Далматинова Библија — ретка, али не и заборављена

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ СЛОВЕНИЈЕ

ПОСЛЕДЊА бурад с драгоценим садржајем стигла су у Словенију крајем 16. века. Две године су превожена различитим путевима. Да би се прикрило оно што се у бурадима налазило, на њима су стајале налепнице с натписом „карте за играње“ или „роба за складиштење“. Унутра су биле сакривене прве комплетне Библије на словеначком језику, у кожном повезу.

Та драгоцена пошиљка била је испуњење сна двојице преданих људи — Јурија Далматина и Приможа Трубара, који су свој живот посветили превођењу Библије на свакодневни језик свог народа. Иако се можда у многим историјским књигама ове особе не истичу, њихова имена се могу додати списку оних који су дали велики допринос првобитном превођењу Библије.

Далматин, човек који је одговоран за тајни превоз Библија, укључио је ту и један посебан примерак са скупоценим повезом за свог пријатеља и саветодавца Трубара. Погледајмо с каквим су се изазовима суочавала ова два човека док су настојала да Библију учине доступном на свакодневном језику својих сународника.

Како је дошло до превођења

У 16. веку Свето римско царство, које је било блиско повезано с римокатоличком црквом, још увек је било утврђено у већем делу Европе. Међутим, протестантска реформација је већ увелико била у току, а њен утицај је продирао и у градове и села која су била на подручју данашње Словеније. Трубар, један тамошњи свештеник, био је међу првима који су прихватили протестантска веровања.

Пошто је католичка црква користила латински језик, само привилегована мањина која је добро познавала тај древни језик могла је да разуме црквену службу и Библију. Али реформатори су говорили да црквена служба треба да се одржава на језику који сви разумеју. Зато су се средином 16. века за време службе у цркви неки библијски одломци читали на локалном словеначком језику. То је било могуће зато што је словеначки превод неких текстова био написан на маргинама латинског мисала, то јест књиге коју је свештенство користило приликом мисе.

Међутим, Трубар је желео да има целокупну Библију на словеначком. Пошто још није постојало словеначко писмо, Трубар је изумео једно, а 1550. године је написао прву књигу која је штампана на словеначком језику. У тој књизи је навео и неке библијске стихове из Постања. Касније је на словеначки превео и Псалме, а на крају и цео Нови завет, то јест Хришћанске грчке списе.

Па ипак, схватио је да не поседује све језичке способности потребне да би остварио своју жељу да преведе целокупну Библију на словеначки. У Јурију Далматину, талентованом младом студенту, видео је неког ко би му могао помоћи да постигне свој циљ.

Далматинова рана биографија

Далматин, пореклом из једне сиромашне породице, рођен је око 1547. у једном селу које се налазило на подручју данашње јужне Словеније. Ту је као дечак похађао школу којом је управљао један човек који се тек преобратио на протестантизам, и то је у великој мери утицало на његова каснија религиозна нагињања. Уз подршку  Трубара, као и учитеља и локалне парохије, Далматин је завршио једну религиозну школу, а касније је отишао на један универзитет у Немачкој. Тако је усавршио латински и немачки, научио хебрејски и грчки и завршио студије филозофије и теологије.

Иако је Далматин студирао у иностранству, Трубар га је подстакао да цени и негује свој матерњи језик, словеначки. Док је Далматин студирао на универзитету, још увек у својим 20-им годинама, отпочео је огроман задатак превођења Библије на језик својих сународника. Трубарева жарка жеља да има комплетну Библију на словеначком језику постала је Далматинов главни циљ у животу.

Почиње превођење

Заронивши у тај пројекат с великим ентузијазмом, Далматин је почео с превођењем Хебрејских списа. Очигледно је преводио са изворног језика, али се тесно ослањао на немачки превод латинске Вулгате од Мартина Лутера. Што се тиче Трубара, он је до 1577. превео комплетне Хришћанске грчке списе на словеначки, као што је раније споменуто. Далматин је кориговао и побољшао Трубарев текст, опет се тесно држећи Лутеровог превода Библије на немачком. Уклонио је многе Трубареве германизме и учинио превод много доследнијим. Далматин је можда користио познавање грчког језика приликом преводилачког рада, али изучаваоци још увек дебатују о томе да ли је разматрао ране грчке текстове или није.

Препреке на путу

Пошто је словеначко писмо било уведено само неколико деценија раније, Далматин се суочио с обесхрабрујућим задатком. Осим тога, фонд речи је био мали, а на словеначком нису постојала никава реферална дела. Зато је било потребно много довитљивости да би се текст превео на разумљив словеначки језик.

Покрет противреформације такође је придодао још потешкоћа. Пошто је штампар био протеран из Словеније, штампање Библије се морало обавити у иностранству. Ето зашто је било потребно да Библије буду крадом унете у земљу. Па ипак, упркос препрекама, Далматин је за само десет година постигао свој циљ, вероватно док је још био на почетку својих 30-их година.

Под надзором Далматина за седам месеци је прво издање штампано у 1500 примерака Библије. Многи су ту Библију назвали литерарним ремек-делом и уметничким делом, пошто је била прелепо илустрована са 222 дрвореза. Још увек постоји много тих првобитних Библија, а тај превод се користи као основа за данашње преводе Библија на словеначки језик. Дело ова два човека допринело је томе да данашњи Словенци могу да читају Божју Реч на матерњем језику.

[Оквир⁄Слика на 15. страни]

БОЖЈЕ ИМЕ

У предговору свог превода Светог писма Далматин је укључио следеће објашњење: „Где год је реч ГОСПОД штампана великим словима, то се односи само на ГОСПОДА Бога чије је име на хебрејском језику יהזה, то јест Јехова. То име је само име ГОСПОДА Бога и ничије више.“

[Слике на странама 14, 15]

Примож Трубар

Насловна страна словеначке Библије

[Извор]

Све слике осим тетраграма: Narodna in univerzitetna knjižnica — Slovenija — Ljubljana