Каква је будућност религије?

РЕЛИГИЈА је одједном оживела у земљама бившег Совјетског Савеза. Само у Русији 50 посто становништва сада каже да су православци, а милиони су припадници других религија. Ислам, јудаизам и будизам спадају у дуго утемељене религије, а на тим просторима и Јеховини сведоци имају дугогодишњу историју.

Још давне 1891, представници Истраживача Библије, како су Јеховини сведоци били познати пре 1931, дошли су у Кишињев у Русији (сада Чисинау, Молдавија). Тамо су се одржавали састанци са суверницима. Године 1928, Џорџ Јанг, специјални представник Истраживача Библије, састао се са совјетским званичницима у Москви, како би затражио дозволу за објављивање библијске литературе у Совјетском Савезу. Касније су Сведоци постали добро познати због совјетских настојања да их искорене.

Када се пре око десет година Совјетски Савез изненада распао, људи су почели да се питају: ’Зашто су Совјети настојали да искорене религију?‘ Многи који су били индоктринирани атеизмом деценијама су се питали шта религија има да понуди. Да ли Библија, која је била потискивана као забрањена литература, стварно има одговоре на питања о проблемима човечанства? Руси су почели да сами истражују.

Другачији религиозни проблем

Занимање толиког броја људи за Библију створило је једну другу врсту религиозног проблема у бившем Совјетском Савезу. Прошле године су лондонске новине Guardian приметиле следеће: „Можда се ’рат против Бога‘ завршио, али само једну деценију након понижавајућег пораза прве званично атеистичке државе у свету, у Русији можда тек почиње један нови верски хладни рат.“ Какав је то такозвани верски хладни рат на који указују ове новине?

Као што је примећено у претходном чланку, Руска православна црква је блиско сарађивала са совјетским вођама како би опстала и добила привилегије. Guardian описује наставак таквог односа, објашњавајући: „Последњих 10 година црква је такође остварила и непријатно блиске везе са умногоме нереформисаном државом која ју је некада спутавала, и редовно подржава руску владу (на пример патријархово одобравање рата у Чеченији), а за узврат добија знатан политички утицај.“

Лист Los Angeles Times од 10. фебруара 1999. скренуо је пажњу на испољавање политичког утицаја цркве када је коментарисао о Закону о слободи савести и верским заједницама. У том листу се каже да је овај закон, који је тадашњи председник Борис Јељцин потписао у септембру 1997, „донела Руска православна црква“. Тај закон је дао цркви повлашћени статус као „традиционалној“ религији, поред ислама, јудаизма и будизма. Овај закон је, између осталог, захтевао да се верске организације у Русији поново региструју.

New York Times од 11. фебруара 1999. известио је да је након што је овај закон донет, „Руска православна црква наставила да врши притисак на своје супарнике“. У том листу се још каже: „Патријарх  Руске православне цркве, Алексеј II, тражио је прошлог августа да се забране прозелитизирајуће вере, нарочито оне које настоје да одведу људе од ’религије њихових предака‘.“ Напори да се забране такозване прозелитизирајуће вере отада и даље трају, и то је довело до онога што је означено као „верски хладни рат“.

Једна од мета

Јеховини сведоци су једна од главних мета овог напада који води Руска православна црква. Канцеларија московског тужиоца је 20. јуна 1996. почела да осматра тужбу коју је покренуо антикултни Комитет за заштиту омладине од лажних религија. Иако је овај случај стално био прекидан због недостатка доказа о криминалном понашању Сведока̂, сваки пут је био обновљен.

У међувремену, Сведоци су постали предмет унакрсне паљбе средстава информисања. У руским новинама Комсомольская правда, које имају тираж од 1 200 000 примерака, у издању од 21. новембра 1998. писало је следеће: „Руска православна црква је за само две године издала преко десет књига, брошура и приручника ’посвећених‘ заједници Јеховиста.“ Зашто се црква усредсредила на дискредитовање Сведока?

