Затвори у кризи

„Изградња нових затвора да би се решило питање криминала слична је градњи новог гробља да би се решио проблем неке смртоносне болести“ (РОБЕРТ ГАНЏИ, СТРУЧЊАК У КАЗНЕНО-ПОПРАВНОЈ УСТАНОВИ).

У СВЕТУ где политичка коректност често заташкава тамнију страну реалности имамо и блаже замене за хладну реч „затвор“. Више нам се свиђају изрази „казнени завод“ или „казнено-поправни дом“, место где се обезбеђују „стручно обучавање“ и „друштвене службе“. Ипак, погледајте испод површине и видећете да се затвори данас суочавају са озбиљним проблемима као што су огромни трошкови чувања преступника иза решетака и све већи јаз између циља затварања и стварних резултата.

Неки доводе у питање делотворност затвора. Они запажају да иако број затвореника широм света прелази осам милиона, у многим земљама стопа злочина није знатно смањена. Штавише, иако је велики број њих у затвору због криминала у вези с дрогом, то што је дрога лако доступна на улици још увек представља тежак проблем.

Без обзира на то, многи затвор сматрају одличном казном. Када је преступник притворен, тада изгледа као да је удовољено правди. Ревност у стављању злочинаца иза решетака један новинар назива „грозницом затварања људи“.

Постоје четири главна разлога зашто се преступници шаљу у затвор: (1) да би били кажњени, (2) да би се заштитило друштво, (3) да би се спречили будући злочини, и (4) да би се рехабилитовали криминалци на тај начин што би били поучени да по изласку буду послушни закону и продуктивни. Осмотримо да ли затвори постижу ове циљеве.