Гледиште Библије

Да ли је Јехова био племенски Бог Јевреја?

ДАНАС се у многим земљама име Јехова уско повезује са савременом организацијом Јеховиних сведока. Међутим, ово име се појављује у неким преводима Библије које поред Јеховиних сведока користе и друге религије. Уосталом име Јехова, које је представљено тетраграмом, користи се већ хиљадама година.

Јехова се понекад зове и „Бог Израелов“ (1. Летописа 17:24). Овај израз је навео неке да поверују како је он био само неки локални племенски бог којег су Јевреји или позајмили из друге културе или сами измислили. „[Јехова] је заживео као врло агресивно племенско божанство Израелаца“, тврди Карен Армстронг, писац књиге A History of God [Историја Бога]. „Касније су израелски пророци... око седмог и шестог века пре н. е. начинили од овог племенског Бога симбол апсолутно неописиве реалности.“

Многи историчари религије су покушавали да у хананским и египатским изворима пронађу корене пореклу имена Јехова. Други тврде да је то „једно старо племенско име“ и да оно не идентификује Бога описаног у „Новом завету“. Да ли је то истина? Шта открива пажљиво читање Библије?

Јехова — Бог свих људи

Библија потврђује блиску везу између Јехове и нације Израел. Али то није разлог да се сматра само пуким племенским богом. Хришћански апостол Павле је поставио питање: „Или је он само Јеврејима Бог? Зар није и људима из нација?“ Који је био Павлов јасан одговор? „Да, и људима из нација“ (Римљанима  3:29). О којем Богу је Павле говорио? Па, у истом писму Римљанима име Јехова се појављује 19 пута. Апостол је, цитирајући древног јеврејског пророка Јоила, запазио да неће само Јевреји већ ’свако ко призива Јеховино име, бити спасен‘ (Римљанима 10:13; Јоил 2:32).

Нису Израелци изабрали Јехову за свог Бога; већ је Јехова изабрао њих да би извршио своју намеру — да би припремио пут за Месију. Осим тога, судбина неког племенског бога је уско повезана са судбином његовог народа. Када племе буде побеђено и бог доживљава пораз. То није био случај с Јеховом.

Јеховин савез са Аврахамом — који је ступио на снагу вековима пре хришћанске ере — обећавао је благослове за народе из свих нација, чиме је показано да се Бог интересује за човечанство (Постање 12:1-3; Дела апостолска 10:34, 35; 11:18). Израелски краљ Давид је показао да Јехова није био само власник израелске земље већ и више од тога: „Јеховина је земља и све што је у њој, васељена и све што у њој живи“ (Псалам 24:1).

Касније је Давидов син Соломон, приликом посвећења храма за обожавање Јехове, показао да постоји пут којим се понизни људи из било које нације могу приближити Јехови. У својој молитви за посвећење Соломон је рекао: „Кад странац, који није од твог народа Израела, дође из далеке земље... помоли се у овом дому, услиши га с небеса, с места становања свога, и дај том странцу оно за што те моли, да би сви народи на земљи познали име твоје, да те се боје као и народ твој Израел“ (1. Краљевима 8:41-43).

Израел је одбачен

У вези са односом између Израела и Јехове, професор К. Ј. Лабаскахни је написао: „Кроз своју историју Израел је увек изнова доживљавао да ’национални‘ Бог делује на најненационалнији па чак и антинационални начин.“ Када је Израел у првом веку одбацио Месију, Јехова је одбацио ту нацију.

Међутим, Јеховино име су наставили да користе хришћани. Како је хришћанска скупштина расла к њој су се стицали људи свих нација. Председавајући на једном хришћанском скупу у Јерусалиму, јеврејски ученик Јаков је говорио како је Бог „обратио пажњу на [нејеврејске] нације да из њих узме народ за своје име“. Као доказ да је ово било проречено Јаков је цитирао пророчанство из књиге Амоса у којем се појављује Јеховино име (Дела апостолска 15:2, 12-14; Амос 9:11, 12).

Брине за све, благосиља све

Потврђујући надаље универзалност Јеховиног божанства Павле је писао: „Нема разлике између Јеврејина и Грка, јер над свима је исти Господ, који је богат за све који га призивају“ (Римљанима 10:12). Да, цело послушно човечанство може да добије Јеховин благослов.

Свој својој верној и послушној људској деци — без обзира на националност или расу — Јехова обећава славну будућност. Његова Реч описује такве људе као „благо свих народа“ (Агеј 2:7, курзив наш). Ови људи упознају Јехову и почињу да га воле. Последња библијска књига каже о њима: ’Све ће нације доћи и вршиће обожавање пред тобом [Јеховом], зато што се показаше твоје праведне одредбе‘ (Откривење 15:4).

[Слика на 20. страни]

Мојсије држи Десет заповести