Добили сте везу — а како?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈАПАНА

У ЈАПАНУ, земљи која има онолико телефона колико и људи, сваког дана се успостави више од 300 милиона телефонских контаката. Јапан такође дневно прими око милион међународних позива и оствари отприлике исто толико прекоокеанских позива.

Вероватно и ви, малтене сваки дан користите телефон — било обични или мобилни. Како свет постаје све модернији, позвати некога на другом континенту је за многе људе сада једна сасвим рутинска ствар. Али, јесте ли се икада питали како се то ваш телефон повезује с телефоном особе коју позивате?

Повезани телефонском мрежом

Ваш телефон мора пре свега да буде прикључен на телефонску мрежу. Ако бисте пратили пут кабла обичног телефона, стигли бисте до утикача, то јест разводне кутије, који је повезан с кућном инсталацијом. a Кад бисте ишли даље, установили бисте да је ова жица везана за један кабл на бандери, или за подземни кабл, који води до локалне телефонске централе. Ова централа је опет повезана с неком већом централом, и то у ствари представља телефонску мрежу. Тако, кад позовете неког пријатеља из вашег града, помоћу ове мреже образује се линија комуникације између вашег и његовог телефона.

А како је с мобилним телефонима? Како су они повезани? И ту је принцип исти као и код обичног телефона. Једна невидљива „жица“, у виду радио-таласа, спаја ваш мобилни телефон са оближњом централом мобилне телефоније која је повезана с телефонском мрежом. Али како то изгледа кад разговарате с неким ко је на другом континенту?

Каблови преко океана

Спојити каблом два континента раздвојена океаном је огроман пројекат. Потребно је поставити кабл дугачак хиљаде километара, прећи преко подморских канала и планина. Међутим, међународна телекомуникација је имала баш такав почетак. Постављање првог трансатлантског подводног телефонског кабла довршено је 1956. године. b Он је повезивао Шкотску с Њуфаундлендом, и опслуживао је 36 линија. Затим је 1964. постављен први транспацифички кабл између Јапана и Хаваја. Он је преносио 128 телефонских линија. Уследило је постављање даљњих подводних каблова који су спајали континенте и острва.

Која врста каблова се спушта на дно океана да би се омогућила телефонска веза? Из почетка су обично коришћени коаксијални каблови с бакреним проводником и бакреном или алуминијумском фолијом. Један од последњих коаксијалних каблова постављен је 1976, и могао је да опслужи чак 4 200 линија. Током  1980-их, на располагању је био кабл са оптичким влакнима. Први интерконтинентални кабл ове врсте инсталиран је 1988, и могао је истовремено да преноси 40 000 телефонских разговора, користећи дигиталну технологију. Од тада се број линија које каблови могу да опслуже повећао. Неки каблови који премошћују Атлантски океан могу да пренесу 200 милиона телефонских конекција!

Како се ови телекомуникациони каблови спуштају под воду. У ствари, они се полажу на дно океана и прате његов рељеф. У близини обале, кабл је оклопљен чврстом оплатом и положен у ров који је ископало теледириговано возило. Оплата штити кабл од оштећења које би сидра и рибарске мреже могле нанети. Дакле, кад окренете број свог пријатеља на другом континенту, један од ових каблова носи ваш глас кроз дубоко море.

Невидљиви каблови повезују удаљена места

Међутим, подводни кабл није једини начин да се континенти и острва повежу. Често се користи и невидљива „жица“ — радио-таласи. Ови таласи, које још називају и микроталасима, повезују удаљена места омогућавајући међународну телекомуникацију. Пошто се простиру праволинијски, попут узаног снопа светлости, они могу повезати само места у домету видљивости. Због закривљености Земљине површине, места која се налазе на супротним странама планете не могу се директно повезати. Да би се таква удаљена места повезала, потребан је сателит.

