Сликање речима

ПЕСНИЦИ су мешавина сликара и композитора. Њиховим пером управљају и срце и мисли. Зато вас добро написане песме могу инспирисати. Такође вас могу навести да размишљате, да се смејете или да плачете. Књига The Need for Words каже: „Поезија често није ништа више до речи које су тако срочене да задају снажан, изненадан ударац. То је делимично разлог што су чувене песме... незаборавне у сваком смислу те речи.“

Прелепа поезија је ретко кад дело површног ума. Поезија је дугорочно повезана с оним што је најважније у животу — а то су међуљудски односи, љубав, духовност, природа и смисао живота. Зато не треба да нас изненађује што је поезија најстарији облик уметности. Упоређујући поезију с прозом (обичним писаним језиком), један чувени песник је рекао да ако и једна и друга описују исту ствар и ако су подједнако добро написане, „стихови ће се читати на стотине пута док се проза чита само једном“.

Међутим, као што сте можда приметили поезија се јавља у многим различитим облицима. Може да се римује, али и не мора. Понекад чак изгледа да се граничи с прозом. Шта је тачно поезија?

Шта је поезија?

The Macquarie Dictionary дефинише поезију као „уметност ритмичке композиције, писане или изречене, која прелепим, маштовитим или узвишеним мислима причињава задовољство“ и као „литерарно дело у метричком облику; стих“. Запазите два главна аспекта поезије — ритам и метар. Ритам је део света који нас окружује. Видимо га у морским менама, у годишњим добима, па чак и у откуцајима нашег срца. У стиху ритам представља ток звука који ствара језик; осећамо да се нешто понавља док читамо. Метар је образац ритма, и другачији је од песме до песме. Још једна омиљена песничка метода је рима. Обично се римују задње речи стихова. Наравно, обрасци римовања се могу разликовати. Понекад рима следи одмах у следећем стиху, али се може јавити и касније.

Пошто не зависи од риме, јапанска хаику поезија је чувена по комбинацији лепоте мисли и изванредне језгровитости. Она сажима мисли у само три стиха са укупно  17 слогова — 5 у првом и трећем реду, а 7 у другом. a Због лепоте и једноставности хаику многима представља пријатан увод у поезију, па чак и деци у забавишту.

Традиционално гледано, поезија је на гласу јер многе мисли сажима у свега неколико речи. The World Book Encyclopedia каже да песничке речи „наговештавају много више од оног што је речено. Оне распирују вашу машту... Песнички језик је концизан, и значење једне једине речи може изазвати мисао која ће у вашој машти разоткрити потпуни смисао песме.“ Наравно, неке песме ћете можда морати да прочитате више пута пре него што оне „експлодирају“ у вашим мислима и дозволе вам да схватите њихов смисао.

Да би остварили жељени утисак песници бирају речи као што јувелир бира драго камење. Соломон, краљ Израела, који је писао пословице и песме, ’мотрио је и истраживао‘ да би нашао „речи згодне“ и „речи истине“ (Проповедник 12:11, 12; 1. Краљевима 4:32).

Соломон и његов отац Давид писали су у традиционалној хебрејској форми тог доба. Хебрејски стихови, који су често певани уз музичку пратњу, нису се обавезно и римовали. Та форма је позната по ритму мисли, то јест идеја — а то је литерарна форма која се зове паралелизам. Стихови могу имати синонимне изразе, или могу изражавати супротне мисли (Псалам 37:6, 9). Често други ред проширује мисао из првог тако што додаје нешто ново. Запазите како је то урађено у Псалму 119:1:

Благо онима који су чисти на свом путу,

који ходе по закону Јеховином!

