Поглед у свет

Мистериозно преживљавање

Париске новине Le Monde извештавају да иако су јаке олује у децембру 1999. тешко оштетиле француске шуме, недавна посматрања указују да крупна дивљач није страдала онолико колико се мислило. На подручју од 10 000 хектара у опустошеним шумама у источној Француској, пронађено је свега 20 мртвих животиња — 10 јелена, 5 срна и 5 дивљих свиња. Послушавши „механизме који и даље остају мистерија“, животиње су пронашле начине да се спасу, можда тако што су се скривале испод палог дрвећа или су се окупиле на отвореном простору. Жан-Пол Видме из француског Националног министарства за шумарство каже: „Мање знамо о [понашању] јелена и дивљих свиња него о лавовима и другим дивљим животињама из далеких крајева.“

Синдром економске класе

Новине The Daily Yomiuri извештавају да је током протеклих осам година, 25 путника који су слетели на јапански аеродром Нарита, „умрло од такозваног синдрома економске класе“. Насупрот свом имену, „синдром економске класе“ може погодити и путнике у првој класи. Неколико сати седења може смањити циркулацију крви у ногама и проузроковати стварање угрушака. Ако угрушак дође до плућа, тада може да проузрокује тешкоће с дисањем, па чак и смрт. Тоширо Макино, начелник Клинике Јапанске медицинске школе на Међународном аеродрому у Токију, каже да сваке године неку врсту овог проблема има између 100 и 150 путника који стижу на аеродром Нарита. Он предлаже да „путници који без престанка лете више од седам или осам сати пију више воде него обично и да предузму неке превентивне мере, као што су пружање и савијање ногу“.

Токио се загрева

„Просечан број дана у години када температура у Токију пада испод нуле, у 20. веку је опао за 95 посто“, извештавају новине The Daily Yomiuri. Током 1990-их, у Токију је сваке године у просеку било само 3,2 дана с температурама испод нуле, у поређењу са 61,7 дана у првих десет година тог века. Један старији метеоролог из Јапанске агенције за метеорологију рекао је да глобално загревање спречава да температуре падну тако ниско као раније и изразио је забринутост да би „стварно хладна зима“ у Токију ускоро могла постати прошлост. Према тој агенцији, ако се са испуштањем гасова који стварају ефекат стаклене баште настави садашњим темпом, предвиђа се да ће у 21. веку глобална температура порасти за 1 до 3,5 степени Целзијуса. Ако би температура у Јапану порасла за 3,5 степени, у Токију би било топло као у данашњем Најробију.

Повратак сифилиса

У Француској већ деценијама скоро да уопште није било сифилиса. Међутим, француски дневник Le Figaro извештава да су доктори прошле године регистровали нову епидемију ове сексуално преносиве болести и то првенствено међу хомосексуалцима. Слично избијање сифилиса у 2000. такође је запажено у Британији и Ирској. Сифилис је бактеријска болест која у раним стадијумима изазива оштећења коже и осипе, а ако се не лечи води до неуролошких и кардиоваскуларних оштећења. Дневник Le Figaro запажа да повратак сифилиса забрињава зато што је „потпуно непознат новим генерацијама лекара који током школовања никада нису прегледали ни један једини случај сифилиса“. Лекари због тога могу поставити погрешну дијагнозу, што може спречити успешно лечење. Специјалисти за ову болест претпостављају да је за повратак сифилиса одговорно ризично сексуално понашање. Због тога се плаше да би овај тренд могао бити предзнак „нове експлозије епидемије сиде“.

Упозорење за старије путнике

Све је више старијих људи који путују у мање развијене земље света и многи од њих се разболевају због конзумирања хране или воде која је заражена бактеријама, каже билтен Tufts University Health & Nutrition Letter. Последица тога је „путничка дијареја“ која код људи од 60 или више година може довести до озбиљнијих здравствених проблема. Уколико не једете у првокласном  хотелу или ресторану у великом, модерном граду, Health & Nutrition Letter упозорава:

□ Немојте пити воду из чесме нити њом прати зубе. Користите само флаширану, прокувану или дезинфиковану воду. Немојте стављати лед у пиће осим ако нисте сигурни да је направљен од воде која је безбедна.

