу The Human Face of the Urban Environment писао: „Када се сиромашни људи концентришу у одређена географска подручја, њихови проблеми брзо расту. ... Све већу концентрацију сиромашних људи који су углавном национална мањина прати висока стопа незапослености, све већа и све дужа зависност од социјалне помоћи, превелики здравствени проблеми народа и, што највише запањује, пораст криминала.“ Књига Mega-city Growth and the Future слично запажа: „Масован прилив људи често доводи до високе стопе незапослености и неадекватне запослености зато што тржиште рада не може да удовољи све већем броју оних који траже посао.“

Све већи број бескућне деце јесте болан доказ тешког сиромаштва које влада у градовима земаља у развоју. Према неким проценама, широм света постоји око 30 милиона такве деце! Књига Mega-city Growth and the Future каже: „Сиромаштво и други проблеми имају разарајући утицај на породице тако да су бескућна деца приморана да се сама старају о себи.“ Она још повећавају беду која постоји тиме што скупљају по отпаду, просе или обављају понижавајуће радове на трговима.

Друге забрињавајуће чињенице

Сиромаштво може да доведе до криминала. У једном јужноамеричком граду познатом по иновативној савременој архитектури, криминал је толико узео маха да град брзо постаје подручје гвоздених решетака. Грађани, од оних најбогатијих па до најсиромашнијих, постављају гвоздене решетке како би заштитили своју имовину и сачували приватност. У ствари они живе у кавезима. Неки чак стављају решетке још и пре него што заврше кућу.

 Такође, због великог броја становништва град није у могућности да пружи основне услуге као што су вода и санитетско-здравствени услови. Процењено је да је једном азијском граду потребно 500 000 јавних тоалета. А једно недавно испитивање је показало да је тамо само 200 тоалета исправно!

Не би требало превидети ни разоран утицај који пренасељеност често има на животну средину. Како се границе града шире, нестаје околна обрадива земља. Бивши директор Организације Уједињених нација за образовање науку и културу, Федерико Мајор, каже: „Градови троше огромне количине енергије, црпу залихе воде и гутају храну и материјалне ствари. ... Њихова животна средина је истрошена јер више не може да их опскрбљује нити да апсорбује оно што се производи.“

Проблеми велеградова у земљама Запада

Ситуација у земљама Запада је можда мало мање страшна, али криза у градовима ипак постоји. Примера ради, књига The Crisis of America’s Cities каже: „Америчке градове данас карактерише насиље изузетно великих размера. ... Насиље у америчким градовима је толико учестало да су медицински часописи почели да посвећују знатан простор томе као једном од главних здравствених проблема у нашим данима.“ Наравно, насиље је невоља и многих главних градова широм света.

Погоршање животних услова у градовима јесте један разлог због ког многи градови постају непривлачни за послодавце. Књига The Human Face of the Urban Environment каже: „Предузећа се премештају у предграђа или у иностранство, замиру фабрике, остаје ’упропаштена земља‘ — празне грађевине на загађеним парцелама с токсичним материјама које су закопане у земљи потпуно неприкладној за нову стамбену изградњу.“ Као последица тога у многим градовима је највећа концентрација сиромашних људи на подручјима „где се еколошки проблеми лако игноришу — где су канализациони системи покварени; где је лоше прочишћавање воде; где парцеле препуне смећа врве од штеточина које улазе у стамбени простор; где мала деца једу фарбу на бази олова са зидова напуштених стамбених зграда... где изгледа никог није брига ни за шта“. У таквој средини криминал, насиље и безнађе узимају маха.

Осим тога, градови Запада имају потешкоћа у обезбеђивању основних услуга. Давне 1981, аутори Пет Чоат и Сузан Волтер написали су једну књигу с драматичним насловом America in Ruins—The Decaying Infrastructure (Америка у рушевинама — пропадање инфраструктуре). У њој су навели следеће: „Амерички јавни објекти пре орону него што буду замењени новима.“ Аутори су изразили велику забринутост због великог броја мостова који рђају, лоших путева и распаднутих канализационих система у главним градовима.

Двадесет година касније, градови, као што је Њујорк, још увек имају слабу инфраструктуру. Један чланак у New York Magazine описао је огромни Трећи водоводни канал. На њему се ради већ скоро 30 година и назива се највећим инфраструктурним пројектом на западној хемисфери. Тај пројекат кошта негде око пет милијарди долара. Када буде завршен, требало би да за један дан снабде Њујорк са 3,7 милијарди литара свеже воде. „Али упркос свем овом огромном копању“, каже писац, „канал је само допуна постојећем цевоводу, што омогућава да се он први пут поправи од почетка овог века откако је постављен.“ Према једном чланку у часопису The New York Times, поправка остатка пропале инфраструктуре града — подземне железнице, водовода, путева, мостова коштаће према некој процени 90 милијарди долара.

Њујорк није једини град који има потешкоћа у обезбеђивању потребних услуга. У ствари, потврђено је да је много великих градова подложно пропадању услед разноразних узрока. Фебруара 1998, Окланд на Новом Зеланду је био парализован више од две недеље због разорног оштећења на електричној мрежи. Становници Мелбурна у Аустралији остали су без топле воде 13  дана када је било прекинуто снабдевање гасом због незгоде на раду на једном постројењу.

Затим ту је и проблем који захвата практично све градове — застоји у саобраћају. Архитекта Моша Сафди каже: „Основни несклад — то јест неусклађеност — постоји између опсега градова и транспортног система који их опслужује. ... Старији градови морају да прилагоде своје центре града обиму саобраћаја који је био незамислив у време када су они изграђени.“ Према извештају из часописа The New York Times, у градовима као што су Каиро, Бангкок и Сао Пауло, застоји саобраћаја су „правило“.

Упркос свим овим проблемима, изгледа да нема краја пресељавању у градове. Као што је то рекао један чланак у часопису The UNESCO Courier, „било то добро или не, град изгледа пружа напредак и слободу, визију о некој повољној прилици, неки неодољив мамац“. Али шта доноси будућност овим великим светским градовима? Постоје ли нека реална решења за њихове проблеме?

[Истакнути текст на 5. страни]

„Масован прилив људи често доводи до високе стопе незапослености и неадекватне запослености“

[Слика на 7. страни]

Застоји у саобраћају муче многе градове

[Слика на 7. страни]

Милиони бескућне деце старају се сами о себи

[Слика на 7. страни]

Многим становницима града снови о бољем животу остају неостварени