Заразне болести — катастрофалне, али могу се спречити

ДОК су опустошујући земљотреси и катастрофалне поплаве ударне вести, тихо ширење заразних болести ретко када привлачи пажњу медија. Упркос томе, „данак који узимају заразне болести (као што су сида, маларија, болести дисајних органа и дијареја) 160 пута је већи од броја погинулих у прошлогодишњим природним катастрофама“, наводи се у изјави за штампу Црвеног крста и Црвеног полумесеца од јуна 2000. „А ситуација се и погоршава.“

Каже се да су за овако шокантне бројке одговорна два озбиљна фактора. Један је неумољиво ширење сиде која сваких сат времена убије 300 људи. Сида „више није болест, она је катастрофа“, каже Питер Вокер, директор за политику према катастрофама Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца. „Таква раширена болест убија радну снагу и уништава економију.“ Други фактор јесте погоршање јавних здравствених система, а последица тога је драматичан повратак старих болести као што су туберкулоза, сифилис и маларија. На пример, једна азијска земља тренутно извештава 40 000 нових случајева туберкулозе сваке године. У једној источноевропској земљи, број заражених од сифилиса је у последњој деценији порастао 40 пута.

Међутим, премда су се заразне болести претвориле у катастрофе, иронија је што оне заправо спадају у катастрофе које је најлакше спречити. У ствари, извештај каже да се од 13 милиона смртних случајева од заразних болести колико их је било 1999, већина „могла спречити са само 5 долара по особи“. Замислите колико се непотребних смртних случајева могло спречити да су владе света биле спремне да за здравствену негу потроше 5 долара по особи — што укупно износи 30 милијарди долара!

То јесте поприлична сума, али када се упореди са оним што свет троши на друге ствари, то је ситница. Примера ради, једне недавне године, глобални трошкови за наоружање достигли су цифру од 864 милијарде долара — што је 144 долара по особи. Помислите само колико се више троши на припрему за рат него на то да се спречи ширење болести! Можда човечанство једноставно није способно да заустави плиму заразних болести — али не због недостатка средстава, већ због дубљих разлога. На крају крајева, људске владавине чак не могу да поставе ни исправне приоритете.

[Извори слика на 31. страни]

Рендгенски снимак: Медицински факултет Њу Џерси — Национални центар за туберкулозу

Фотографија човека који кашље: СЗО/Thierry Falise