Може ли до холокауста поново доћи?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШВЕДСКЕ

ОД 26. до 28. јануара 2000. шефови држава и представници 48 влада из целога света окупили су се у главном граду Шведске ради Стокхолмског међународног форума поводом холокауста. Неке изјаве с говорнице откриле су да се светске вође боје поновног оживљавања нацизма. Бивши израелски премијер Ехуд Барак је рекао: „Ова конференција преноси једну општу поруку: никада више на лицу земље не толерисати режим зла и убијања и дискриминације међу људима због њихове религије, расе или боје коже.“

Није само проблем Јевреја

Многи људи у свету везују израз „холокауст“ само за Јевреје. Међутим, и други су били жртве. На једној церемонији одржаној поводом успомене на холокауст Јевреја, којој је дат велики публицитет и која је одржана током форума у Великој синагоги у Стокхолму, шведски премијер је предложио да се да̂ обећање да ће се сва светска архива отворити како би се јавност просветлила у вези с холокаустом. „Нека знамо“, рекао је он, „о геноциду над Ромима [Циганима], о масовном убијању осакаћених особа и прогонству и убијању хомосексуалаца, дисидената и Јеховиних сведока.“

Шведска влада је издала књигу о холокаусту под насловом Tell Ye Your Children (Кажите својој деци) која је широм земље бесплатно дистрибуисана свим домаћинствима с децом. У овој публикацији је примећено да су Јеховини сведоци „одбијали да се закуну на верност Хитлеру и нацистичкој Немачкој. Овакав отпор је изузетан зато што би једноставно потписивање документа о верности окончало њихово прогонство — а ипак је само мало њих то учинило“.

 Холокауст и Јеховини сведоци

У Немачкој је 1933. било око 25 000 Јеховиних сведока. На хиљаде њих је било међу првима који су бачени у нацистичке логоре и затворе. Они су објавили своју неутралност као хришћани према свакој врсти политичке и војне активности. Они нису говорили: „Хајл Хитлер.“ Одбијали су да прихвате расистичку идеологију нациста и да учествују у Хитлеровој ратној машинерији. Око 2 000 њих је умрло, од којих је више од 250 било погубљено.

Поред тога, Сведоци су у затвору помагали другим затвореницима, Јеврејима и другима да истрају. То су чинили тако што су у њих усађивали наду темељену на Библији и што су с болеснима и слабима делили шта год су имали, често нудећи и своје последње парче хлеба. Током раних година нацистичког прогона они су кришом износили информације о постојању концентрационих логора и о томе шта се у њима дешава. Отада су у својим часописима који излазе широм света, у Кули стражари и Пробудите се!, објавили многобројне чланке о нацистичким грозотама као и животне приче преживелих.

Међу делегатима Стокхолмског међународног форума поводом холокауста страх од поновног оживљавања нацизма био је очигледан. Професор Јехуда Бауер, директор Међународног центра за проучавање холокауста на Институту савременог јеврејства у Израелу, објаснио је то овако: „Пошто се већ једном догодио може се поново догодити, не у истом облику, не обавезно и над истим људима, нити од истих људи, већ од било кога над било ким. Тада је то било без преседана, али данас је преседан ту.“

[Слика на 12. страни]

У логорима су се Јеховини сведоци распознавали по љубичастом троуглу

[Слике на странама 12, 13]

1. Јулиус Енгелхардт, Јеховин сведок којег су нацисти погубили у Бранденбургу 14. августа 1944.

2. Три Јеховина сведока одлазе кући након што су ослобођени из Заксенхаузена 1945.

3. Елза Абт, Сведокиња која је била одвојена од своје ћеркице и затворена скоро три године

[Извор]

Nordrhein-Westfälisches Hauptstaatsarchiv, Düsseldorf

[Слике на страни 13]

Преживели Сведоци на овим видео-касетама препричавају своје приче