Различита лица Рима

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИТАЛИЈЕ

„Чини ми се да је Ромул [митолошки оснивач Рима 753. пре н. е.] од самог почетка сигурно имао божански наговештај да ће град једног дана бити седиште и темељ једног моћног царства“ (ЦИЦЕРОН, РИМСКИ БЕСЕДНИК И ДРЖАВНИК ИЗ ПРВОГ ВЕКА ПРЕ Н. Е.).

КАО и други градови с миленијумском историјом, Рим има многа лица која с проласком векова остављају свој траг. Да ли бисте волели да их видите? Сада је прави тренутак, посебно ако сте позвани да присуствујете неком од конгреса Јеховиних сведока који ће се одржати од 10. до 12. августа 2001, у Риму, Барију, Торину и Милану.

Али, који Рим желите да видите? Ту је стари Рим, републикански Рим и царски Рим. Много ближе нашем времену је средњовековни Рим, ренесансни Рим, барокни Рим и на крају савремени Рим. Да бисмо заокружили слику ту је и папски Рим, Рим обичног народа и Рим аристократије. У сваком углу овог велеграда леже изненађења.

Древни град

Најстарија пребивалишта, то јест села са кућерцима из гвозденог доба, изгледа да су се појавила много пре осмог века пре н. е., на брежуљцима Рима око некадашње котлине близу древног прелаза на реци Тибар. Брежуљци који су окруживали ово подручје били су у древна времена лако уочљиви тако да се каже да се град издизао на седам брежуљака — Квиринал, Виминал, Есквил, Целиј, Авентин, Палатин и Капитол. И дан-данас поједини делови града носе нека од ових имена.

Уколико решите да посетите Рим, не заборавите један тачан туристички приручник и карту. Тако можете створити себи представу како је стари Рим могао изгледати пре неких 2 000 година.

Посета Форуму

„Форум је био центар политичког, трговачког и правног живота у старом Риму“, наводи један приручник. Главни улаз у ову зону налази се у Виа деи фори империјали. Тамо ћете стићи користећи метро или неколико аутобуских линија.

Међу чувеним споменицима на овом подручју налази се Колосеум, такође познат и као Флавијев амфитеатар, симбол царске епохе. Висок је 48 метара, што је висина једне савремене петнаестоспратнице. Дугачак је око 190 метара и широк око 155 метара. Има 80 улаза и примао је 55 000 гледалаца! Цар Веспазијан је наредио да се сагради 72. н. е. Размислите о томе кад застанете поред њега. Кад би зидови само могли да говоре...

Недавна открића наводе да је амфитеатар завршен захваљујући  плену који су римске легије донеле у град након победничког војног похода у Јудеји, а који је досегао врхунац кад је уништен Јерусалим 70. н. е. (Матеј 24:1, 2; Лука 21:5, 6). Вековима су се у овом амфитеатру одржавале бруталне гладијаторске игре. Међутим, за разлику од опште прихваћеног гледишта, изгледа да тамо ниједан хришћанин није завршио мученичком смрћу. a

У близини Колосеума налази се Титов славолук, подигнут у славу овог похода. Унутар славолука можете видети сцене са тријумфалне процесије у којој су били и јеврејски заробљеници и свети намештај из храма. Јевреји су изгледа пролазили баш поред тог места!

Још један добро познати древни споменик, импресиван и добро очуван, јесте Пантеон. То је некадашњи пагански храм посвећен свим боговима; а сада је у њему једна католичка црква. Ово ремек-дело римске технике подигао је у раздобљу од 118. до 128. н. е. цар Хадријан (76-138. н. е.), чувен по свом заштитном зиду у северној Енглеској. Висина и пречник ове ротонде су идентични — 43,4 метра.

Circus Maximus на брду Палатин, као и многа друга места и споменици, позивају нас да путујемо времепловом. По разним местима у граду још увек стоје даљњи подсетници помпе и сјаја шесте светске силе по библијској историји, древни обелисци и исклесани стубови као што су Трајанов стуб и стуб Марка Аурелија.

Рим у време апостола

Иако је отпали хришћански свет брзо заменио апостолско хришћанство,  још увек се у Риму могу уочити неке епизоде из живота раних хришћана. Примера ради, кад посећујемо Апијев друм, како да се не сетимо извештаја о апостолу Павлу ког су његова хришћанска браћа допратила чак до овог града? (Дела апостолска 28:14-16). Али треба да пазимо да не прихватамо слепо свако предање. Пример за то налази се близу Форума и реч је о такозваној Мамертинској тамници, месту на ком је наводно био заточен апостол Петар. Али нема никаквог библијског доказа да је Петар икада крочио у овај град.

