Совјетски напад на религију

САВЕЗ Совјетских Социјалистичких Република формиран је 1922. године, а Русија је била убедљиво највећа и најистакнутија од четири првобитне републике. На крају се проширио и обухватао 15 република и скоро шестину Земљине површине. Али, Совјетски Савез се 1991. изненада распао. a Пажње је вредно што је то била прва држава која је покушала да из мисли свог народа избрише веровање у Бога.

Владимир Лењин, први председник Совјетског Савеза, био је ученик Карла Маркса који је хришћанство представио као средство тлачења. Маркс је за религију рекао да је „опијум за народ“, а Лењин је касније казао: „Било каква религиозна идеја, било каква идеја о богу уопште... неописиво је одвратна.“

Када је 1925. године умро патријарх Руске православне цркве Тихон, цркви није било дозвољено да изабере другог патријарха. Напад на религију који је уследио довео је или до уништавања већине црквених здања или до њиховог претварања у објекте за световну намену. Свештеници су били осуђени на радне логоре, где су многи страдали. Једна енциклопедија објашњава: „Под владавином Јосифа Стаљина крајем 1920-их и ’30-их, црква је претрпела крваво прогонство које је однело на хиљаде живота. До 1939, званично су била само тројица или четворица православних владика и 100 цркава“ (Encyclopædia Britannica).

Међутим, дошло је до драстичног преокрета, и то практично преко ноћи.

Други светски рат и религија

Нацистичка Немачка, која је била савезник Совјетском Савезу, извршила је 1939. инвазију на Пољску, и тако је почео Други светски рат. За мање од годину дана, Совјетски Савез је припојио себи последње 4 од укупно 15 република — Летонију, Литванију, Естонију и Молдавију. Међутим, Немачка је у јуну 1941. извршила жесток напад на Совјетски Савез, што је у потпуности изненадило Стаљина. Немачке трупе су до краја те године стигле до предграђа Москве, и изгледало је као да ће Совјетски Савез сваког часа пасти.

Стаљин је у очају гледао да мобилише нацију за Велики отаџбински рат, како су га Руси називали. Стаљин је схватио да је потребно да учини уступке цркви како би  добио подршку народа за рат, пошто су милиони људи још увек били религиозни. Какав је био резултат тог спектакуларног окретања Стаљинове политике према религији?

Уз сарадњу цркве, Руси су се припремили за рат и до 1945. остварена је убедљива совјетска победа над Немачком. Након што је совјетски напад на религију обустављен, број православних цркава повећао се на 25 000, а број свештеника је порастао на 33 000.

Поновни напад

Међутим, совјетске вође заправо нису промениле циљ да из ума свог народа искорене концепт о Богу. Једна енциклопедија објашњава: „Премијер Никита Хрушчов је између 1959. и 1964. повукао нови антирелигиозни потез, смањујући број цркава на мање од 10 000. Након Алексејеве смрти, 1971. је изабран патријарх Пимен и премда су милиони људи још увек били лојални цркви, њена будућност је и даље била неизвесна“ (The Encyclopædia Britannica). b

Касније ћемо осмотрити како је Руска православна црква успела да преживи поновни совјетски напад. Али како су прошле друге религије у Совјетском Савезу? И која од њих је постала главна мета тог напада, и зашто? То ћемо видети у следећем чланку.

[Фусноте]

[Слика на 3. страни]

Лењин је сваку идеју о Богу назвао неописиво одвратном

[Извор]

Musée d’Histoire Contemporaine — BDIC