Уколико се сателит постави на висину од око 35 800 километара изнад екватора, у такозвану геостационарну орбиту, његово кружење око Земље траје приближно 24 часа, што одговара времену ротације саме Земље. То значи да он практично остаје изнад истог подручја. Будући да овакав сателит може покривати подручје величине једне трећине земљине кугле, земаљске станице — места с којих се одашиљу и примају микроталаси — које се налазе у овом подручју могу да комуницирају са сателитом. Како се онда две удаљене локације могу међусобно повезати путем сателита?

Једна земаљска станица у подручју које покрива неки сателит, одашиље микроталасни сигнал ка сателиту. То се назива „uplink“. Репетитор постављен на сателиту једноставно прима сигнал, снижава му фреквенцију и поново га одашиље, тако да га друга земаљска станица може примити. Тај процес се назива „downlink“. Тако се две земаљске станице, које не могу директно међусобно комуницирати, могу повезати невидљивом жицом преко сателита.

Први комерцијални комуникациони сателит, ИНТЕЛСАТ I, познат и под називом „Раноранилац“, лансиран је 1965. Сада је у функцији око 200 комуникационих сателита, углавном геостационарних,  који остварују везе између места на читавој планети. Намена ових сателита није само то да омогуће међународну телекомуникацију, већ служе и за емитовање ТВ програма, посматрање временских услова и у друге сврхе. Овакви сателити, опремљени многим репетиторима, омогућавају вишеканалне везе. На пример, „Раноранилац“ је могао да преноси један ТВ канал, или истовремено 240 телефонских линија. Серија ИНТЕЛСАТ VIII, која ради од 1997. године, може истовремено да опслужи три ТВ канала и максимум од 112 500 телефонских линија.

Може ли се препознати?

Све ове промене су драстично снизиле цену међународних телефонских позива. Сада можда можете чешће да разговарате са својим пријатељима или рођацима на другом континенту. Како можете препознати да ли сте повезани уз помоћ подводног кабла или преко сателитске везе?

Дужина невидљиве жице у случају сателитске везе (што укључује „uplink“ и „downlink“), износи око 70 000 километара. То је као да сигнал скоро два пута обиђе око Земље. Иако микроталаси путују брзином светлости, време које им је потребно да превале пут од једне земаљске станице до друге преко сателита износи скоро четврт секунде. То значи да ваш глас стиже до друге особе четврт секунде касније, и исто важи за супротни смер. Према томе, постоји временски размак од пола секунде. Будући да у свакодневном разговору нисте навикли на ово кашњење, можете се затећи како говорите у исто време кад и друга особа. Ако вам се то деси, то може бити један показатељ да разговарате уз помоћ сателита. Међутим, када тај исти број назовете у неко друго време, можда нећете приметити никакво кашњење. Разлог може бити тај да сте сада повезани подводним каблом с оптичким влакном. Избор о томе како ћете бити повезани с другим делом света иза кулиса обавља телефонска мрежа.

Потребна је стручност и рад многих да би се одржавао овај сложени систем телефонске мреже с подводним кабловима, земаљским станицама и сателитима који нам пружају комфор комуникације. Зато, кад идући пут телефонирате неком пријатељу, помислите и на то шта је све учињено да бисте могли успоставити ту везу.

[Фусноте]

[Дијаграм/Слике на странама 20, 21]

(За комплетан текст, види публикацију)

РАДИО-ТАЛАСИ

Uplink

Downlink

[Дијаграм/Слике на странама 20, 21]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПОДВОДНИ КАБЛОВИ

Мобилни телефон

[Слика на 20. страни]

Савремени каблови с оптичким влакном могу да опслуже 200 милиона телефонских линија

[Слика на 21. страни]

ИНТЕЛСАТ VI поправља посада спејс-шатла

[Извор]

NASA photo

[Слика на 21. страни]

Бродови полажу и одржавају каблове

[Извор]

Courtesy TyCom Ltd.