Нијагарини водопади — искуство од ког застаје дах

НЕДАВНО сам имао прилику да Нијагарине водопаде видим као никад до тада — у гро-плану. Кажем вам да је то искуство од ког застаје дах. Пријатељи и ја смо посетили канадски водопад Потковица, који је тако назван због свог облика. Тамо сам био неколико пута од своје прве посете 1958, али нешто што још никад нисам учинио било је да се провозам бродом по реци, очи у очи с водопадом. Људи то чине још откад су 1848. уведене екскурзије бродом Maid of the Mist. Милиони су били на овом узбудљивом путовању. Сада је на мене био ред.

Бродови редовно крећу с обе стране реке, како с америчке тако и с канадске стране. Редови су непрекидни. Могли смо видети људе свих старосних група, чак и дечицу, како облаче лагане плаве кишне кабанице неопходне због заштите од прскања воде. (За оне који посећују америчке водопаде на другој страни, мантили су жуте боје.) Брод Maid of the Mist VII, може примити 582 путника. Тежак је 132 тоне, дугачак 24 метра, а највећа ширина му је 9 метара. Тренутно су у употреби четири таква брода, Maid of the Mist IV, V, VI и VII.

 Наш ред за квашење

Стали смо у ред, и чим се са Maid of the Mist VII искрцала група мокрих и испрсканих туриста, кренули смо и ми. Видео сам да нас чека узбудљиво путовање. На мање од једног километра, тутњала је вода преко ивице водопада, сурвавајући се с висине од 52 метра у басен дубок 55 метара. Наш брод се отиснуо у реку и кренуо према америчкој страни, пробијајући се кроз усковитлану воду у подножју америчког водопада, који има  укупну висину од 54 метра. a Најузбудљивији део тек је пред нама.

Напетост је расла док смо се приближавали води која је праштала. Ускоро је због ветра и снажног запљускивања воде било немогуће фотографисати. Изгледало је да кормилару треба читава вечност да брод доведе до тачке удара, где се преко ивице водопада сваког минута сурвава 168 000 кубних метара воде и то право испред нашег брода! Бука је била заглушујућа. Једва си чуо себе како вичеш. Срце ми је снажно лупало. У ствари могао сам да окусим воду Нијагаре; била је студена али очевидно чиста. Било је то заиста посебно искуство у животу!

Најзад је кормилар, нама се чинило бесконачно дуго, полако повукао нашу Maid из опасне линије, и усмерио је низводно. Лакнуло ми је. Успели смо. Али заправо није било никакве сумње у то. Компанија која води ове бродове нема забележен ниједан несрећан случај. Емил Бенди, генерални директор ове компаније пароброда, уверио нас је да је сваки брод опремљен прслуцима за спасавање и гуменим чамцима којих има довољно чак и кад су капацитети бродова максимално попуњени. Нема места да се понове грешке с Титаника!

Водопад се повлачи!

Тако је, одроњавање узима свој данак од водопада. Процењује се да су се у претходних 12 000 година, водопади на Нијагари повукли око 11 километара, на место где се сада налазе. Једно време је одроњавање било око један метар годишње. Сада је смањено на око 36 центиметара у току једне деценије. Шта доводи до овог одроњавања?

Вода прелази преко горњег чврстог слоја доломита који лежи на слојевима меког пешчара и шкриљца. Ови нижи слојеви се одроњавају и онда се кречњачке стене руше и падају у басен.

Искоришћена вода

Огромна количина воде која пада с реке Нијагаре која је кратког тока (56 километара), потиче од Великих језера, њих четири од укупно пет. Она тече северно од језера Ири до језера Онтарио. Током тог кратког пута, она се искоришћава за хидроелектричну енергију коју деле Канада и Сједињене Државе. Каже се да је то један од највећих извора хидроелектричне енергије у свету. Канадске и америчке хидроцентрале заједно имају капацитет од 4 200 000 киловата. Вода за турбине се узима с Нијагаре пре него што она стигне до водопада.

Медени месец и ноћно осветљење

Нијагарини водопади су омиљено место за парове на меденом месецу. Нарочито је то случај након филма Нијагара из 1953. године. Ноћу се водопади осветљавају разнобојном светлошћу рефлектора, што додаје нову димензију лепоти и величанствености овог јединственог места на планети. Посета Канади и Сједињеним Државама није потпуна уколико не посетите ово светско чудо. А уколико имате мало авантуристичког духа, не заборавите вожњу бродом! Биће то нешто незаборавно, због чега се нећете покајати. (Приложено)

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 26. страни]

НИЈАГАРИН ШПАНСКИ АЕРОАУТОМОБИЛ

Четири и по километра низводно од водопада налази се огроман вир „настао на дну брзака, где Велика клисура нагло заокреће према североистоку. Овде се смарагдно зелени вртлог ковитла, увија и одвија како би се пробио кроз најужи канал у Клисури“ (Ontario’s Niagara Parks).

Да бисте на најбољи начин схватили укупну величину овог јединственог језера, провозајте се Нијагариним шпанским аероаутомобилом, то јест жичаром која иде изнад језера и пружа импресиван поглед на реку, и узводно и низводно. Али зашто се зове „шпански“ аероаутомобил? Зато што га је конструисао и саградио један генијални шпански инжењер, Леонардо Торес Кеведо (1852-1936), и у употреби је од 1916. То је јединствени примерак ове врсте у свету.

[Дијаграм/Слика на 26. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ОДРОЊАВАЊЕ је од 1678. довело до повлачења водопада за отприлике 300 метара

1678.

1764.

1819.

1842.

1886.

1996.

[Извор]

Source: Niagara Parks Commission

[Мапе на 27. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

КАНАДА

САД

КАНАДА

САД

Језеро Ири

Нијагарини водопади

Река Нијагара

Језеро Онтарио

[Слика на 25. страни]

Амерички водопади

Канадски водопад Потковица

[Слика на 26. страни]

Зимска идила Нијагариних водопада осветљених ноћу