Милано и Торино — лепи градови које треба видети

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИТАЛИЈЕ

ПОСЕТА Италији може бити искуство у ком ћете уживати. Храна, вино, пејзажи, историја, култура, музика, језик — све скупа чини ову земљу незаборавном. Ово лето је можда прави тренутак за посету, нарочито за оне који су позвани на један од конгреса Јеховиних сведока који ће се тамо одржати. Хајде сада да накратко обиђемо ова два знаменита италијанска града и њихове области.

Милано — права престоница Италије?

Што се тиче трговине и индустрије, често се правом престоницом Италије сматра Милано. У односу на друге италијанске градове, он није толико познат по старинама и уметности. Изгледа да тамо модернизам преовладава над антиком. Па ипак, у њему се налазе нека изузетна уметничка дела и грађевине које сведоче о древној историји.

Око 600. пре н. е., та област је била насељена Галима, једним древним келтским народом с подручја данашње Француске. Године 222. пре н. е., Римљани су освојили овај град и дали му латинско име Медиоланум, сада Милано. Вековима је италијанско полуострво било издељена и освајана земља која је независност стекла тек у другој половини 19. века. Дакле, Милано је имао безброј освајача. Међу онима који су заузели овај крај били су Ломбардијци који вероватно потичу из Скандинавије. Они су Ломбардију, област у којој је Милано главни град, назвали по свом имену.

Дођите, посетите град

У историји Милана, као и целе Италије, главну улогу има католичка црква. Није ни чудо што је онда тамошња катедрала трећа црква по величини у Европи и једна од највећих готских цркава у свету. Висока око 150 метара, шепури се својим шиљатим врховима и с више од 3 000 кипова и гротески. Изградња је почела 1385. и трајала је пет векова. Када Италијани данас говоре о  послу који изискује превише времена, они кажу да је то попут „изградње катедрале“.

Читаоцима Библије биће интересантно да виде Божје име у облику „Јахве“, високо на једном готском прозору на прочељу ове катедрале. Спољашњост овог прочеља украшена је многим приказима догађаја из Библије.

Дворац Сфорцеско је једна од грађевина које су постале симбол овог града. Саградила га је у 15. веку породица Сфорца, која је владала Миланом. Данас се у њему налазе многи музеји. У једној чувеној одаји налазе се фреске за које неки кажу да их је урадио Леонардо да Винчи, реномирани уметник и научник.

Међу Да Винчијевим најпознатијим сликама налази се и једна фреска у ренесансном манастиру из 15. века, Санта Марија деле Грације. Она приказује Исуса на такозваној Тајној вечери и оцењује се као једна од најпознатијих ренесансних слика. Још један музеј, Пинакотека ди Брера, има једну од највећих италијанских колекција слика чувених уметника као што су Белини, Рафаел, Тинторето и Каравађо.

За оне који проучавају Библију, од посебне вредности биће Пинакотека Амброзијана, библиотека и уметничка галерија. Ту можете пронаћи Мураторијев фрагмент, латински каталог Хришћанских грчких списа који датира с краја другог века н. е. Он потврђује састав канона „Новог завета“. a

У истој библиотеци налази се и кодекс зван Амброзијан О 39 дод., с краја деветог века н. е., који садржи Божје име исписано као хебрејски тетраграм у облику палиндрома као што помиње New World Translation of the Holy Scriptures—With References. b У овој библиотеци се налазе и други древни преводи Библије и Атлантски кодекс, збирка од преко 2 000 цртежа и научних забелешки Леонарда да Винчија.

Користан подсетник за посетиоце јесте да не забораве да су многи музеји и библиотеке смештени у древним здањима величанствене лепоте, али који су често препуни због све већег прилива туриста. У многим  случајевима, посете треба да се резервишу унапред, а у неким музејима је и ограничено време за посете.

Пре напуштања старог дела града, љубитељи музике ће желети да виде спољашњост Скале, једне од најчувенијих опера у свету. Иако посетилац не може да одгледа неку оперу, можда ће волети да обиђе музеј где се могу видети многи подсетници на музичаре и славне певаче. c

Обилазак савременог дела Милана, једног од најбогатијих градова у Европи, у ком се налазе небодери и спортски стадион пружиће вам општи преглед овог града. Моћи ћете да уживате у разноликости, лепоти и дугој историји Милана. Посетиоци који воле шопинг и разгледање града желеће да посете огромну Галерију Виторио Емануеле II с њеним величанственим стакленим плафоном и куполом.

Биће вам драго што сте дошли у Милано! А сад хајдемо на запад, у посету једном другом сасвим другачијем али исто значајном италијанском граду.

Торино — још један драгуљ Италије

Торино, град од око милион људи, смештен је на најзападнијој тачки долине реке По, у подножју западних Алпа и на мање од 100 километара од француске границе. Окружен је као у амфитеатру задивљујућим алпским  планинама које се пружају докле поглед сеже. Готово половина торинске провинције јесу планине, шуме и долине. За мање од сат времена вожње стижете у планинска одмаралишта. За мање од два сата можете бити на плажама Лигурије.