Док сте још увек у зони Апијевог друма, можда ћете желети да посетите чувене катакомбе — неколико стотина километара подземних тунела који су служили као гробнице. Пронађени предмети везани за култове мртвих и мучених, као и идеје о бесмртности душе указују да они који су користили ова древна гробља нису више били праве присталице Исусових изворних учења. b

Како је ренесанса изменила Рим

Од времена ренесансе (14-16. века), Рим је доживео велику трансформацију, између осталих ствари и због све веће папске моћи и угледа. На папски двор су позивани уметници, архитекте и занатлије. Међу најчувенијима био је Микеланђело. Нека његова ремек-дела чувају се у Граду Ватикану. Чувена су „Страшни суд“ у Сикстинској капели и фреске на таваници капеле које се могу видети када се уђе кроз Ватикански музеј. Вредно је поменути да „Страшни суд“ не приказује чистилиште.

Још једно Микеланђелово дело јесте статуа Мојсија, пронађена у римској цркви Св. Петра у веригама. Његов утицај може да се види и по бројним детаљима на базилици Св. Петра. У овој цркви се налази неколико ремек-дела, укључујући и Микеланђелову скулптуру „Pietà“. Она представља умрлог Христа у рукама његове мајке.

Оно што је Јеховиним сведоцима интересантно јесте да се на тој базилици приличан број пута појављује хебрејски тетраграм који представља Божје име Јехова. Потражите га на надгробном споменику Климента XIII и у Капели за представљање.

Спектакуларни барокни Рим

Најспектакуларније лице Рима је вероватно оно које нуди барокни град. Барокни стил је „великих размера и пун разметљивих детаља“, бележи једна енциклопедија. Појавио се крајем 16. века и до 18. века постао ближи рококо стилу. Чувено барокно дело јесте Бернинијев монумент посвећен папи Александру VII у цркви Св. Петра. Бернини је био омиљени папин уметник. Он је у Риму  преуредио цркве, палате, статуе и фонтане. Баците поглед на пјацу (трг) испред базилике Св. Петра, окружену спектакуларном Бернинијевом колонадом, или на Пјацу дел пополо која „образује једно велико симетрично предворје у срцу Рима“. Утицај барока и Бернинија осећа се посвуда! Не пропустите да видите сценски занимљиве ефекте фонтане Треви или фонтана на Пјаци Навони, као што су Бернинијева Фонтана деи Фиуми (Фонтана четири реке) и Фонтана дел Моро (Фонтана Маура).

Савремени град

Данас су ретке неке иновације у градском планирању. Последњи велики пројекат датира из 1930-их и то је била изградња Еспозиционе Универзале ди Рома (Е. У. Р.). Требало је да слави фашизам током Мусолинијеве владавине.

Непроцењивом уметничком наслеђу Рима, које с уживањем можете гледати не само по улицама и трговима већ и у више од 100 градских музеја, градске власти сада придају велику важност и желе да га очувају. Међутим, пре него што кренете у обилазак музеја, споменика и археолошких налазишта, било би мудро да сазнате време отварања било на одговарајућим сајтовима на Интернету или у добром туристичком приручнику.

Иако је познат по Ватикану, у Риму такође постоје и многе друге религије. И Јеховини сведоци тамо имају своју подружницу и Конгресну дворану. На подручју ове метрополе има скоро 10 000 Сведока који се окупљају у око 130 скупштина и група. Поред италијанског, они одржавају састанке на још 12 језика. Добро дошли у било коју њихову Салу дел Рењо (Дворану Краљевства).

Без обзира које лице Рима желите да посетите, међу многима које нуди, позивамо вас да дођете јер, као што је немачки писац Јохан Волфганг фон Гете написао, „само у Риму човек може учити о Риму“.

[Фусноте]

 [Оквир⁄Слике на странама 18, 19]

БАРИ — престоница Апулије пуна живота

АПУЛИЈА је област која образује „пету“ италијанске „чизме“. (Видите карту на 14. страни.) Чувена је по маслиновом уљу и винима. Бари је њен главни град са око 350 000 становника. Верује се да град датира још из ере пре настанка Рима. Једно време је био под грчким утицајем. Римљани, који су продрли у ову област у четвртом веку пре н. е., назвали су га Бариум и претворили га у муниципицију, то јест у насеобину римских грађана која је задржала своју административну независност.