Запазите како се у другом реду открива шта значи бити чист, наиме, ходити по закону Јеховином. Управо зато што библијски хебрејски користи паралелизам, то јест смисаони ритам, а не риму, лакше се преводи. b

Преносилац сваке емоције

Као и песма, поезија је сјајан преносилац широког спектра емоција. Запазите спој крајњег усхићења и осећаја да је стрпљење награђено, што је дочарано речима које је Адам упутио Јехови кад му је представио Еву у Еденском врту:

Ево оне која је кост од мојих кости

и пут од моје пути.

Нека јој буде име жена човекова,

јер је узета од човека

(Постање 2:23).

У овом стиху је задивљујуће колико је тога дословно и емоционално изражено у само неколико редова — чија је  економичност још очигледнија на изворном језику. Слично томе, песничке књиге као што су Јов, Псалми, Пословице и Тужбалице обухватају импресиван низ емоција поред учења важних духовних истина. У ствари, на изворном хебрејском језику први псалам почиње речју „срећан“ или „блажен“. Како бисте описали осећања писца следећих речи из Псалма 63:2? Запазите изванредну сликовитост, истакнуту одлику хебрејских стихова.

Боже! Ти си мој Бог, тебе од ране зоре тражим;

жедна је тебе душа моја,

за тобом тело моје чезне

у овој земљи голој, сухој и безводној.

Књига Тужбалица одаје опет другачије расположење. У Тужбалицама Јеремија јадикује због трагедије коју су 607. пре н. е. Вавилонци нанели Јерусалиму. Он излива своје срце у пет лирских нарицаљки које одишу тугом али и свесношћу да је извршена Божја правда.

Поезија потпомаже памћење

Због својих карактеристика, поезија је згодна да се учи напамет. Најстарије сачуване грчке поеме, Илијада и Одисеја, напамет су се рецитовале на грчким свечаностима — што је прави подвиг с обзиром на епске размере ових дела! По свему судећи, многи библијски псалми такође су се учили напамет. Запазите како се сликовита, једноставна и необорива логика износи у ритму следећих стихова из Псалма 115:4-8 који описују бесмисленост обожавања идола:

Идоли су њихови сребро и злато,

дело руку човечјих!

Уста имају а не говоре,

очи имају а не виде,

уши имају а не чују,

нос имају а не миришу,

руке имају, а не хватају,

ноге имају, а не ходе,

и из грла свога гласа не пуштају.

Такви ће постати они који граде

и сви који у њих се уздају.

Несумњиво је већини људи лако да запамте такве живописне и моћне стихове као што су ови.

Да ли желите да пишете поезију?

Од дечјих песмица па све до забавних песама, поезија је део нашег живота. Зато је већина људи упозната барем са основним појмовима о стиху. Али ако желите да сами пишете поезију, мораћете прво да прочитате мноштво одабраних стихова. То ће вам помоћи да схватите различита начела композиције, а уз то ће обогатити ваш речник. Наравно, треба да будете избирљиви како се не бисте изложили нечем што је нездраво или понижавајуће (Филипљанима 4:8, 9). Свакако, најбољи начин да научите да пишете стихове јесте да седнете, узмете оловку и папир и да пишете.

С временом ћете чак моћи да пишете поезију у којој ће уживати породица и пријатељи. Зашто не бисте преточили своје мисли у стихове кад шаљете некоме разгледницу са жељама да се брзо опорави или у знак захвалности? Ваша песма не мора да буде дугачка нити да буде нешто посебно. Напишите само пар стихова којим ћете рећи шта вам лежи на срцу. Тај изазов неће само вама донети задовољство и осећај испуњености већ ће несумњиво одушевити примаоца кад види колико сте труда уложили да пренесете мисли тако маштовито и искрено.

Не морате бити геније што се тиче речи да бисте уживали у писању поезије, као што не морате бити главни кувар да бисте припремили укусан оброк. У једнаким количинама помешајте жељу, машту, труд и устрајност са скривеним песником који чучи у вама, и слика коју ћете створити речима пријатно ће вас изненадити.

[Фусноте]

[Слика на 21. страни]

Велики део Хебрејских списа сачињава поезија