Руке спремне да помогну налазе се посвуда

БАКСТЕР, један петнаестогодишњи средњошколац, на занимљив начин проводи суботње поподне. Он посећује једну групу старијих у старачком дому, свира им и они заједно певају. „Он им доноси смех, забаву и животну радост“, каже Бакстеров учитељ. Седамдесетосмогодишња Лусил указује једно слично доброчинство. Она разноси храну онима у оскудици и посећује усамљене пацијенте у болницама. Једна пријатељица каже за њу: „Ако негде треба помоћ коју она може да пружи, она ће бити тамо.“

Дефинисање волонтерског рада

Овај животни мото — ’буди тамо где је помоћ потребна‘ — деле милиони људи широм света. Они спремно пружају руке на градилиштима и у канцеларијама, по фабрикама, старачким домовима, домовима за негу неизлечивих болесника, избегличким логорима, центрима за бескућнике, ватрогасним домовима, центрима за помоћ, установама за збрињавање животиња и друго. Практично су свуда! Они користе своје вештине које иду од помагања другима да изграде кућу до прикупљања новца, и од пружања нежности напуштеним бебама до умиривања болесника на самртничкој постељи. То су волонтери — људи који улепшавају живот онима којима је помоћ потребна.

Волонтерски рад се описује као „племенита мисао преточена у дело“. Она подразумева преданост некој ствари, самопожртвовани дух, бесплатан рад и испољавање алтруизма. „Волонтерска служба“, кажу двоје дугогодишњих волонтера јесте „давање себе: свог времена, руку и ногу, својих идеја и могућности да помогнемо другоме, својих вештина у решавању проблема, свог стручног знања.“ Занимљиво је што такво давање користи  и самим волонтерима. (Видите оквир „Волонтери такође имају користи“.)

Веће цифре — али и веће потребе

Процењује се да у Сједињеним Државама волонтерски рад обавља око 100 милиона људи — и њихов број расте. „Наша организација наставља да расте страховитом брзином“, рекла је недавно за Пробудите се! Кетлин Бејренс, извршни директор организације волонтера „Њујоршка брига“. „Нашем програму се само лане придружило више од 5 000 нових волонтера.“ И у Европи се запажа сличан пораст волонтерских група. Примера ради, број волонтера у Француској је у задње две деценије растао 6 посто годишње. Међутим, потреба за волонтерима не опада. Уместо тога, једна агенција Уједињених нација ’Волонтери‘, наводи да је глобално гледано „потреба за волонтерским радом данас већа него икад“. Један кустос музеја каже: „Волонтери су наша жила куцавица.“

Међутим, постоји један парадокс. Иако многи директори, менаџери и руководиоци  који раде с волонтерима осећају да су волонтери „злата вредни“, ипак много рада који обаве волонтери прође незапажено. Да би се ова ситуација почела мењати, Уједињене нације су одлучиле да у 2001. години скрену пажњу на волонтере. Оквир „Међународна година волонтера“ описује неке циљеве које се УН нада да ће остварити.

У међувремену, и у самом свету волонтера дешавају се промене које представљају изазов и за волонтере и за оне који воде њихову делатност. Па и поред тога, још увек има много оних који су спремни да нам побољшају живот. Шта их покреће да то чине? Шта постижу? И како могу да утичу и на ваш живот?

[Оквир⁄Слика на 4. страни]

Волонтери такође имају користи

„Труд око других пружа ми дубљу и вреднију награду у којој више уживам него да сам сву своју пажњу концентрисао само на пословну каријеру“, каже Мајкл, који волонтира по неколико сати. Мајкл није усамљен случај. Шерон Кејпленг-Алакиђа, извршни директор ’Волонтера‘ при Уједињеним нацијама, каже: „Широм света људи који... обављају волонтерске послове у потпуности схватају колико им то искуство много пружа.“ Др Даглас М. Лосон, стручњак на пољу волонтерског рада, потврђује да су истраживачи утврдили да се „често током само неколико сати волонтерског рада укупно физиолошко стање и психолошка добробит толико побољшавају да је волонтерски рад добио назив ’волонтерски занос‘“. И тај „волонтерски занос“ није неко пролазно осећање. Истраживачи на Универзитету Корнел у Сједињеним Државама проучавали су једну групу људи више од 30 година и утврдили да су „они који су волонтирали били срећнији и здравији од оних који нису волонтирали“. Занимљиво, и Библија каже: „Више има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35; Пословице 11:25).

[Оквир⁄Слика на 5. страни]

Међународна година волонтера

Генерална скупштина Уједињених нација је 20. новембра 1997, прогласила 2001. годину „Међународном годином волонтера“ (МГВ 2001). УН су поставиле четири циља која треба да се постигну током те године.

Веће признање Владе се подстичу да признају важност волонтера тако што ће разматрати и регистровати њихова достигнућа и награђивати изузетне волонтерске активности.

Веће олакшице Земље се подстичу да поспешују волонтерство тако што рецимо прихватају волонтерску службу у замену за војну службу или што пружају неке пореске олакшице.

Информисаност Медији су позвани да допринесу популаризовању добрих прича о волонтерском раду. На тај начин би се пројекти могли репродуковати, те тако „нема потребе да свака локална заједница поново смишља све из почетка“.

Промовисање Волонтерске организације се подстичу да организују изложбе како би се јавност информисала о користима које друштво жање од волонтерског рада.

УН се надају да ће МГВ 2001. довести до више захтева за службом коју обављају волонтери, до више понуда од стране људи који обављају волонтерске услуге и до више фондова и средстава за организације волонтера које би се позабавиле све већим друштвеним потребама. Укупно су се 123 владе удружиле као покровитељи циљева ове резолуције УН.