Дрога — ко је користи?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈУЖНЕ АФРИКЕ

„СВИ користе дрогу.“ Ова преувеличана изјава се можда употребљава да би се наивне особе навеле да пробају законом забрањену дрогу. Али колико у овим речима има истине зависи од тога како дефинишемо појам „дрога“.

Израз „дрога“ се дефинише на следећи начин: „Све хемијске супстанце, било природног или синтетичког порекла, које се могу користити за побољшање способности опажања, расположења или неког другог психичког стања.“ То је подесан, уопштен опис онога што се назива психоактивна дрога, премда то значење не покрива многе лекове који се користе код физичких обољења.

Према тој дефиницији и алкохол је једна врста дроге. Опасност лежи у неумереном коришћењу алкохола, што је очигледно све учесталије. Једна анкета на колеџима и универзитетима у западним земљама открила је да је „пијанчење најозбиљнији проблем у средњошколским и студентским домовима“. Према тој анкети је установљено да су 44 посто студената пијанице. a

Попут алкохола, и дуван је законом дозвољен премда садржи снажан отров, никотин. Према Светској здравственој организацији, пушење убија око четири милиона људи годишње. Па ипак, дувански моћници су богати и поштовани чланови друштва. Пушење цигарета такође ствара јаку зависност, можда и већу него многе незаконите дроге.

Бројне земље су недавних година смањиле рекламирање цигарета и наметнуле  друга ограничења. И поред тога многи људи још увек пушење сматрају прихватљивом социјалном појавом. Филмска индустрија и даље приказује пушење у привлачном светлу. Према једном истраживању Калифорнијског факултета у Сан Франциску утврђено је да је у филмовима који су од 1991. до 1996. донели највише новца, 80 посто главних личности представљено као особе које пуше.

А шта је с такозваним безопасним дрогама?

Дроге које се употребљавају у медицинске сврхе свакако користе многима, али оне могу и да се злоупотребе. Доктори понекад сувише лако преписују лекове или пацијенти врше притисак на њих да препишу лекове који нису неопходни. Један лекар је коментарисао: „Доктори не проведу увек довољно времена с пацијентом да би пронашли узрок његових симптома. Лакше је рећи: ’Узмите овај лек.‘ Али тиме се не решава главни проблем.“

Чак и лекови који се могу добити без рецепта, као што су аспирин и парацетамол (тиленол, панадол), ако се злоупотребљавају могу довести до озбиљних здравствених проблема. Сваке године умре преко 2 000 људи широм света због погрешне употребе парацетамола.

Према нашој претходној дефиницији, кофеин у чају и кафи је такође једна врста дроге, мада тешко да ћемо тако мислити кад за доручак пијемо наш омиљени напитак. Било би апсурдно посматрати општеприхваћене напитке попут чаја и кафе у истом светлу као и тешке дроге попут хероина. То је као када бисмо упоређивали домаћу мачку с разјареним лавом. Ипак, према речима неких стручњака на подручју здравља, уколико из навике дневно пијете више од пет шољица кафе или девет шољица чаја, то би вам могло шкодити. Осим тога, ако бисте морали драстично да смањите веома велику количину, доживели бисте симптоме апстиненције сличне овима које је искусила једна жена која је пила чај: „Повраћање, јаке главобоље и преосетљивост на светлост.“

Како стоје ствари с коришћењем незаконитих дрога?

Још контроверзније питање је коришћење дрога у спорту. Оно је било истакнуто 1998. за време Тур де Франса када је девет бициклиста водећег тима дисквалификовано због коришћења дроге у циљу постизања бољих резултата. Спортисти су изумели различите начине да осујете успешност тестова на дрогу. Часопис Time извештава да неки иду чак толико далеко да извршавају „’трансплантацију мокраће‘, што значи да путем катетра ставе у своју бешику нечију ’чисту‘ мокраћу, што је често болан поступак“.

Још се нисмо позабавили са запањујућим низом законом забрањених дрога које се користе ради „разоноде“. Ту спадају марихуана, екстази (метилендиокси-метамфетамин, или MDMA), ЛСД (диетиламид лизергинске киселине), стимуланти (попут кокаина и амфетамина) средства за смирење (седативи попут транквилајзера) и хероин. Не треба заборавити ни различита опојна средства која се удишу, као што су лепак и бензин, што је популарно међу младима. Наравно, то нису забрањене супстанце и лако су доступне.

 Уобичајена представа о испијеном наркоману како у тамној соби убризгава дрогу може бити обмана. Многи зависници од дроге су још увек у стању да у свакодневном животу релативно нормално функционишу, премда њихова зависност у већој или мањој мери сигурно утиче на квалитет њиховог живота. Па ипак, не можемо потцењивати тамну страну дроге. Један писац описује како су неки корисници кокаина „у стању да га за релативно кратко време пуно пута ’убризгају‘, претварајући своје тело у избодену, крваву и модру масу“.

После очигледног опадања крајем 1980-их, илегално коришћење дроге је поново у порасту широм света. Часопис Newsweek је запазио: „Власти су савладане налетом кријумчарења дроге, порастом употребе дроге готово свих врста и недостатком средстава — и информација — потребних за борбу против тога.“ Новине The Star из Јоханесбурга (Јужна Африка) навеле су да је према владиним статистикама, „сваки четврти човек који живи у Јужној Африци зависник од алкохола или дроге“.

Институт УН за истраживање социјалног развоја истакао је да су „произвођачи дроге и дилери... организовани на глобалном нивоу и да један знатан део својих прихода од дроге дају финансијским центрима који им за узврат нуде дискрецију и примамљиве инвестиције... Дилери дроге сада могу да оперу незаконито стечен новац тако што без много контроле од стране државе електронским путем пребацују новац“.

Изгледа да многи Американци, иако несвесно, свакодневно могу да имају дотицај са кокаином. Један чланак у новинама Discover је објаснио да већина америчких новчаница има трагове дроге.

Чињеница је да је данас коришћење дрога, укључујући и законом забрањене дроге, многима постало нешто прихватљиво, нешто што је саставни део свакодневног живота. С обзиром на то да се јавност увелико информише о штетности коришћења забрањених дрога, као и дувана и алкохола, поставља се логично питање: шта наводи људе да их користе? Док имамо на уму ово питање, добро је да размислимо какво је наше гледиште према дрогама.

[Фуснота]

[Слика на 3. страни]

Пијанчење је главни проблем у многим средњошколским и студентским домовима

[Слика на 5. страни]

Многи сматрају да је коришћење дроге ради „разоноде“ и пушење безопасно