Комсомольская правда даље каже: „Вероватно је то првенствено због тога што се само у задњих седам година број чланова ове организације удесетостручио, а Руска православна црква, као и свака хијерархијска организација, не воли конкуренте.“

Почетком 1999. када је поново био покренут случај против Сведока, томе је поклоњена пажња међународне јавности. New York Times је 11. фебруара имао један чланак под насловом „Суд у Москви одмерава забрану Јеховиних сведока“. У том чланку је стајало следеће: „Случај који је сада пред московским цивилним судом, разматран у малој судници, помно прате групе за верска и људска права као први значајнији покушај да се употреби [Закон о слободи савести и верским заједницама] како би се ограничило обожавање.“

Људмила Алексејева, председник Међународне хелсиншке федерације, објаснила је зашто се помно прати суђење Сведоцима. Она је рекла да ако би они који покушавају да забране Јеховине сведоке „добили овај случај“, тада би се „осећали слободнима да нападну и друге групе“ које су означене као нетрадиционалне религије. Међутим, суђење је опет било прекинуто 12. марта 1999. Али, следећег месеца, 29. априла, Руско министарство правде је издало потврду о регистрацији „Административног центра Јеховиних сведока у Русији“.

Упркос признању од стране владе, у Русији и другим републикама бившег Совјетског Савеза настављају се напади на Сведоке и друге верске мањине. Лоренс Узел, директор Института Кестон у Оксфорду (Енглеска), приметио је да се „увек исплати посматрати Јеховине сведоке“ зато што оно што се дешава с њима служи „као рани знак упозорења“. Заиста, у питање је доведена верска слобода десетина милиона људи!

Неоправдани напад

Првосвештеници и друге религиозне вође првога века прогониле су Исусове следбенике (Јован 19:15; Дела апостолска 5:27-33). Због тога је за хришћанство било речено: „За ову секту стварно знамо да се свуда говори против ње“ (Дела апостолска 28:22). Зато не би требало ништа да нас изненади што ће и данас прави хришћани бити клеветани, као што је то случај с Јеховиним сведоцима.

Па ипак, након испитивања доказа против првих хришћана, Гамалило, чувени фарисеј и учитељ Закона, признао је: „Не дирајте те људе, него их пустите; (јер ако је ова замисао или ово дело од људи, пропашће; али ако је од Бога, нећете моћи да их уништите); иначе бисте  могли да се нађете као борци против самог Бога“ (Дела апостолска 5:38, 39).

И данас критичари воде пажљиве истраге о Јеховиним сведоцима. С каквим резултатима? Сергеј Благодаров, који је и сам православац, приметио је у новинама Комсомольская правда: „Током више од стотину година, ни једна једина земља у свету није могла да докаже ни криминалне активности чланова те заједнице, ни противзаконитост њеног постојања.“

Каква је будућност религије?

Библија говори о ’чистој вери‘, то јест о ’обожавању које је чисто и неокаљано‘ (Јаков 1:27а; видите и превод Даничић-Караџић). Као што је примећено у претходном чланку, Библија описује светско царство криве религије као ’велику блудницу... с којом краљеви земље починише блуд‘. За ту симболичну религиозну блудницу — „Вавилон Велики“ — каже се да је „пијана од крви светих и од крви Исусових сведока“ (Откривење 17:1-6).

Овај опис тачно пристаје религији која тесно сарађује с политичким вођама света да би сачувала свој привилеговани положај! Па ипак, будућност ове велике симболичне блуднице је запечаћена. „У једном дану“, каже Библија, „доћи [ће] њене невоље: смрт и туга и глад, и биће потпуно спаљена ватром, јер је јак Јехова Бог, који јој суди.“ Није никакво чудо што је алармантан следећи позив анђела: „Изађите из ње... ако не желите да примите део њених невоља“! (Откривење 18:4, 7, 8).

Када је ученик Јаков описивао ’чисту веру‘, он ју је описао као ону која је „без мрље од света“ (Јаков 1:27б). Штавише, Исус Христ је о својим ученицима рекао: „Они нису део света, као што ни ја нисам део света“ (Јован 17:16). Да ли онда можете разумети зашто се Јеховини сведоци чувају искварујућег утицаја политичких ствари овог света? Они раде тако зато што су у потпуности уверени у библијско обећање да „свет пролази, а и његова жеља, али онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јованова 2:17).

[Слике на 15. страни]

Суђење у Москви у фебруару 1999. Одбрана (лево), судија (средина) и тужиоци (десно)

[Слика на 15. страни]

Библија описује будућност свих религија