Торино потиче још од времена пре Рима. Првобитно пребивалиште људи званих Таурини, касније је постало римска колонија чији се остаци налазе на том историјском подручју. У граду се могу видети и средњовековна обележја, али већина градске архитектуре је из 17. и 18. века, што значи да на грађевинама које се налазе у улицама у центру доминира барокни стил.

У Торину се налази један од најбољих египатских музеја на свету. Његова изузетна колекција предмета древне цивилизације која се развила дуж Нила одмах је иза оне у Каиру.

За време посете од само неколико сати, можете се дивити историјском и уметничком центру овог града, палати Мадама, Краљевској палати и Моле Антонелијани која је с висином од 170 метара све донедавно била највише здање у Европи. Као једна од знаменитости овог града, понекад се назива и торински еквивалент Ајфелове куле из Париза. Затим ту је и парк Валентино с ботаничким баштама, као и травњацима, дрворедима, фонтанама и једном средњовековном тврђавом — живописном и верном реконструкцијом пијемонтског села из 15. века.

Торино је један од најважнијих индустријских центара Италије. Тамо се налази и фабрика аутомобила ФИАТ (Италијанска фабрика аутомобила Торино). Уколико вас занимају стари модели кола, Музеј аутомобила, око три километра од града, има колекцију од 150 старих и класичних кола, укључујући и моделе бугатија, масератија и ланче. Јасно је зашто је издржавање половине становника Торина на неки начин везано за аутомобилску индустрију.

Јеховини сведоци у Милану и Торину

Вековима је у долинама око Торина било много Валденза, потомака путујућих проповедника протестантских реформатора. Онда не изненађује што је током једног путовања по Европи 1891. године, Чарлс Тејз Расел, који је преузимао вођство међу раним Истраживачима Библије (како су се тада звали Јеховини сведоци), имао контакт с локалним валденским пастором Данијелом Риваром. Расел се с њим договорио да се многа помоћна средства за проучавање Библије преведу на италијански. Године 1903. основана је прва група Истраживача Библије у том крају. Када је 1912. Расел поново дошао, четрдесетак особа је одржавало редовне хришћанске састанке у Пинеролу у близини Торина. Они су у Пинеролу 1925. године одржали свој први конгрес у Италији.

Стога, први прави трагови Истраживача Библије у Торину датирају још из двадесетих година прошлог века. У Италију су 1946. послати први мисионари Јеховиних сведока. Они су помогли у учвршћивању дела Сведока. При крају 1940-их и почетком 1950-их, у Торину су основане прве скупштине. Сада у том граду и његовој покрајини има око 13 000 Јеховиних сведока. А шта је с Миланом?

Мало више од годину дана канцеларија подружнице Јеховиних сведока за Италију била је у Милану. Затим се 1948. преселила у Рим. Први послератни конгрес одржан је у градском позоришту у Милану 1947. Било је присутно 700 особа из свих крајева државе. Међународни конгрес 1963. „Вечна добра вест“ одржан је у миланском Вигорели Велодроме, тадашњем можда најчувенијем велодрому у Европи.

Савремено дело проповедања Јеховиних сведока имало је великог успеха у Милану. Тренутно у граду има 57 скупштина, с преко 4 000 активних објавитеља, као и Конгресна дворана у једном преуређеном градском позоришту.

Посета Милану и Торину може бити нешто заиста вредно. Где год да кренете, вероватно ћете наићи на срдачну добродошлицу и имаћете драгоцено искуство.

[Фусноте]

[Оквир на 27. страни]

Плашт из Торина — да ли је прави?

Најчувеније обележје Торина можда је плашт за који неки верују да је плашт у који је било умотано Христово тело. Један приручник за туристе наводи: „Најчувенија — а и најсумњивија — од свих светих реликвија чува се у торинској катедрали.“ Он је стално изложен у једној капели катедрале, и закључан је у једном херметички затвореном, непробојном стакленом сандуку испуњеном једним инертним гасом. Тај приручник даље наводи: „Међутим, мит о овом плашту распао се 1988; тест на темељу радиоактивних изотопа показао је да плашт не датира пре 12. века.“ d

[Фуснота]

[Мапа на 24. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

МИЛАНО

ТОРИНО

[Извор]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на 24. страни]

Миланска катедрала

[Слика на 24. страни]

Изгледа да у Милану модернизам доминира над антиком

[Слика на 25. страни]

Скала (горе) и Галерија Виторио Емануеле II (десно) у Милану

[Слика на 25. страни]

„Тајна вечера“ од Леонарда да Винчија

[Извор]

Scala/Art Resource, NY

[Слика на 26. страни]

Покретни мост на улазу у средњовековну торинску тврђаву

[Слика на 26. страни]

Моле Антонелиана у Торину; врх њеног торња висок је 170 метара

[Слика на 26. страни]

Река По пролази кроз Торино