Од првог крсташког рата (1096. н. е.), Бари је добијао све већи значај као упориште за источно Средоземље и за путеве према Оријенту. Такође је постао лука из које су полазили крсташки бродови.

Град „Божић-Бате“?

Најважнији споменици у Барију тесно су повезани с историјским догађајима. Здање које нарочито има везе с историјом Барија јесте Базилика ди Сан Никола. За овог Николу се каже да је у четвртом веку н. е. био бискуп од Мире, једног града у Малој Азији. У античком свету су се детаљи из његовог живота помешали с детаљима живота једног другог свештеника под истим именом који је живео у шестом веку, тако да су га окруживале различите легенде. Према једној од многих, овај Никола је назван заштитником деце зато што се каже да је ускрснуо троје деце коју је један злобни крчмар исекао на комаде и маринирао! Зато не изненађује што се током средњег века ширило небиблијско обожавање овог лика и што су његове тобожње реликвије биле веома тражене.

Према књизи Puglia-Dal Gargano al Salento, Никола, на латинском познат као Санктус Николаус, „постао је Санта Клаус у земљама северно од Алпа и касније у Северној Америци [у неким земљама познат и као Деда Мраз]; његова бискупска одежда постала је капут украшен крзном, његова митра  капа, а тај светац један доброћудни, белобради старац с врећом пуном поклона“. И гле чуда, ето Божић-Бате! c

Постоје и други занимљиви споменици у том граду, али за Јеховине сведоке посебно може бити интересантно једно здање, Црква светог Тројства и светаца Козме и Дамјана, саграђена у 1960-им. На њеном своду се налази један мозаик који приказује тетраграм.

Да ли сте икада видели „буњу“?

Недалеко од Барија налази се мноштво интересантних места које можете посетити. У Алберобелу, око 55 километара југоисточно од Барија, налазе се чувене „буње“. То су беле грађевине необичног облика с купастим кровом. Смештене су међу дрвећем и зову се и шатори од камена и необични павиљони. Грађене су тако што је камење слагано без малтерисања. Зато се човеку може учинити да су нестабилне, чак и опасне, али су ипак издржљиве. Многе су вековима старе. Такође имају добру изолацију тако да је у њима лети хладно, а зими топло.

Уколико сте заљубљеник у фотографије, онда ћете желети да усликате импресивни Кастел дел Монте, који се налази око 40 километара западно од Барија. Наређење за његову изградњу дао је Фредерик II у 13. веку. Као што један туристички приручник наводи: овај дворац „надмашује све друге дворце који имају везе с Фредериком II. Такође је и једна од најпрефињенијих световних грађевина средњег века“. Приручник га описује и као „пропорционални геометријски модел с приземљем и једним спратом од по осам соба“. Његова осмоугаона конструкција спаја осам додатних кула на сваком од тих углова. Вреди га видети.

Око 1 600 Јеховиних сведока и бројни пријатељи састају се у Барију у 18 скупштина. Сви горљиво чекају да изразе добродошлицу многим делегатима на Обласном конгресу за 2001. годину „Учитељи Божје Речи“, који ће се одржати на градском стадиону Сан Никола.

[Фуснота]

[Слике]

Тетраграм у Цркви светог Тројства и светаца Козме и Дамјана

Променада

Кастел дел Монте

„Буње“ у Алберобелу

[Мапа на 14. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

РИМ

БАРИ

[Извор]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на 14. страни]

Титов славолук с фризом који приказује одношење плена из јерусалимског храма

[Слика на 14. страни]

Колосеум

[Слика на 15. страни]

Стуб Марка Аурелија

[Слика на 15. страни]

Апијев друм

[Слика на 15. страни]

Пантеон, некадашњи пагански храм посвећен свим боговима, а у ком се сада налази једна католичка црква

[Слика на 16. страни]

Детаљ с Микеланђеловог „Страшног суда“ из Сикстинске капеле

[Слика на странама 16, 17]

Бернинијева Фонтана четири реке

[Слика на 17. страни]

Подружница Јеховиних сведока

[Слика на 17. страни]

Фонтана Треви

[Слика на 17. страни]

Легенда каже да је Ромула и Рема, митолошке осниваче града, дојила једна вучица