□ Немојте јести рибу нити месо осим ако су добро скувани.

□ Немојте јести производе од непастеризованог млека нити сирово поврће.

□ Немојте јести воће уколико га нисте сами ољуштили након прања у чистој води. Кад сте га ољуштили, оперите руке пре него што га поједете.

□ Немојте јести храну коју продају улични продавци, чак и ако је врућа.

„Интерно расељена“ мноштва

„Има их колико и људи заражених сидом, а од избеглица их је дупло више. Међународна заједница за пружање помоћи их назива ’интерним расељеницима‘“, извештава лондонски The Independent. Иако су због рата били приморани да побегну из својих домова, остали су у својој земљи. УН процењују да широм света има 25 до 30 милиона тако расељених лица. Већина не живи у избегличким логорима већ с другим породицама или на улици. Денис Макнамара, специјални координатор УН за овај проблем, каже да уместо да потраже уточиште у некој другој земљи, „многи покушавају да остану што ближе својој кући, то јест својим имањима која обрађују“. Понекад хуманитарне агенције не могу да дођу до таквих људи. До 90 посто њих су жене и деца. „Мушкарци воде ратове“, додаје Макнамара. „Жене и деца су жртве. Расељеним женама прети стална опасност да их силује војска која их гони.“

Језик-усисивач у облику шоље

Како камелеон успева да ухвати друге гуштере и чак птице које су тешке и до десет посто од његове тежине? Све до сада се веровало да се плен залепи за храпаву и лепљиву површину камелеоновог језика. Али то није објашњавало како ово створење може да ухвати релативно тежак плен. Да би то сазнали, научници из Антверпена у Белгији су брзом камером направили снимке камелеоновог језика у акцији, брзог као муња, о чему извештава немачка служба за научне новости Bild der Wissenschaft-Online. Научници су открили да камелеонов језик приликом избацивања на врху формира једну лопту. Непосредно пред додир, два мишића у језику се згрче, чиме врх поприма облик шоље која усисава и лепи се за плен.

Пустиња која се шири

„Сахара је прегазила Медитеран“, извештава лондонски The Guardian, „јер се због погубне комбинације деградације земљишта и климатских промена делови јужне Европе претварају у пустињу.“ На конференцији Уједињених нација о борби против стварања пустиња одржаној у децембру 2000, један стручњак је за овај проблем делимично окривио глобалну земљорадњу која многим малим земљорадницима отежава да буду конкурентни. Земљорадници зато напуштају земљу која је прављењем тераса и пажљивим наводњавањем чувана хиљадама година, и земљиште се због тога на крају спира. Ситуација је критична на југу Италије, у Шпанији и Грчкој. Бугарска, Мађарска, Румунија, Молдавија, Русија и Кина такође се суочавају са све већим стварањем пустиња. Клаус Тепфер, извршни директор Програма УН за животну средину, рекао је: „Земљиште је природан ресурс који није ништа мање важан за људску добробит и околину од чисте воде и чистог ваздуха.“

Пронађен извор Амазона

Један тим од 22 истраживача пронашао је „извор највеће реке на свету, окончавши тиме деценије спекулација и контрадикторних налаза“, извештава лондонски The Times. Амазон почиње да капље из Невадо Мисмија, једног 5 000 метара високог врха у Андима на југу Перуа. Одатле вијуга кроз долину обраслу травом и маховином, где му се придружују други потоци и реке пре него што настави своје 6 000 километара дуго путовање ка Атлантском океану. Описујући извор реке, Ендру Пјетовски, вођа тима, каже: „То је лепо место. Стојите у зеленој долини у подножју једне импресивне, готово црне литице високе око 40 метара. Веома је мирно и тихо.“